Pionir u avangardi, glavni predstavnik nadrealističkog pokreta, poznato lice u visokim društvima – Salvador Dali je bio jedan od najplodnijih umetnika dvadesetog veka. Bavio se raznim vrstama umetnosti: od slikarstva preko filma i skulpture do osmišljavanja brendova.

„Scena kabarea“ (1922)

Salvador Dali je u osamnaestoj godni počeo da studira na San Fernando Akademiji umetnosti u Madridu gde se upoznao, a potom i eksperimentisao sa novim stilovima i tehnikama. Naslikao je „Scenu kabarea“ 1922. godine, tokom svoje prve godine na Akademiji.

Kubistička slika salvadora dalija

Tek par godina kasnije u Parizu Dali je upoznao Pabla Pikasa. Međutim, kubizam je sasvim sigurno uticao na njega još pre ovog poznanstva. Na ovoj slici se Dalijev stil teško može prepoznati iz razloga što ona označava umetnikovo eksperimentisanje sa modernizmom.

„Smeštaj požude“ (1929)

Na prvi pogled se čini da je naslikana uljem na platnu. Zapravo, ovo delo je sastavljeno od nauljanog kolaža i odštampanog papira (iz neke knjige priča) na kartonu.

dalijeva slika sa rasparčanim lavom

Delo je verovatno nastalo na početku Dalijeve afere sa Galom, ženom Pola Elijara, pionira nadrealističkog pokreta, koja će se kasnije udati za Dalija.

Ovo umetničko delo koje u sebi meša razne nasumične slike onačava izraz Dalijeve seksualne anksioznosti i dubokih strahova vezanih za izdaju.

„Zlatno doba“ (1930)

Dalijevi eksperimenti sa filmom predstavljaju neistraženu stranu njegovih kreacija. U toku školovanja u Madridu Dali je upoznao režisera Luisa Bunjuela. Njih dvojica su sarađivali na snimanju kratkog filma „Andaluzijski pas“ 1929. godine, da bi ponovo, naredne godine, radili na filmu „Zlatno doba“.

Sasvim prihvatajući ideale nadrealizma, film kritikuje buržoaziju i katoličku crkvu. Takođe, u filmu se govorilo i o nadrealističkom manifestu. Sve je to uzrokovalo bes gomile posmatrača, tako da je film bio zabranjen u Francuskoj sve do 1979.

„Upornost sećanja“ (1931)

„Upornost sećanja“ najverovatnije predstavlja jednu od najboljih primera slikarstva nadrealističkog pokreta.

Salvador Dali satova na obali

Slika opisuje vreme predstavljeno raznim satovima koji se tope. Na sredini slike se nalazi gotovo neprepoznatiljivo obličje čoveka koji leži na goloj zemlji. Dali je naslikao „Upornost sećanja“ kada je imao dvadeset i sedam godina. Retko koje Dalijevo delo je postiglo ovoliku popularnost u njegovoj daljoj karijeri.

„Telefon sa slušalicom od jastoga“ (1936)

U nadrealističkom pravcu  podsvest je bila od fundamentalnog značaja. Pravac se gradi na ideji da mesta, objekti i iskustva mogu biti bukvalno prezentovani. Dali je konstruisao „Telefon sa slušalicom od jastoga“ 1936. godine da bi dao primer ove ideje nadrealizma.

Telefon sa slušalicom jastoga

Salvador Dali je sjedinio dve stvari koje su naizgled nepovezane. Ni jastog, ni telefon ne izgledaju čudno sami po sebi, ali uparivanje ova dva predmeta se pokazalo neobjašnjivo neskladnim. Dali je pravio više modela ovakvih telefona, prodavali su se čak i u različitim bojama.

Međutim, svaki telefon je stvarao osećaj neugode – upravo je to i bila Dalijeva ideja.

„Nekrofilično proleće“ (1936)slika žene koja se krije iza čempresa

„Nekrofilično proleće“ je toliko baršunasto oslikano da se čini nekompletnim. Na levoj strani slike nalazi se muška figura koja sedi u pesku, u daljini se vidi nekoliko skromnih kuća. To su verovatno domovi likova koji su naslikani.

Fokus pada na ženu koja nosi krunu od cveća i koja izgleda kao da se krije iza drveta čempresa. Desna strana slike podseća na neku nejasnu halucinaciju. Ovo delo predstavlja pravi primer nadrealizma. Ono oslikava prelaz iz realističnih prikaza u sferu podsvesti i snova.

„Usne Me Vest sofa“ (1937)
Lice Me Vest kao dnevna soba

Me Vest je bila Američka glumica i dramaturškinja. Ona je imala zapanjujuću holivudsku karijeru koja je obuhvatala čak sedam decenija. Dali nikad nije jasno potvrdio svoju fascinaciju ovom glumicom, ali njene usne su mu poslužile kao inspiracija za „Usne Me Vest sofu“.

Delo je naručio pesnik nadrealista, Edvard Džejms. Sofa zrači šarmantnom i zavodljivom energijom. Originalni dizajn je doživeo više varijacija, da bi sredinom dvadesetog veka postao ponovo izuzetno popularan.

„Portret Pabla Pikasa u XXI veku“ (1947)

Dalijev portret Pabla Pikasa je u isto vreme i davanje počasti i ismevanje. Dali je nesumijivo poštovao Pikasa i bio vrlo inspirisan njegovim radom, pogotovo na početku svoje karijere. Međutim, portret opisuje Pikasa kao starog čoveka koji podseća na đavola sa svojim zmijskim jezikom i staračkom kožom koja mu se sliva sa grudi.

Izobličeni portret Pabla Pikasa

Portret je sasvim sigurno daleko od laskavog, Dali je izabrao da Pikasa vidi izopačenog. Obojica predstavljaju najznačajnije španske slikare dvadesetog veka, tako da je rivalstvo među njima bilo opipljivo. Dali i Pikaso su prvi i najupečatljiviji predstavnici svojih umetničkih pokreta.

Čupa Čups brend logo (1969)

Dali je stvarao različite tradicionalne vrste umetnosti, ali pored toga se bavio i drugačijim stvaralaštvom, kao što je brend dizajn. U poodmakloj karijeri, 1969. godine, umetnik je dizajnirao logo za Čupa Čups kompaniju koja tvrdi da je prva osmislila lizalice.

Čuša Čups logo

Kompaniji je bio potreban raznobojan, savremeni dizajn, tako da su zatražili od Dalija da osmisli novi omot. Čup Čups i danas koristi Dalijev crveno-žuti logo, dok su mnogi kupci nesvesni priče koja stoji iza ovog brenda.

„Lastin rep“ (1983)

Par godina pre svoje smrti, 1989. godine, Salvador Dali je eksperimentisao sa novim stilovima. „Lastin rep“ je završni deo serije dela inspirisane teorijom katastrofe matematičara Rene Toma. Ovo delo simboliše bol i lepotu, koji su prikazani ljupkim oblinama violončela i geometrijskom reprezentacijom lastinog repa. Dali je verovao da je Tomova teorija „najlepša estetička teorija na svetu“.

Slika lastinog repa

Izvor: 10 Must-Know Artworks By Salvador Dalí

Prevela i prilagodila: Jovana Petković

POSTAVI KOMENTAR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.