Svaka država ima svoje običaje i tradiciju koju bi posetilac treblo da poštuje. Zato je neophodno da ako putujete u neku zemlju čija vam je kultura nepoznata, pročitate uputstva kako se tamo treba ponašati da ne biste uvredili njihove meštane.

Tajland se, naravno, u mnogome razlikuje od naše tradicije i neki njihovi kodeksi ponašanja su nama često čudni i neshvatljivi. Većina njih ima veze sa budizmom ili sa prebudističkim verovanjima. U ovoj listi ćemo vam dati uputstva kako da se ponašate ako odlučite da otputujete na neku egzotičnu destinaciju, poput Tajlanda na primer. Ali ne brinite, ako negde pogrešite, Tajlanđani su prilično tolerantni prema strancima.

Bangkok
Bangkok

1. Poštujte monahe

Budizam je najzastupljenija religija na Tajlandu, čak 95% stanovništva je budističko. Po tome je ovo jedna od najbrojnijih budističkih zemalja na svetu.

U budizmu je običaj da dečaci neko vreme provedu kao mladi monasi, ali mnogi od njih od toga odustanu i posvete se drugim poslovima. Bilo kako bilo, svaki monah se mora poštovati. Prepoznaćete po upečatljivoj narandžastoj odori. Oni se bez problema mešaju sa običnim stanovništvom, možete ih videti na festivalima, na pijaci, u javnom prevozu.

Kako ste stranac, najpre se preporučuje da izbegavate bilo kakav kontakt sa njima, ali ako do njega dođe morate biti puni poštovanja. Recimo, ne smete ih dodirivati, ovo se naročito odnosi na žene. Ako im dajete nešto, nemojte to stavljati njima direktno u ruke.

U javnom prevozu postoje sedišta koja su odvojena posebno za monahe i sem njih na ta sedišta ne sme niko sedeti. Ako su sva mesta popunjena, monahu se mora ponuditi prazno mesto i prve svoje mesto moraju ustupiti žene. Takođe, žena ni u kom slučaju ne sme sedeti pored monaha u javnom prevozu.

tajlandski monasi

2. Dreskod u Tajlandu

U ovoj kraljevini možete videti, naročito u Bankgoku, da se žene oblače dosta slobodnije. Često nose izuzetno kratke suknje, haljine, šortseve, zajedno sa kratkim majicama. U ovom gradu su izuzetno velike vrućine, tokom leta podeoci prelaze i 40 stepeni, pa ovakav način oblačenja ne treba da čudi.

Međutim, ako ste stranac vi se morate smerno oblačiti. Treba da nosite majice, šorceve, haljine i suknje koje nisu prekratke. Čak ni muškarci ne smeju ići bez majice, a za njih je i kažnjivo ako voze bez majice.

Deluje da ovde Tajlanđani imaju duple standarde, naročito kada su Evropljani u pitanju. To potiče iz objektivizacije zapadnjačkih žena koja se prenela u njihovu kulturu. Stoga, pazite na to kako se oblačite ako nećete da primate zajedljive poglede ili čak ružne komentare.

3. Porodica im je prioritet

U tajlandskom jeziku ne postoji reč za rođaka, svi jedni druge zovu braćom i sestrama u koliko god da su dalekom srodstvu. Sa porodicom su dosta bliski i retko kad se od nje odvajaju, sem ako ne moraju otputovati u drugi grad zbog posla.Tako možete naići i na čitava sela u kojima dominira nekoliko porodica.

Ne samo da su im porodice velike, već su članovi porodice međusobno zaista bliski. U ovoj državi nije ništa čudno da roditelji ostave dete tetki, babi, teči, strini na čuvanje dok rade u drugim zemljama i gradovima. Decu ne vaspitavaju samo roditelji već cela porodica. Svi su vezani jedni za druge i međusobno se poštuju.

4. Status u društvu je Tajlanđanima veoma bitan

Turista verovatno ovo neće primetiti, ali u Tajlandu svako ima neki svoj status i mora nužno poštovati onog ko je iznad njih. Mlađi moraju ceniti starije, pa kad u razgovoru pričaju sa nekim starijim od sebe ispred imena dodaju reč pee, a ako je osoba mlađa kaže se nong.
Ipak ako je neko od njih mlađi ali ima viši status onda se opet koristi pee. Ovo se govori samo za one za koje tačno znate koji je njihov društveni status.

Status kod njih nije ono što se ne menja, već zavisi od različitih okolnosti i može veoma lako da se izgubi. A nečija važnost se ogleda u bračnom stanju, visokom obrazovanju ili važnoj funkciji na poslu.

Tajland

5. Nije poželjno javno pokazivanje emocija

eško ćete videti u ovoj kraljevini da se neko na ulici grli, ljubi ili pokazuje ikakvu afekciju prema nekom drugom. Nećete videti ni da neko ima izlive besa, ljubavi ili da plače na sred ulice. To ne znači da Tajlanđani ništa ne osećaju, već da to nikad neće javno pokazati.
Kakva god vest da je i koliko god da su povređeni oni će sve prihvatiti sa osmehom. Zato neki za njih misle da život ne shvataju dovoljno ozbiljno i da nemaju nikakvu brigu. Istina je da njihova filozofija jeste vezana za oslobađanje od svih emocija, njihov spiritualni cilj je nirvana, gde ih ništa ne može dotaći.

6. Osmeh ne znači samo ljubaznost i veselost

Ovo se nadovezuje na prošlu stavku. Kako u ovoj državi nije poželjno javno iskazivanje emocija, oni će većinu njih primiti osmehom i ljubaznošću. Tajland se drugačije naziva „zemljom osmeha“ i to je zaista istina, samo se kod njih osmeh ne vezuje samo za ljubaznost i veselost.

On nekada služi kao maska, jer je sramota videti nekog da ima neke druge emocije sem sreće. No, to ne znači da su svi osmesi takvi i da je neiskren osmeh upućen direktno vama. Ovoj naciji se pripisuje da zaista jeste izuzetno ljubazna i da jesu bezbrižniji od mnogih naroda.

7. Tajlanđani veruju u duhove

U budizmu se ne veruje u duhove, pa se ova verovanja vezuju za pred budističe religije koja su se i do danas održale. Naime, Tajlanđani smatraju da u svakom domu boravi poneki duh. Tako da kada ulaze ili izlaze iz nečije kuće gosti moraju najpre zatražiti odobrenje duha. Neki idu toliko daleko da se konsultuju sa duhovima i pre nego što uđu u hotel.
Pored toga, budizam zabranjuje vezivanje za materijalne predmete, što u Tajlandu baš i nije slučaj. Oni veruju da u medaljonima ili dečijim lutkama borave duhovi, što je bilo veoma inspirativno za pojedine horor priče.

8. Zabranjeno je na nekog upirati stopalima

Prema njihovom verovanju najspiritualniji deo tela jeste glava, koja se zbog toga nikako ne sme dodirivati. Isto tako, zabranjeno je da dete pomilujete po glavi, roditelji će vas tada gledati popreko.

Kako je glava najcenjeniji deo tela, tako su stopala najmanje cenjena. Ona se smatraju najprljavijim delom tela. Tom logikom, ako u nekoga upirete stopalima to će se smatrati manjkom poštovanja. Zato se trudite da ovo ne radite. Naravno, stopala morate okrenuti u nekom pravcu, ali nemojte imati kontakt očima sa tom osobom ka kojoj su uperena stopala.

9. Tajlanđanin nikad neće priznati da nešto ne zna

Ovo je čudan i prilično nekonstruktivan način ponašanja. Prosto, tamo je sramotno da neko za nešto pita jer ne zna, ili da kaže da ne zna ili ne može nešto da uradi kada mu se zatraži pomoć. Biti od pomoći drugima njima daje osećaj vrednosti i smatra se neljubaznim kada se zahtev za pomoć odbije.

Tako ako pitate nekoga na ulici za pravac on će vas uputiti negde znao ili ne znao tačno šta da vam odgovori. Zato budite spremni na gubljenje u Tajlandu ako se oslanjate na druge ljude i bolje se oslonite na mapu i mobilni telefon.

10. Kralj se mora bez pogovora poštovati

Tajland je kraljevina koja se smatra zemljom slobodnih. Činjenica je da je ova država jedina u Indokini koja nikada nije bila kolonizovana i time se stanovnici ove države ponose.
Njome vlada dinastija i svaki kralj je voljen kao i cela njega porodica. Često ćete po ulicama videti njegove slike. Patriotizam je veoma cenjen, pa se himna pušta dva puta dnevno i pre puštanja filma u bioskopu. Tada morate zastati šta god da radite ako se nađete napolju.

Kralja svi obožavaju i cene i ako se nešto loše priča o njemu može se završiti i u zatvoru. Zakonom je kažnjivo da se zgazi na novčanicu na koju je ištampano lice pokojnog kralja. Kako su stopala najprljavija, to simbolično znači da ne poštujete monarha.

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.