Klasična muška bela košulja je stalno prisutna u muškoj modi. Više od 200 godina ovaj komad odeće, čija se forma suštinski nije menjala od kraja XIX veka, definiše i predstavlja društveni status, bogatstvo i osećaj za modu onog ko ga nosi.

Počevši od viktorijanske ere, pa sve do naših dana, bela košulja iznova potvrđuje svoj kraljevski status u muškim ormarima.

bela muška košulja
Legendarni Džejms Din u klasičnoj beloj košulji

Šta označava bela košulja i zašto se o njoj može govoriti kao o kulturnom fenomenu?

Viktorijanska era – bela košulja kao klasna oznaka

Uticaj i značaj bele muške košulje može se pratiti unazad do viktorijanske ere gde je bila značajan simbol klasne razlike, uprkos tome što je u najvećoj meri bila pokrivena drugom odećom. Zapravo, mnogo godina jedino vidljivo od bele košulje bila je kragna. Nekada su kragne čak bile i odvojeni deo, koji nije bio povezan sa ostatkom košulje, zbog komplikovane procedure pranja.

Naime, čista bela boja materijala košulje imala je poseban značaj – samo osobe koje su važne u društvu mogle su da priušte da im se bela košulja pere često i samo one su mogle da poseduju veći broj njih.

bela muška košulja
Ovako se bela košulja nosila u viktorijansko doba.

Veza između društvenog položaja i boje košulje najbolje se vidi kroz izraz „white collar“. Termin „white collar“ (odnosno, „bela kragna“) vezuje se za osobu koja radi u kancelariji na visokoj poziciji, ima velika primanja i ne bavi se fizičkim poslovima. Gospodski, džentlmenski – to su značenja koja ima termin „white collar“. Na ljude, poput običnih činovnika koji su belu košulju nosili na posao, gledalo se sa negodovanjem, jer se smatralo da se oblače neadekvatno svom društvenom rangu.

Zanimljivo je kako je i kragna bele košulja imala svoje posebno značenje. Usiljena, visoka, kruta kragna razlikovala je pripadnika elite od običnog službenika koji je nosio niže i mekše kragne koje su omogućavale lakše kretanje koje je neophodno u službeničkom poslu. Fraza „dignuti nos“ povezana je upravo sa vrstom kragne na beloj košulji.

Postoji i termin „blue collar“ koji se vezuje za manuelne radnike čija je radna odeća, odnosno uniforma, uglavnom bila plava košulja na kojoj su fleke i oštećenja mnogo manje vidljivi nego na beloj košulji.

Kraj XIX veka – masovna proizvodnja košulja

Do kraja XIX veka iskristalisalo se jedno mišljenje – muškarci koje su zanimale dekoracije na košulji, a ne njena utilitarnost, proglašeni su za „nemuževne“. Obična bela košulje bez ikakvih ukrasa povezana je sa odgovarajućim muškim ponašanjem. Čovek koji nosi belu košulju je čovek kome se može verovati, on je trezven, sposoban i poslovan.

muška bela košulja
Počeci modne industrije

U isto vreme, upotreba bele košulje kao oznake društvenog statusa se na kraju XIX veka smanjila. Usled masovne proizvodnje belih košulja, povećanja dostupnosti i opadanja cena garderobe, muškarci su sebi lakše mogli da priušte belu košulju koju su onda nosili kada idu u crkvu, kada se šetaju po gradu, ali i na poslu. Odlučujući faktor za razdvajanje klasa nije više boja košulje nego kroj, kvalitet materijala i diskretne stilske varijacije, a može se reći da to važi i danas, s tim što možemo pridodati i robnu marku kao bitan faktor.

Prvi svetski rat i Edvard VIII kao „trendseter“

Nakon završetka Prvog svetskog rata, desile su se ogromne društvene promene, a promene nisu zaobišle ni modnu industriju. Promene u izgledu bele košulje zagovarao je Edvard VIII, za koga bismo mogli reći da je bio pravi „trendseter“, odnosno vrlo uticajan kada je u pitanju modni stil.

muška bela košulja
Edvard VIII

Njegovo odbacivanje stroge bele košulje sa oštrim linijama u korist mekših, udobnijih košulja u boji dovelo je do velikog pomaka u muškoj modi. Međutim, čak i tada, tokom dvadesetih godina prošlog veka, bela košulja se povezuje sa ugledom i poštovanjem i ne gubi na svom značaju.

Bela košulja povezuje se i sa fenomenom „dendizma“ koji je Bodler označio kao bitan element modernosti. Dendi je uvek obučen sa ukusom, elegantno, a svojom pojavom izdvaja se iz gomile. Naravno, bela košulja je neizostavna.

Poslovni dres-kod

Osnivač korporacije IBM Tomas Vatson je tokom dvadesetih godina XX veka insistirao na poštovanju dres-koda. Zahtevao je da svi njegovi zaposleni nose klasičnu belu košulju kao deo poslovne „uniforme“. Nije bio jedini – mnoge velike kompanije, ali i manja preduzeća, zahtevala su od zaposlenih da nose belu košulju, koja je do danas ostala oznaka „poslovnog“ stila.

Revolucija – sintetički materijali

Značajna promena u polju belih košulja dogodila se sredinom XX veka kad su sintetičke tkanine sumnjivog kvaliteta počele da se koriste u proizvodnji. Sa sintetičkim tkaninama došle su i neke novine u dizajnu bele košulje, pa se sada javljaju razni ukrasi, poput karnera, a menja se i širina kragne.

Međutim, čak iako je došlo do ekspanzije „kitnjastih“ belih košulja, i dalje je jednostavna bela košulja smatrana „prigodnom“ garderobom. Bila je otklon od šarenih i dezeniranih košulja koje su preplavile tržište u tom periodu. Tokom osamdesetih muške košulje u „romantičnom“ stilu predstavljale su sam vrh muške mode.

Značaj modnih marki

Tokom osamdesetih godina prošlog veka više nego ikad je počelo da se modnim markama pridaje na značaju. Modni magnati su odlučivali šta je moderno, a šta ne, a prema tome se formirala i cena „markiranih“ belih košulja koje su onda ponovo povezivane sa društvenim značajem i prestižom.

muška bela košuljaDug put smo prošli od viktorijanske ere do modernosti, a bela košulja je i dalje večni komad odeće koji sa sobom nosi niz značenja i konotacija.

Ovo je samo deo priče o belim košuljama, i to muški deo priče. Bele ženske košulje imaju podjednako značajnu, ali drugačiju priču koja je povezana sa revolucionarnim reformama u ženskom radu i borbom za ženska prava.

 

To samo pokazuje da komad garderobe nikad nije samo obično parče tkanine. Ne kaže se uzalud: „ono si što nosiš“.

DELI
Suosnivač FB stranice i sajta „Kultiviši se“, urednica, autorka tekstova i lektorka. Studentkinja Opšte književnosti i teorije književnosti zauvek zaljubljena u umetnost.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here