Jungovi psihološki tipovi

Moderni testovi za određivanje psihološkog tipa koji se mogu naći na internetu uzimaju u obzir kriterijume koje je utvrdio K. G. Jung, a termini ekstravertan i introvertan odavno su ušli u svakodnevni govor. Prvi označava osobu koja je društvena, neposredna, otvorena, lako sklapa kontakte, brzo reaguje na spoljašnje uticaje, dok je druga obično zatvorena, ćutljiva, okrenuta ka svom unutrašnjem svetu, sporije i odmerenije reaguje, i vrlo često je kritički nastrojena prema vladajućim društvenim obrascima.

Jung je uvek naglašavao da je jedini pravi predmet proučavanja psihologije pojedinac, i da mu treba prilaziti bez predrasuda i unapred pripremljenih teorija. Međutim, prilikom rada sa brojnim pacijentima, i uopšte stalnog posmatranja psihičkih fenomena, mogao se steći utisak da postoje mehanizmi i osobine ličnosti koje su zajedničke većem broju ljudi.

jungovi psihološki tipovi

Jungova teorija o psihološkim tipovima

Kako bi se uneo nekakav red prilikom proučavanja bezbrojnih varijacija ljudske prirode, K. G. Jung je razvio svoju teoriju o psihološkim tipovima. Stalno je isticao da psihološki tipovi nisu dogmatski, te da se njihova uloga i primena sastoji pre svega u omogućavanju boljeg razumevanja ljudi između sebe u svakodnevnom životu, kao i prilikom terapije.

Prema Jungovom mišljenju, ukoliko bi tipovi psihijatra i pacijenta bili različiti (jedan ektravertan, a drugi introvertan), teško bi im pošlo za rukom da se slože i harmonično sarađuju. Takođe, mnogi izvori nesporazuma u svakodnevnom životu, mogli bi se objasniti pomoću pripadanja različitim tipovima, jer svaki tip veruje za sebe da je njegovo gledište na mestu, a da je ovaj drugi suprotnog tipa neznalica, bezveznjak i šarlatan, to jest drugome odriče svaku vrednost.

jungovi psihološki tipovi

Jungovska tipologija zasniva se na parovima suprotnosti i uzima u obzir kriterijume opšte podešenosti subjekta prema objektu, kao i osnovnih psihičkih funkcija. Postoje dva različita tipa podešenosti prema spoljnjem svetu: ekstraverzija i intoverzija, dok je osnovnih psihičkih funkcija četiri, dve su racionalne— mišljenje i osećanje, i dve su iracionalne — oset i intuicija.

Ektraversija i introversija

Pre svega, valja istaknuti da ektraversija i introversija nisu karakterne osobine. K. G. Jung njih objašnjava kao mehanizme delovanja prema spoljašnosti, kao opšte tipove podešenosti jedinke prema spoljašnjem objektivnom svetu.

S obzirom na opštu i očiglednu raširenost ove suprotnosti, Jung veruje da je ona fundamentalna, i da se tipovi dele bez izbora, da izbor tipa nije stvar svesne volje čoveka.

Postoje porodice u kojima već vrlo rano jedno dete pokazuje sklonost ka ekstraversiji, a drugo prema introversiji, pri istim i jednakim majčinskim uticajima. Pošto, dakle, nije reč o svesno i namerno odabranom stavu, K. G. Jung smatra da ovaj fenomen svoje postojanje duguje nesvesnom, instinktivnom razlogu. Oba tipa podešenosti imaju osnovu u dvama prirodnim i različitim načinima prilagođavanja jedinke na spoljašnje uslove u borbi za održanje života: prvi način, ekstraversija, predstavlja veću plodnost i razmnožavanje jedinke pri slabijim odbrambenim snagama same jedinke (kraćim životnim vekom); dok drugi, introversija, znači slabiju plodnost uz bolji odbrambeni mehanizam.

K. G. Jung

O tome on dalje iznosi svoje zapažanje:

„Čini mi se da je ova biološka suprotnost ne samo analogon nego i opšta osnova naših dvaju psiholoških načina prilagođivanja. Ovde bih želeo da se ograničim na opšte ukazivanje, na osobenost ekstravertnoga, s jedne strane, da se postojano troši i u sve rasprostire, i na tendenciju introvertnoga, s druge strane, da se brani protiv spoljašnjih zahteva, da se što više uzdržava od svih trošenja energije koja se odnose direktno na objekat, ali da zato sebi stvori što obezbeđeniju i moćnu poziciju… Što jedan ostvaruje obimnim vezama, drugi postiže monopolom.“

Oba načina su delotvorna i ostvaruju svoju svrhu. Na pitanje zašto se određeni čovek prilagođava spoljnom svetu na jedan, a ne na drugi način, može se odgovoriti samo da to zavisi od lične dispozicije — jednostavno nekima je podesnije da zauzmu jedan stav prema okruženju od oba koja su moguća.

Piše: Marija Stojičić Mitić

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here