Ernesto Sabato – O junacima i grobovima

Ernesto Sabato rođen je 1911. godine u Buenos Ajresu i spada u red najistaknutijih argentinskih pisaca. Pre svoje književne karijere bavio se fizikom, u početku u okviru fondacije Kiri, a zatim i kao profesor na Univerzitetu La Plata, gde je i sam diplomirao.

ernesto sabato
Ernesto Sabato

Godine 1945. ostavlja nauku, shvativši da u njoj ne vidi sebe jer mu ona ne može dati odgovore na metafizička pitanja i posvećuje se slikanju i književnom radu. Prema njegovim rečima, jedino umetnost čoveku pruža priliku da ispolji strašne i protivrečne oblike svoje duše.

Roman O junacima i grobovima je njegovo životno delo na kome je radio trinaest godina i koje je po završetku poželeo da spali.

„Hteo sam da spalim rukopis nakon mnogo godina pisanja, ali se moja supruga razbolela nakon svađa oko te odluke, pa sam promenio mišljenje. Možda je to zbog toga što sam mislio da su sva moja dela nesavršena, a smatrao sam da je vatra veoma pročišćujuća.“

Glavne teme romana O junacima i grobovima

ernesto sabato

Vatra u različitim oblicima, kao simbol gorućeg ludila, krika, ali i pročišćenja i ponovnog rađanja, jedan je od osnovnih motiva ovog romana i ujedno opsesija glavne junakinje. Često je nazivan i anti-Borhesom jer, za razliku od svog savremenika koji traži Boga ili nadsvesno, Sabato se posvetio podsvesnom u čoveku, onom skrivenom delu ličnosti.

Ta „mračna strana“, Jungova senka, prisutna je u vidu duševnog razdora i propadanja u delima kao što su Geteov Faust, Nečista krv Bore Stankovića, Slika Dorijana Greja, a u romanu O junacima i grobovima izvedena je na površinu i prikazana u svom najiskrivljenijem, sirovom obliku.

„Surova stvarnost je rušilačka pometnja lepih ideala i nespretnih ostvarenja, ali uvek će biti svojeglavih heroja, svetaca i umetnika, koji u svom životu i svom delu dostižu delove Apsolutnog, koji nam pomažu da podnesemo odvratne uslovljenosti.“

Alejandra – psihička nestabilnost i nemogućnost

Alejandra, protagonistkinja ovog romana, arhetip je onih koji su odbacili mediokritetsko društvo, cikličnost svakodnevnice i besmisao polovičnih odnosa. Tragičnost ovih ljudi leži upravo u traganju za apsolutnim, koje ne mogu dobiti u nametnutim okvirima.

Da li zbog nesposobnosti ili nemanja volje da se izbore sa svojom Senkom, oni se u potpunosti prepuštaju osećanjima i instiktima, zapadaju u stanje rascepa ličnosti, što neretko vodi do psihofizičkog propadanja i samouništenja.

Postavlja se pitanje: da li uzroke ludila treba tražiti u spoljašnjem svetu ili oni leže duboko u nama i čekaju da budu osvešćeni?

 

U potrazi za odgovorom, Sabato, po ugledu na Frojda, zalazi u najskrovitije delove ljudske ličnosti čije postojanje često ne želimo da priznamo ni sami sebi. Korene duševnog rastrojstva on nalazi u najranijem detinjstvu i preživljenim traumama, ali ne zanemaruje ni uticaj genetike, budući da je otac protagonistkinje psihopatska ličnost koji ceo život posvećuje istraživanju i dokazivanju svojih paranoičnih uverenja.

Ambivalentna osećanja prema ocu, kao i činjenica da je ona dete incesta, uslovila su Alejandrinu psihičku nestabilnost i nemogućnost razvijanja zdravog odnosa sa ljudima. Ovakve ljude, izdvojene od sveta i dovoljne same sebi, ne dotiču osude ni divljenje društva koje su odavno prezreli, uvidevši njegovu nesavršenost i sveprisutno licemerje.

„Ludaci, kao i geniji, premašuju granice svoje domovine ili svog vremena i zalaze u tu ničiju zemlju, apsurdnu i čarobnu, deliričnu i nemirnu.“

Savremenost Ernesta Sabata

Unutrašnji razdor prouzrokovan osećanjem teskobe i nemogućnošću čoveka da se uklopi u kriterijume društva, a ipak zadrži svoje Ja, danas je prisutniji nego ikad.

U vremenu u kom tehnologija odnosi pobedu nad ljudima, živimo poput marioneta kontrolisanih od strane glasova sa televizora. Ravnodušni i iscrpljeni, postajemo žrtve manipulacije i dopuštamo onom prometejskom plamenu u nama, Heraklitovoj večno živoj vatri da se ugasi.

Rezignacija je znak slabosti, a čak je i ludilo prihvatljivije od odustajanja i mirenja sa nametnutom stvarnošću, jer čovek nije sazdan samo od smrti nego i od žudnje za životom.

Bunt je od davnina bio osnovna crta čoveka i zato je Ernesto Sabato pisac za sve one koji se očajnički upinju da pronađu svoje mesto na ovom svetu, da pređu granice društva i ostvare jedinstven smisao svog postojanja.

Piše: Mina Pavlović

1 komentar

  1. Izvanredan pisac. Za one koji nisu upućeni, a ovaj tekst ih je zaintrigirao, O junacima i grobovima je drugi deo trilogije. Prvi je Tunel, a treći Abadon, anđeo uništenja. Može se čitati i samostalno, ali svakako preporuka za sva tri dela.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here