Jezik je lepak koji drži ljude zajedno i prvo oružje koje ih uvlači u sukob.

Filmovi koje je Denis Vilnev (Denis Villeneuve) snimio poslednjih par godina, predstavljaju pravo osveženje kada govorimo o Holivudu. Iako dobitnik nagrade Fipresci  za film Maelstrom (na festivalu u Berlinu), ovaj kanadski reditelj pažnju svetske javnosti dobio je tek filmom Zgarišta, nakon što je isti nominovan za Oskara i mnoge druge prestižne nagrade.

Nakon toga, odlučio se oprobati u Holivudu i za vrlo kratko vreme snimio tri kvalitetna filma (Neprijatelj, Zatočene i Sikario). Kroz svoj rad i dela, pokazao je  rediteljsko umeće,  sklonost ka različitim žanrovima i dokazao da kvalitetna ostvarenja (a ne samo hitovi za jednu sezonu) mogu doći do velikog broja gledalaca, te postići zadovoljavajući komercijalni uspeh.

Ovih dana, u bioskopima se  počeo   prikazivati njegov najnoviji film Dolazak, baziran na priči pisca Teda Čanga.

Radnja filma Dolazak

Nakon  pojave dvanaest misterioznih letećih  objekata  na različitim lokacijama širom planete Zemlje, američka vlada i vojska angažovaće Luis Benks (igra Ejmi Adams),  najbolju svetsku lingvisticu.

Dolazak film

Njen zadatak, zajedno sa još  par naučnika, biće da  stupi u kontakt sa vanzemaljcima i pokuša dešifrovati njihov jezik, znakove koje šalju ili bilo šta pomoću čega komuniciraju. I dok među ljudima vlada panika, vlade širom sveta  su u pripravnosti, a američka vlada pokušava preko lingvistice Benks saznati odgovore na pitanja zašto su vanzemaljci došli i koje si im namere.

Po čemu se ovaj film razlikuje

Za razliku od nekih filmova naučnofantastičnog žanra, naročito u Holivudu, Dolazak ima jedan drugačiji i svakako vredan poštovanja  pristup.

Ne želeći da bude puki blokbaster koji će nas fascinirati samo efektima sa namerom da prvenstveno zabavi, on postavlja određena pitanja pokušavajući nas potaknuti da razmišljamo o njima.

Kroz priču o dolasku dvanaest misterioznih letelica, ovaj film govori o nama, onome što jesmo, kao i o tome da li se možemo promeniti. Između ostalog, ovo je film o odsustvu sposobnosti dijaloga među ljudima, kao i našoj nesposobnosti uspostavljanja kontakta sa nekim drugim bićima.

Polazeći verovatno od sebe, većina svetske populacije kao i vladinih službenika, videćemo, uopšte i ne pomišlja da bi gosti na našoj planeti mogli doći u miru i prijateljskoj nameri. Jedna od retkih koja ima istinski dobronameran pristup u komunikaciji sa bićima druge planete, jeste upravo doktorica Benks.

Kao jedan od razloga  takvog  stava, možemo uzeti njen rani gubitak kćerke i sećanje na nju koje će se prožimati tokom celog filma i imati veoma bitnu ulogu, kako za Benksovu tako i celu operaciju sa vanzemaljcima.

Prikazujući mnoge od nas kao ksenofobične, netolerantne i prepotentne, sa stavom da smo bića iznad svih, Vilnev kritikuje samo društvo i našu civilizaciju, poručujući da bez obzira na sva naša tehnološka dostignuća, imamo još puno toga za naučiti.

Za početak, komunicirati, znati slušati ili bar pokušati razumeti druge.

Tehnički besprekoran film

Pored filozofskih tema kojima se bavi,  kao što su vreme, odnos prošlosti i budućnosti i ujedinje čovecanstva, ono što je najupečatljivije kod Dolaska, jeste sjajna atmosfera. Odličan rad kamere, kao i skladan odnos fotografije i zvuka, predstavljaju jednu kompaktnu celinu, čineći ovaj film skoro pa besprekornim u tehničkom smislu.

Upravo ovi segmenti doprinose napetosti i misteriji koja je prisutna tokom celog filma. Scene u letelici, kada Benks i Ian (Jeremy Renner) komuniciraju sa vanzemaljcima, na trenutke su emotivne, neretko  poetične i vizuelno zadivljujuće. I pored priznatih glumačkih imena, kao što su Ejmi Adams, Dzeremi Rener i oskarovac Forest Vitaker, ako gledamo neke sjajne role iz ranijih Vilneovih filmova (poput Džekmena i Gilinhala u filmu Zatočene ili Del Tora u Sikariu) za ove u Dolasku možemo reći da su dobre, korektne, ali ništa više od toga.

Nije moglo bez malo patetike i stereotipa

Iako sjajan u mnogim segmentima, zbog određene doze patetike, naročito pred kraj filma, klasičnih američkih stereotipa vezanih za neka geopolitička pitanja kojih se film dotiče  i očiglednog podilaženja američkoj publici u nekim delovima, Dolazak je mogao biti puno više od onoga što zaista jeste. I pored toga, ovo  je film koji treba pohvaliti, svakako pogledati i koji će se verovatno naći na listi najboljih ovogodišnjih kada je u pitanju Holivud.

Ako imamo u vidu da je ovo prvi izlet Vilneva u vode naučnofantastičnog žanra, možemo biti zadovoljni i nadati se da će novi Blejd Raner koji će  režirati, biti puno bolji, beskompromisniji, lišen klišea bilo koje vrste.

 

 

 

DELI
Diplomirani pravnik, rodjen 1986.godine u Banjaluci.Strastveni biciklista i zaljubljenik u film.Veruje u prirodu, dobre ljude i umetnost.

2 KOMENTARI

  1. Nije ona imala preminulo dete pre vec ga je dobila nakon sto su vanzemaljci otisli i to sa glavnim glumcem, a slike koje su joj se javljale sve vreme vezane za cerku su zapravo slike iz buducnosti. Pogledaj film jos jednom.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here