Da li si ekstravertna ili introvertna osoba?

Kakva je ekstravertna osoba?

Osobe koje opisujemo kao ekstravertne upravljaju se u najvećem broju slučajeva prema spoljašnjim, objektivnim okolnostima, a ne prema svojim subjektivnim shvatanjima. Naravno to ne znači da oni nemaju subjektivnih shvatanja nego da imaju sklonost da prilikom svog odlučivanja i delanja spoljašnjim okolnostima pridaju veću, odlučujuću ulogu negoli svom subjektivnom stavu.

Njihova pažnja upravljena je prema licima i stvarima, i interesovanje je njima toliko zaokupljeno da retko traži nešto izvan toga. Delanje ekstravertnih osoba je takvo da uzima u obzir date okolnosti i njima se prilagođava. To, recimo, znači da će se prihvatiti poziv koji u tome trenutku pruža nadama bogate mogućnosti, doneti odluka primerena trenutnim sticaju prilika u nekom preduzetom poslu.

jung

Prilagođavanje ili ulagođavanje?

Moglo bi se pretpostaviti da su s obzirom na njihovu uklopljenost i okrenutost spolja, ekstravertne osobe savršeno prilagođene životu, međutim to ne mora biti slučaj. Ovde Jung razlikuje ulagođavanje od prilagođavanja. Naime, jedinka može biti potpuno prilagođena datim okolnostima, ali date okolnosti mogu biti nenormalne i neprirodne, te onda jedinka svojom ulagođenošću u takvu sredinu zapravo učestvuje u opštem skretanju sa „pravog puta. Samo kada nastoji da sledi opšte zakone prirode za pojedinca se može reći da teži pravom prilagođavanju.

U skladu sa Jungovom koncepcijom o održavanju ravnoteže u psihičkom životu, svaka preteranost na jednoj strani vodi u krajnost, koja onda izaziva reakciju nesvesnog na drugoj strani. Tako, ukoliko čovek ekstravertnog stava previše potiskuje svoju subjektivnost, ona može nenadano ispoljiti, često na pogrešan način.

jungovi psihološki tipovi

Ovde K. G. Jung navodi primer uspešnog poslovnog čoveka, štampara koji je od skromnog početka za dvadeset godina teškog rada unapredio svoj privatni posao i izdigao se do značajnog položaja. Onda je međutim kod njega nastupila subjektivna reakcija, setio se svojih zapostavljenih umetničkih sklonosti, i umesto da svoju potrebu kao kompenzaciju održava van posla, kao neki sporedno zanimanje, hobi, on je počeo proizvoditi prema svom vlastitom primitivnom ukusu. Za nekoliko godina njegova štamparija je propala.

Jung na osnovu svog iskustva smatra da je najčešća neuroza ekstravertnog tipa histerija. Histeriju karaketriše preterano opštenje sa licima iz okoline. Postoji tendencija histeričnog bića da sebe nastoji da učini interesantnim ljudima sa kojima saobraća.

Kakva je introvertna osoba?

Introvertne osobe ponašaju se tako da njihova subjektivna stanja, procene, mišljenja i osećanja imaju prevagu nad objektivno datim. Ljudima koji pripadaju ekstravertnome tipu vrlo često će introvertne videti kao egocentrične, osobenjake ili zanesenjake, ali Jung smatra da takvo viđenje nije ispravno i da ono neopravdano teži oduzimanju vrednosti.

jungovi psihološki tipovi

Ljudsko saznanje uopšte uslovljeno je i subjektom koji saznaje, samim čovekom. Ovako K. G. Jung objašnjava prirodu zakonitosti introvertnog stava:

Kao subjektivni činilac označavam onu psihološku akciju ili reakciju koja se sa delovanjem i uticajem objekta stapa u novo psihičko činjeničko stanje. Ukoliko subjektivni činilac od najstarijih vremena i kod svih naroda na svetu ostaje u veoma velikoj meri istovetan sa samim sobom — time što su elementarna opažanje i saznanja tako reći svagde i u sva vremena ista — utoliko je on isto tako čvrsto zasnovan realitet kao i spoljašnji objekat. Kad stvar ne bi tako stajala, onda se nikako i ne bi moglo govoriti o nekoj trajnoj i u bitnosti istoj i postojanoj stvarnosti, i sporazumevanje sa predanjima bila bi nemogućna stvar.

introvertextrovert-by-boris-pramatarov

Međutim, treba imati u vidu da, prema principu koji važi i za ekstraverni stav što je već spomenuto, prekomerni razvitak subjektivnog stava ne vodi ka boljoj prilagođenosti. On vodi ka veštačkom subjektivisanju svesti koja osobu otuđuje od realnosti.

Tada ugroženo Ja podiže silne brane prema spoljašnjosti ne bi li održalo varljivu i krhku, umišljenu nadmoćnost prema objektivnim činjenicama. Tada se u nesvesnom javlja reakcija i objekti kojima je dugo i uporno u svesnom stavu uskraćivana vrednost, zadobijaju nekakvu mađijsku snagu primoravajući subjekat na još jače mere obezbeđenja protiv njihovog „razornog uticaja.

Prema mišljenju K. G. Junga, najčešća neuroza introvertnog tipa je nervna iscrpljenost, bolesna preosetljivost koja se manifestuje iracionalnim strahovima, povlačenjem od društva, nemanjem volje i koncentracije tj. psihastenija.

Piše: Marija Stojičić Mitić

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here