„Ono ne znam šta“ (le je ne sais quoi) francuski je izraz kojim se označava urođeni šarm nečega ili nekoga, ono što nas očarava, a što je vrlo teško iskazati rečima i precizno definisati.

Stoga ova lista nije lista deset ni najboljih, ni kultnih, ni top filmova, nego prosto nekoliko sjajnih filmova koje možete pogledati onda kada poželite da uživate u lepoti francuskog jezika, čarima Pariza s filmskog platna, kada osetite potrebu da se malo bolje upoznate s francuskom kinematografijom i kulturom, ili kada prosto poželite da uronite u jedan drugi svet.

1. Čudesna sudbina Amelije Pulen (2001)

Film Žan-Pjer Ženea koji se ubraja u najbolje filmove svih vremena. Čudesna sudbina Amelije Pulen je u svakom smislu umetničko delo koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pokazuje kako je lepota u sitnicama i jednostavnim detaljima kako na filmu tako isto i u životu.

Mislili smo da uopšte ne pominjemo taj film jer smatramo da je svima vrlo dobro poznat, da ukoliko ga neko i nije gledao svakako to namerava jer je čuo izuzetne pohvale o njemu i da tekst posvetimo nekim zaboravljenim, a podjednako dobrim filmovima. Ipak nismo smeli to sebi da dozvolimo.

Kadrovi filma i velelpna muzika koju je komponovao Jan Tjersan veličanstveno slikaju svu poetičnost Pariza. Prateći avanture jedne neobično obične devojke tonemo u romantičnu atmosferu Pariza nalik onoj koja postoji u snoviđenju.

Francuski film par ekselans!

2. Mržnja (1995)

Crno-beli film Matju Kasovica prikazuje živote trojice mladića iz siromašnog predgrađa Pariza. Glavne teme filma su problemi besperspektivnih mladih ljudi koji odrastaju u lošim uslovima, rasizam u francuskom društvu i policijsko nasilje.

Film je postigao izuzetan uspeh. Dobio je francusku nacionalnu nagradu Cesar za najbolji film. Kasovic je u Kanu dobio nagradu za najboljeg režisera, a Vensan Kasel koji igra jednu od glavnih uloga proslavio se zahvaljujući ovom filmu.

3. Do poslednjeg daha (1960)

Režiser filma je veliki Žan-Lik Godar, pionir francuskog novog talasa u kinematografiji kome se pripisuje izreka da je za jedan film neophodno imati samo pištolj i lepu devojku.

To njegovo jednostavno načelo ukratko sumira ceo ovaj film.

Mišel (Žan Pol Belmondo) je odmetnik od zakona koji se krije od policije u stanu devojke koju upoznaje i s kojom se upušta u ljubavnu vezu, a koju tumači američka glumica Džin Siberg.

Njihovi usputni razgovori otkrivaju mnogo toga o njima, o čoveku uopšte, jer zadiru duboko u široke prostore ljudske duše.

Jedno od filozofski nastrojenih pitanja glavne junakinje:

4. Betty Blue (1986)

Originalni naslov je 37° 2 Le Matin (prev. 37,2° ujutru).

Zorg (Žan Ig Anglad) je tridesetogodišnji fizički radnik koji povremeno piše romane i sanja da postane pisac, ali trenutno ništa ne ide tome u prilog. Upoznaje devetnaestogodišnju Beti, izuzetno impulsivnu, pomalo divlju,ali šarmantnu devojku s kojom otpočinje zajednički život.

Ali njihova idila je narušena time što Beti zapravo gubi razum i počinje da ludi. Zorg usled ljubavi koju gaji prema njoj svim silama pokušava da se nosi s njenom duševnom bolešću koja zauzima maha.

Jako potresna drama s vrlo učestalim i nesuptilnim erotskim scenama, stoga se ne preporučuje mlađima od osamnaest godina.

Film je nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku, a krasi ga i predivna muzika koju je komponovao Gabriel Jared, francusko-libanski kompozitor koji je između ostalog dobio Oskara za saundtrek rađen za film Engleski pacijent.

Ako vam se dopada muzika Jana Tjersana (Ameli), onda verujemo da ćete uživati i u ovome :

5. Lepotica dana (1967)

Jedan od najpoznatijih filmova Luisa Bunjuela.

Severin (Katrin Denev) je mlada i lepa pripadnica visokog društva, udata za pariskog lekara Pjera, koja živi lagodnim, ali ipak dosadnim životim.

Kako bi pobegla kolotečini svoje svakodnevice Severin počinje da vodi dvostruki život.

Danju dok njen suprug radi ona je prostitutka u jednom bordelu, a nakon toga sa svojim mužem smerna i primerna supruga.

Naziv filma Lepotica dana (Belle de jour) je svojevrsna igra rečima, budući da je na francuskom lepotica noći (belle de nuit) termin koji upućuje na prostitutku.

Mnoge od kostima koje Katrin Denev nosi u filmu dizajnirao je Iv Sen Loran, te pored toga što film pruža uvid u društveni milje Pariza šesdesetih godina, prikazuje i vrhunska ostvarenja tzv. više mode (haute couture) tog perioda.

6. Apartman (1996)

U ovom filmu glavne uloge tumače Vensan Kasel i Monika Beluči. Iako ovo nije njihov prvi zajednički film, upravo na tom setu otpočela je i njihova ljubavna priča u realnom životu.

Maks (Vensan Kasel) je uspešan poslovni čovek koji se vraća u Pariz nakon dve godine provedenih u Njujorku. Na prvi pogled ništa mu ne nedostaje. Ima dobar posao, društveni status, verenicu s kojom namerava da se uskoro oženi.

Tako je bar mislio sve dok mu se jednog dana nije učinilo da slučajno vidi devojku s kojom je bio pre nego što je otišao za Ameriku, svoju veliku ljubav Lisu (Monika Beluči). Ipak, sticajem okolnosti mimoilaze se i uprkos želji ne uspeva da ostvari kontakt s njom.

Zatim kreće u opsesivnu potragu za njom koja će iz korena promeniti živote svim njemu bliskim osobama. Konačno, kada je pronalazi shvata da to zapravo nije ona.

Ko je ta devojka i kakva je njena veza s Lisom saznaćemo na osnovu mnogobrojnih retrospektivnih događaja umetnutih u osnovni tok radnje.

Genijalan film, sa mnogobrojnim, pomalo uvrnutim obrtima i zapletima koji će držati vašu pažnju od početka do kraja.

Ne može se reći ništa više, a da se ne oda previše, osim možda da ljubav Monike Beluči i Vensana Kasela na filmskom platnu, prećena pesmom velikog Šarla Aznavura zaista izgleda velelepno.

7. Farenhajt 451 (1966)

Zasnovan na istoimenom romanu Reja Bredberija film je na engleskom jeziku, ali je ostvarenje kultnog francuskog režisera Fransoa Trifoa.

Film prikazuje jedno buduće represivno društvo u kome je zabranjeno čitanje knjiga i kritičko razmišljanje. U tom društvu postoje „vatrogasci“, neka vrsta službe koja se ne bavi više suzbijanjem požara, već otkrivanjem i spaljivanjem legla knjiga.

Gaj Montag je jedan od vatrogasaca koji veruje u ispravnost svojih postupaka, sve dok ne sretne mladu Klaris koja je očarana knjigama.

Film na izuzetan način prikazuje čari čitanja. Ove godine izlazi njegov rimejk.

8. Život u ružičastom (2007)

Ovaj film zasnovan je na životu legendarne francuske šansonjerke Edit Pjaf. Glavna glumica Marion Kotijar je za svoju izvanredno odigranu ulogu dobila Oskara i jedina je koja ga je dobila za ulogu na francuskom jeziku.

Ona je u toj meri uspela da dočara lik i delo ove velike pevačice da stičemo utisak da zaista pred sobom vidimo veliku Edit Pjaf.

Takođe, ovaj film je prava poslastica za sve muzikokusce jer uključuje i veliki broj pesama i prikazuje životnu pozadinu koja je služila umetnici kao izvor inspiracije za njihovo nastajanje.

Sam naziv filma je aluzija na možda najpoznatiju njenu pesmu La Vie en rose (1947), u kojoj je opevala sve čari ljubavi.

9. Doviđenja, deco (1987)

Režiser je višestruko nagrađivani Luj Mal, a priča je njegova dirljiva autobiografska ispovest sada već odraslog čoveka koji se seća svojih dana provedenih u internatu za vreme Drugog svetskog rata.

Tokom zime 1943. i 1944. godine Žilijan se nakon raspusta vraća u internat gde sveštenik Žan dovodi troje novih đaka. Među njima je i Žan Bone, povučeni dečak s izuzetnim muzičkim talentom koji je raspoređen u Žilijenovom odeljenju. Iako u početku netrpeljiv prema novaliji Žilijen će postati izuzetno dobar prijatelj sa Žanom, za koga otkriva da je Jevrejin. Sveštenik je doveo dečake u internat s namerom da ih sakrije od fašista.

Emotivna priča o prijateljstvu, detinjstvu, ratu, odrastanju, ideološko podeljnenoj Francuskoj, antisemitizmu, okrutnošću i bezumlju čovečanstva sposobnog da izumi Aušvic.

10. Delikatesna radnja (1991)

Ovom filmu je vrlo teško odrediti žanr.

Donekle poseduje aspekte futurističke fantazije, post-apokaliptičnog horora, kompleksnog trilera začinjenog crnom komedijom centriranoj na drami ljudske egzistencije.

Autor je Žan Pjer Žene, koji je deset godina kasnije režirao Čudesnu sudbinu Amelije Pulen. 

Priča prati grupu stanara jedne zgrade u post-apokaliptičnom periodu. U zgradi živi mesar koji stanarima prodaje specijalitete ljudskog porekla. Kako se zalihe bliže kraju, svi željno očekuju sledeću žrtvu. Međutim novi stanar je neko koga zaista nisu očekivali.

Najbolje stvari baš kao i u Ameliji su genijalni sitni detalji koji ovaj film čine vrhunskom crnom komedijom.

Svuda je uočljiv Ženeov rukopis.

Takođe, imamo sijaset karakterističnih scena kao u njegovoj najpoznatijoj romantičnoj komediji koja je prva na našoj listi.

Čak i u jednoj vrlo morbidnoj priči i u svom tom crnilu postoje mnogobrojne scene prepune živih boja u kojima je sačuvana vedrost i svaka od njih će vam izmamiti osmeh.

Svakako da postoji još veliki broj izvanrednih francuskih filmova, ali nemoguće je spomenuti ih sve odjednom. Zato podsećamo da kao što smo već rekli u uvodu, ovo nije lista koja selektuje neke filmove odbacujući ostale već prosto lista s toplim preporukama koja se vrlo lako može nastaviti.

1 COMMENT

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here