400 udaraca u lice licemernom društvu

Fransoa Trifo ostao je ubeležen zlatnim slovima u istoriju francuske kinematografije kao jedan od osnivača francuskog novog talasa, koji je umnogome doprineo preporodu evropskog filma. Upravo iz tog razloga 400 udaraca i jeste stekao status „kultnog filma”.

Loš učenik i potpuno nezainteresovan za stvari koje ga nisu zanimale, Fransoa Trifo je od ranog detinjstva imao interesovanja jedino za film. Još od malena bežao je iz škole i odlazio u bioskope kojih je u posleratnom Parizu bilo mnogo. Nakon par provedenih godina u popravnom domu, jedan francuski urednik se sažalio i ponudio mu da piše filmske kritike. Nekoliko godina kasnije Trifo dolazi u priliku da snimi svoj prvi film.

Debitant na platnu osvaja Kan sa filmom 400 udaraca

Njegov debitantski film 400 udaraca  dobio je naziv po francuskoj verziji izraza „terati kera”. Glavna tema filma upravo i predstavlja njegovo detinjstvo.Odluka reditelja da napravi autobiografski osvrt na period svoje adolescencije, izuzetno je hrabra i iz razloga što je takvih filmova bilo veoma malo.

Radnja filma dešava se u Trifoovom rodnom gradu Parizu. Glavnu ulogu dečaka Antoana Doinela igra Žan Pjer Lio, koji je na audiciju došao bežeći iz škole. Antoan je loš učenik. Neshvaćen od strane učitelja i roditelja počinje da beži iz škole i pronalazi spas u filmovima, šunjajući se bez karte u bioskopske sale. Roditelji karijeristi ne posvećuju mu dovoljno pažnje…

400 udaraca Trifo

Trifo je u filmu pokušao da napravi portret njegovih roditelja. Iako nije imao oca, njegov očuh je u početku imao razumevanja za njega. Bolan aspekt njegovog detinjstva predstavlja i njegova majka koja je vidno razočarana u njega pokušavši da ga motiviše nagradom koju bi dobio za dobro urađen sastav. Dobivši jedinicu iz francuskog, uz optužbe da je rad plagirao od Balzaka, Antoan odlučuje da poslednji put pobegne od kuće. Njegovi roditelji ga pronalaze i šalju u popravni dom.

Poslednja scena Antoanovog bežanja iz popravnog doma predstavlja i jednu od Trifoovih najboljih scena. Reditelj prikazuje Antoana kako bežeći iz popravnog doma dolazi do obale Atlantskog okeana i zamišljeno gleda u njega. Trifo završnim kadrom daje jasnu naznaku da se Antoanov problem tu ne završava, naprotiv on tek počinje. Iako ovaj film zasigurno nije najbolje Trifoovo ostvarenje, učinio ga je jednim od začetnika francuskog novog talasa, i samim tim od neprocenjivog je značaja za evropsku kinematografiju.

Pavle Krtinić

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here