Kako su slikali čuveni pisci

Priroda nekad ume da bude vrlo darežljiva, pa da tako u jednoj osobi spoji dva velika umetnička talenta, na primer, književni talenat i slikarski talenat. Pisci slikari pored knjige kao medijuma imaju i platno. Često književna dela legendarnih pisaca zasene njihova slikarska dostignuća. Ima i onih, kod kojih je književnost i slikarstvo toliko isprepleteno, da se jedno bez drugog ne može posmatrati ni tumačiti. Takav je slučaj, recimo, sa čuvenim Vilijamom Blejkom. Kad pisci zamene reči bojama, kreativnost se ne zadržava samo u okvirima pisanja.

Šta se desi kad pisci uzmu slikarski kist u svoje ruke?

Viktor Igo

pisci slikari
„Grad pored jezera“, 1850.

Viktor Igo je naslikao preko 4.000 slika. U početku, slikarstvo mu je bilo samo hobi, ali u periodu od 1848. do 1851. godine bavio se prvenstveno slikarstvom, pa tek onda pisanjem. Igo je radio uglavnom samo na papiru, tamnom olovkom ili mastilom, retko sa bojama. Mnogi u Igoovim slikarskim delima nalaze elemente nadrealizma i apstraktnog ekspresionizma.

Zanimljivo je da je Viktor Igo krio od javnosti da se bavio i slikarstvom, plašeći se da bi to moglo da ugrozi njegovu književnu karijeru. Međutim, svoje crteže i slike pokazivao je porodici i najbližim prijateljima. Njegove slike videli su i cenili umetnici poput Van Goga i Ežena Delakroe.

Gete

pisci slikari
„Putnici u pejzažu“, 1787.

Procenjuje se da postoji skoro 3.000 crteža i slika koje je Gete uradio tokom svog života. Najveći broj njegovih slikarskih dela nastao je tokom boravka u Italiji, pa sve do 1780. godine. Sam Gete je izjavio da je tokom boravka u Italiji shvatio da zapravo ne poseduje slikarski talenat, ali to ga nije sprečilo da nastavi da slika sve do kraja života. Najčešće je slikao pejzaže.

Vilijam Blejk

pisci slikari
„Hekata“, 1795

Blejk, književnik, slikar i grafičar, tokom života je bio nepoznat i necenjen. Kao student prestižne londonske Rojal Akademije, demonstrativno je odbijao da slika u stilu Rubensa kako je tada bilo moderno. Suprotstavljao se direktoru Akademije nazivajući ga licemerom. Blejk je cenio klasičnu umetnost, a na njega su najviše uticala dela Mikelanđela i Rafaela.

Silvija Plat

pisci slikari
„Dve žene“ čitaju

Silvija Plat je u 20. godini odlučila da se fokusira samo na pisanje i da prekine sa slikanjem. Međutim, slikala je i kasnije, a njeni likovni radovi danas se izlažu po svetski poznatim muzejima i galerijama. Ova književnica je još dok je bila tinejdžerka osvajala nagrade za svoja likovna ostvarenja.

Henri Miler

pisci slikari
„Povorka“, 1973

Henri Miler se bavio slikarstvom više od pola veka i stvorio je preko 2.000 akvarela. Bio je samouki slikar, a samo tokom jednog semestra je pohađao školu slikarstva. Ne samo da je slikao akvarele nego je i pisao knjige o njima, pa je tako spojio dva svoja talenta u jednom. Zanimljivo je da je Henri Miler, pored pisanja i slikanja, svirao i klavir. Često je bio u društvu poznatih slikara.

Herman Hese

pisci slikari
Bez naziva, 1917.

Hese nije slikao sve dok nije napunio 40 godina. On sebe nije video samo kao pisca ili kao slikara. Imao je običaj da kaže da je on umetnik. Slikarska dela ovog nobelovca dugo su bile ignorisana od strane kritike. Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka najviše je razvijao svoj slikarski talenat. Smatra se da je slikarstvo Heseu bilo neka vrsta terapije. Hese je često ilustrovao sopstvene pesme i romane.

Čarls Bukovski

pisci slikari

Iako ne toliko poznat kao slikar, samouki Bukovski je stvorio preko 1.000 slika tokom svog života. Akrilne i uljane boje, akvarel i olovka – koristio je sve. Nije mnogo razmišljao o tome, uzimao je šta god mu je bilo pri ruci. Često je svoja slikarska dela ubacivao u svoje knjige.

Bodler

pisci slikari
Autoportret, 1860.

Bodlerov otac bio je profesor slikanja, a Bodler je celog života cenio likovnu umetnost. Stvarao je i sam slikarska dela, ali i pisao radove na temu slikarstva. Njegov blizak prijatelj bio je čuveni Eduar Mane. Hvalio je dela Ežena Delakroe nazivajući ga „pesnikom u slikarstvu“.

Edgar Alan Po

pisci slikari
Levo: Portret Emire Rojster i desno: Autoportret

Po se bavio crtanjem, i to uglavnom portreta njegove ljubavi iz detinjstva Elmire Rojster, za koju se priča da je bila inspiracija za pesmu O, Lenora. Dizajnirao je naslovnu stranu časopisa The Stylos.

Ova lista pisaca koji su bili i slikari ne treba da pokaže da li je neko bio bolji kao pisac ili kao slikar. Ova lista treba da pokaže i jednu drugačiju stranu pisaca čija su dela danas klasici. Njihove slike i crteži možda mogu da pomognu da se njihova dela shvate na jedan novi način.

Olovka ili kist? Nije bitno. Umetnost je umetnost.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here