Pojam mode je vrlo širok. On se može sagledati iz sociološkog, psihološkog, estetskog, ekonomskog, marketinškog, političkog i dizajnerskog ugla. Svaka od tih tački gledišta otkriva ponešto o modi, ali definisanje ovog pojma neprekidno izmiče.

Moda je živ pojam koji se menja i prilagođava vremenu u kom je, a istovremeno diktira i oblikuje dato vreme.

Poreklo mode

Smatra se da je reč moda prvi put upotrebljena u starom Rimu. Naime, Rimljani su svim narodima kojima su vladali nametnuli svoj način oblačenja ili nošenja frizure i nakita; time su stvorili meru po kojoj čovek treba da izgleda u velikom Rimskom carstvu. Reč modus, od koje današnji pojam mode vodi poreklo, može se prevesti upravo kao mera, način ili ritam.

Modu treba razlikovati od odevanja, iako je to prilično teško iz razloga što se ova dva pojma dosta prepliću.

 

Odevanje postoji koliko postoji i sam čovek. Prva i osnovna funkcija odevanja bi bila zaštita tela od spoljašnjih uticaja, pre svega vremenskih prilika, ali i od uticaja koji sa vremenskim prilikama nisu povezani (primer: nošenje odela za radijaciju). Iz hrišćanske perspektive odevanje je prvi čovekov akt nakon što je pojeo jabuku sa drveta znanja dobra i zla. Stid je, dakle, prema hrišćanstvu uzrok nastanka odeće.

Sa druge strane, moda nastaje znatno kasnije; iako podrazumeva odevanje, ona se na njega ne svodi, već ga prevazilazi. Bilo je potrebno da se ljudska svest razvije do nivoa gde odećom ne želi samo da sebe pokrije ili zaštiti, već da odećom govori o svom identitetu.

Paradoks mode: između mase i ličnog identiteta

Spoljašnji izgled je ono što se najpre primeti na osobi. Zato ljudi svoj način odevanja koriste da bi rekli nešto o sebi bez i jedne reči. Tako je bilo u starom Egiptu, gde su se robovi na prvi pogled oblačenjem i perikama razlikovali od faraona.

Tako je i u savremenom društvu, gde se raznolikost u odevanju ne vidi samo u klasnim podelama nego i u različitim stilovima oblačenja. Odevanje je nesumnjivo jedan vid neverbalne komunikacije.

modaMeđutim, iako se modom može izraziti lični identitet, da bi se neki čovek smatrao modernim on se mora prilagoditi kriterijumima onog modernog i nositi ono što je opšte prihvatljivo za određeno doba. To bi značilo da mogućnosti u oblačenju po modi nisu bezgranične, one su društveno determinisane. Čovek uvek mora poštovati neku meru da bi bio moderan.

Moda, dakle, čoveku omogućava da sebe istakne iz mase upravo stapanjem sa masom.

Moda u kapitalizmu

Počev od renesanse moć crkve je počela postepeno da slabi. Telo se više ne smatra grešnim, već se slavi, ono dobija pozitivnu konotaciju. Čovekova promena odnosa prema sopstvenoj telesnosti je prvi korak u razvoju mode, koja će svoj nagli procvat doživeti sa industrijskom revolucijom.

Kapitalizam kao ekonomski sistem pruža bitnu potporu modi upravo zbog slobodnog tržišta i potrošačkog društva. Takvu potporu moda ne bi mogla dobiti od socijalizma, jer se on zalaže za socijalnu jednakost i pokušava da izbriše klasnu podelu. Time je raznolikost i kreativnost mode prilično sputana i ograničena okvirima koji odgovaraju socijalističkom režimu.

Kapital ili stvaranje što većeg profita predstavlja osnovni cilj kapitalizma. Novac u kapitalizmu nije jednako raspoređen među ljudima: neki ga imaju više nego drugi, što otvara prostor za klasnu neravnopravnost, gde se kao vodeća klasa izdvaja buržoazija.

Buržoazija uvek teži da odevanjem, frizurom, kićenjem, pokretima ili ponašanjem pokaže svoj status u društvu. Srednja klasa je uvek želela da se približi buržoaziji, pa je buržoazija smišljala stalno nove načine kako bi opet sebe uzdigla time što bi diktirala šta je moderno. Zanimljivost je da je Francuska država išla tako daleko u davanju značaja modi da je u njoj donet čak i prvi zakon o modi.

Haute couture i prêt-à-porter

Želja buržoazije za isticanjem je rezultirala velikim brojem krojača koji su iznova predstavljali nove ideje svojim mušterijama, da bi se u XVII veku u Francuskoj pojavili prvi modni katalozi. Ovu modu mogla je na sebi nositi samo vlastela i takva moda se nazivala visokom modom, ili haute couture.

Odlike visoke mode, kako u XVII veku tako i danas su spora proizvodnja, ali i kvalitetna izrada i perfektna veština krojača iliti modnog dizajnera, koja je modni predmet dovodila do savršenstva. Visoka moda predstavlja izuzetan spoj novih, krajnje umetničkih ideja u oblačenju i najkvalitetnije proizvodnje. Sve to visokoj modi daje za pravo da diktira modna pravila.

visoka moda

Razvojem industrije visoka moda je počela da gubi bitku sa masovnom proizvodnjom. Akcenat je pao na modu kojoj ne treba toliko vremena za izradu odeće, koja je jeftinija i koja predstavlja prerađenu kopiju visoke mode. To je, takozvana, prêt-à-porter moda, što u bukvalnom prevodu znači „spremno za nošenje”, a koju nazivamo i uličnom modom.

Prêt-à-porter je oblik mode sa kojom se danas čovek najviše susreće. Visoka moda se uzdigla u područje umetnosti, mesto koje je nekada ona imala zauzela je ulična moda, koja je dete masovne proizvodnje.

Promene u modi

Modne revije i modni časopisi su najefektnije sredstvo modnih kuća da pokažu javnosti svoje proizvode. Revije se održavaju za sezone proleće/leto i jesen/zima; kreacije se menjaju svake godine. Oskar Vajld je smatrao da je moda izraz tolike umetničke ružnoće da se mora menjati na šest meseci.

Oskar Vajld
Oskar Vajld

Šta zapravo tera modu da se konstantno menja? Odgovor bi bio svrha kapitalizma – profit; kad se moda ne bi menjala, čoveku bi bilo dovoljno samo nekoliko odela za ceo život. Naravno, odgovor se ne svodi samo na stvaranje profita, već i na psihu čoveka koja je promenljiva i koja hoće sebe da izrazi kroz odeću.

Česte promene u modi čine da razni stilovi brzo zastarevaju, ali to ne znači da oni nestaju. Stil se može zadržati mnogo duže od mode i zato za nekog ko ima stila smatramo da ima karakter, ličnost. Tako možemo imati osobe koje idu iza mode (drže se nekog određenog stila), osobe koje idu u korak sa modom, kao i one osobe (naravno, najređi slučaj) koje se oblače ispred mode, tj. ispred svog vremena.

Moda ima veliki značaj za čoveka jer nam pomaže da shvatimo prirodu vremena u kome smo trenutno, ona nam omogućava da shvatimo i izrazimo same sebe. Ona i napreduje i nazaduje, zajedno sa čovečanstvom, tako da ona predstavlja svojevrsno ogledalo istorije i sadašnjosti, pa čak i budućnosti ljudskog roda.

DELI
Saradnik na portalu. Apsolvent filozofije u Novom Sadu. Voli da skuplja mačke i knjige. U slobodno vreme sumnja u realnost.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here