Učeni magarac

Ja sam učeni magarac koji čudi

I Akademiju. Ja brojim ko i ljudi.

Gazda me bičem tera da se penjem

Na klimavu bačvu što podamnom stenje.

Pljesak gledalaca. A ja zatim siđem,

Igram za njih, karti geografskoj priđem.

Gde je Pariz? I ja, kad me gazda pita

Pokažem na karti dodirom kopita.

 

Novo naređenje: treba da obiđem

Gledaoce krugom, i glavom dok stupam,

Označim: ko od njih najveći je glupan?

 

… Poslušam, siguran da pogreške nema …

I osećam, uvek kad mi širi znanje,

kako čovek znade sve manje i manje.

A kad dođe noć pod šatrom koja stoji

Drhtava na hladnom vetru, tužno zaspim.

Napast me znanja proganja. I zatim

Moja mora vežba se da zvezde broji.

 

Fransis Žam

učeni magarac

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here