Ukoliko vam već posle trećeg dana na moru dosadi sunčanje i izležavanje, ispijanje pića na plaži i plivanje, a ljubitelj ste putovanja, upoznavanja novih kultura i umetnosti, imamo predlog za vas. Ove godine izaberite letnju destinaciju koja sem pukog odmora može da ponudi i bogat kulturni sadržaj.

Ove tri letnje destinacije dokaz su da letovanje nezaboravnim mogu da učine i kulturni i istorijski spomenici. Osvežite svoje telo, ali i svoj duh i um na letovanju!

1. Krf – sadržajan grad važan za srpsku istoriju

Glavni grad grčkog ostrva Krf, koji takođe nosi ovaj naziv, vrlo je sadržajan i zanimljiv grad. Nalazi se na spisku svetske baštine UNESCOa zbog svoje lepote i istorijske važnosti. Izuzetno očuvani stari grad, male bajkovite uličice i mnogo kulturnih i istorijskih objekata čine da Krf izgleda kao da ste se slučajno našli u Veneciji ili nekom drugom filmski lepom italijanskom gradu.

Grad Krf
Grad Krf

Grad Krf čine:

Stari grad sa tvrđavom izgrađenom u ranom XV veku;
• čak 37 crkava (pravoslavne crkve, anglikanska crkva, katolička katedrala, sinagoga);
Cvetni trg;
Muzej azijske umetnosti koji je poznat i kao palata Majkla i Džordža;
• divno šetalište Kapodistrija;
Espianada trg – trg prepun resotrana i kafića, i još mnogo toga.

Ono što u gradu Krfu posebno može biti zanimljivo našim turistima jeste Srpska kuća i ostrvo Vido koje se nalazi u neposrednoj blizini grada. Ostrvo Krf zauzima značajno mesto u srpskoj istoriji i bilo je od ogromne važnosti srpskom narodu u Prvom svetskom ratu. O tome svedoči Srpska kuća na Krfu koja je u stvari muzej sa eksponatima iz stalne muzejske postavke „Srbi na Krfu 1916-1918“. Od Krfa do ostrva Vido na kom se nalazi mauzolej srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata stiže se lako i brzo brodićem koji stalno saobraća.

Mauzolej na ostrvu Vido
Mauzolej na ostrvu Vido

Možete biti smešteni u nekom od mesta u blizini grada Krfa, poput Dasije, Ipsosa ili Guvije. Odatle je lako gradskim prevozom ili nekim drugim načinom transporta nekoliko puta posetiti grad Krf, bar dok ne upoznate i vidite njegove glavne čari.

2. Krit – mitsko ostrvo

Krit, pored rajskih plaža, nudi i mnoštvo zanimljivog kulturno-istorijskog sadržaja. Kritska umetnost koja korene ima još u antičkom dobu poznata je širom sveta, a dovoljno je reći da se neki od najpoznatijih grčkih mitova, poput mita o rođenju Zevsa i mita o Lavirintu i Dedalu, tiču upravo Krita.

Knosos
Knosos

Neke od zanimljivosti Krita su:

Hanija, drugi po veličini grad na Kritu, sličan je Krfu jer je i u njemu izuzetno očuvan stari deo grada izgrađen tokom XIV veka. Ovaj grad spominje se čak i u Homerovom epu, „Odiseji“.
Knosos, kritsko najveće arheološko nalazište, bilo je centar minojske civilizacije. Ostaci palate u Knososu govore o svetskom i istorijskom značaju ove građevine i njenoj impozantnosti.
• Čuveni El Greko, slikar, vajar i arhitekta, rođen je na Kritu 1541. godine. U Iraklionu se nalazi muzej posvećen njegovom liku i delu, a kuća u kojoj je živeo otvorena je za posetioce i takođe je muzej.
• U Istorijskom muzeju Krita u Iraklionu predstavljena je muzejska kolekcija koja obuhvata elemente kulture i umetnosti Krita od IV veka, pa sve do Drugog svetskog rata. Tu se za nekoliko sati možete upoznati sa glavnim obeležjima kritskog stvaralaštva i učestvovati u hronološkoj šetnji kroz razvoj jedne civilizacije.

3. Rodos – letovanje kraj jednog svetskog čuda

Nakon Krita, grad Rodos je najposećenija destinacija u Grčkoj, poznata po istorijskim znamenitostima i kulturnim spomenicima. Podatak da Rodos godišnje poseti i do 2 miliona ljudi iz svih krajeva sveta govori o nesumnjivoj atraktivnosti i zanimljivosti ovog ostrva.

Rodos
Rodos

Neke od najznačajnijih znamenitosti Rodosa su:

Kolos sa Rodosa, jedno od Sedam svetskih čuda starog veka, nalazilo se baš ovde. Iako uništeno u zemljotresu oko 220. godine pre nove ere, zauvek je obeležilo ovo ostrvo i smestilo ga na mapu sveta.
Stari deo grada Rodosa sa tvrđavom nalazi se na spisku svetske baštine UNESCOa, a po očuvanost može se uporediti sa starim gradom Krfa i Krita.
Kastel, srednjovekovni zamak na Rodosu, jedan je od retkih primera neobične gotske arhitekture u Grčkoj.
Akropolj smešten na najvišem mestu u blizini grada Rodosa izgrađen je u V veku pre nove ere. Sa njega se pruža divan pogled na Rodos.

Kako pronaći optimalan smeštaj na željenoj destinaciji?

letovanje
Vreme je za pretraživanje letovanja!

Ponuda za letovanje na Krfu, Kritu, Rodosu i destinacijama sličnog bogatog kulturnog sadržaja nekad ume da bude neoptimizovana za potrebe individualnog korisnika. Da biste organizovali svoje letovanje na idealan način, iskoristite prednosti novih tehnologija, istražujte, guglajte, pitajte za savete.

Optimalan izbor je lakše i jednostavnije napraviti kad na jednom mestu možete da birate između objedinjenih turističkih ponuda svih agencija. Takav je sajt www.letovanje2017.com, jedan od najpopularnijih turističkih portala u Srbiji.

Detaljna pretraga na ovom sajtu je tako organizovana da se kroz brojne filtere ponuda agencija na kraju svede upravo na ono što tražimo, bilo da je reč o specifičnoj destinaciji, vrstama prevoza, smeštajnim kapacitetima, opremljenosti smeštaja, itd.

Ceo sajt je korisnički orijentisan, a fokus nije na ponudi agencija, već na potrebama korisnika i njihovim željama da načine pravi izbor za svoj odmor. Tome u prilog govori i činjenica da je ceo jedan segment posvećen besplatnom smeštaju za decu, što porodicama sa decom mnogo znači prilikom izbora smeštaja i može učiniti odmor znatno povoljnijim.

U svakom slučaju, za koju god od ove tri destinacije da se odlučite, nećete pogrešiti! Na vama je još samo da pametno odaberete smeštaj.

1 KOMENTAR

  1. ГРЧКИ РАТ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ 1821-1829.

    Од пада под турску власт у XV веку, Грци су били међу најповлашћенијим поданицима Османског Царства: имали су верску слободу и свог патријарха, четири положаја у високој државној служби и такорећи монопол средоземне трговине уз помоћ своје велике трговачке флоте. И управо толика слобода и моћ утицале су на Грке да пожеле и више, увећали су њихово осећање неправде и подсећале их на ранију славу.

    Покрет за независност потекао је из богатих трговачких заједница раштрканих по обалама и острвима Средоземног мора, од трговаца који су располагали са 600 бродова и посадом од 17.000 морнара. У Цариграду су Грци управљали Фанаром (пословном четврти) и снабдевали бројне султанове управнике. У Одеси, на Црном мору, у Русији, Грци су 1814. године образовали тајно удружење Хетерију које је припремало револуцију. Постепено је изграђена тајна мрежа по лукама и острвима која је повезивала грчке заједнице у тежњи за истим циљем – слободом.

    Године 1821. за војног заповедника покрета постављен је Александар Ипсиланти, генерал грчког порекла који је био у руској служби. Изгледало је да је дошао згодан тренутак, јер је султан био заузет побуном јањинског паше који је покушавао да у Албанији успостави властиту династију. Ипсиланти је позвао Грке на устанак марта 1821, а архиепископ из Патраса је упутио апел за независност. Кампања је рђаво вођена, па се није добила очекивана спољна помоћ од Русије. Турски јаничари су лако скршили устанак у Влашкој (Ипсиланти је у марту 1821. са једним одредом хетериста прешао из Русије у Влашку и Молдавију у којима је пре тога избио народни устанак под вођством Тудора Владимирескуа). На мору, по острвима и на Пелопонезу настављен је огорчени герилски рат који Турци нису могли да угуше.

    Почетком 1822. цео Пелопонез је био у грчким рукама и представници устаничких крајева су на састанку у Епидаурусу прогласили независност грчког народа. Народна скупштина, којом је председавао Александар Маврокордат, изгласала је први грчки устав сећајући се с одушевљењем демократије класичних времена. Сурово се светећи за своје поразе, Турци су заузели острво Хиос и са свирепом окрутношћу осветили се беспомоћном становништву – 23.000 људи је поубијано, а 47.000 одведено у ропство.

    Ситуација се изменила кад су се умешале моћна египатска војска и морнарица. Способни и бескрупулозни Мехмед Алија, албански муслиман, који је раније био сакупљач пореза, трговац дуваном и заповедник албанског дела османске војске, недавно је избацио Турке из Египта и прогласио се за тамошњег пашу. Сада је нудио султану своју способну војску и морнарицу да савлада Грке, у замену за Крит и области Сирије и Палестине.

    Египатска војска је брзо заузела Пелопонез док је флота загосподарила Егејским морем. Европско мнење је било запрепашћено када је открило да се стотине Грка продају као робље по пијацама Каира, али међусобно ривалство европских сила и уверење да “законита” владавина мора да се одржава по сваку цену спречавали су свако заједничко деловање. И Аустрија и Велика Британија су остале врло подозриве према руским тежњама на Балкану. Цар Александар није желео да увреди две тако моћне државе.

    За разлику од владајућих кругова, из целе Европе демократе и родољуби су похрлили у помоћ грчкој борби. Велики песник Бајрон придружио се Маврокордату у Мисолунгију у којем је умро од грознице два месеца касније (1824).

    Од села до села, египатска војска је гасила пламен грчке независности. Мисолунги је пао 1826. Годину дана касније Атина је била присиљена на предају. У грчким рукама је остало само неколико острва на којима је устанак и почео шест година раније.

    Грци су на крају успели да остваре независност јер су им притекле у помоћ европске силе. Позив је упутио Џорџ Канинг, британски министар спољних послова, који је у Грчкој видео прадомовину европске цивилизације. Француска је прихватила позив из наклоности, Русија између осталог и зато што је желела да постигне аутономију за Србију, док Аустрија и Пруска нису биле заинтересоване да подржавају побуну против “законитих” власти, па макар то била и турска власт.

    Споразумом у Лондону (јула 1827) Велика Британија, Француска и Русија су се сложиле да успоставе мирну поморску блокаду источног Медитерана, Дарданела и Пелопонеза како би наметнуле Грцима и Турцима примирје. Турска и египатска флота под командом Мехмед Алијиног сина Ибрахима су биле укотвљене у водама око Наварина, а удружена британско-француско-руска флота под командом британског адмирала Кодрингтона је, спроводећи блокаду, допловила до њих. Двадесетог октобра 1827. ова ситуација, која је планирана само као мирна поморска блокада, изродила се у оружани сукоб. Ненамеран, неспретношћу неког турског морнара испаљен топовски хитац са једног турског брода протумачен је код савезника као непријатељски чин и у наваринској луци планула је трочасовна поморска битка. Удружена британско-француско-руска флота, надмоћнија од непријатеља, нанела је тежак пораз турско-египатској флоти. Савезници су потопили 57 турских и египатских бродова, а да нису изгубили ниједан брод. Након битке код Наварина љуто увређени султан прекинуо је дипломатске односе са Великом Британијом, Француском и Русијом, а следеће, 1828. године, избио је рат између Русије и Турске. Тако су Грци своју слободу дуговали неспретности једног турског морнара.

    Руска војска је нападала на Кавказу и Дунаву. Руси су 1829. ушли у Једрене и султан је био присиљен да моли за мир. Мировним споразумом у Једрену (1829), између осталог, дошло је и до признавања грчке независности, готово узгред, и то само делимично, јер нова држава је обухватала само Пелопонез, јужни део грчког копна и неколико острва. Круна ове мале државе је 1832. понуђена баварском принцу, који је постао грчки краљ Ото I.

POSTAVI KOMENTAR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.