Moral jeste razmatranje ljudskih postupaka i određenih pojava uopšte sa stanovišta dobra i zla, a etika predstavlja posebnu filozofsku disciplinu. U suštini, etika je veoma bliska religiji, hrišćanstvu u našem slucaju, ili je barem njen neodvojivi deo na šta ukazuju mnogi mislioci, pa i Berđajev kada govori o zlu.
Delo Dostojevskog čitavo je prožeto religioznim misticizmom, a gotovo centralno mesto zauzima razmatranje prirode zla. Za njega je priroda zla unutrašnja, metafizička, a ne spoljašnja, socijalna. Kazna za zlo nije kazna ukoliko nema unutrašnje posledice. Za književnom porukom Dostojevskog išao je religiozni mislilac Nikolaj Berđajev.
Kako je Berđajev video zlo
Odgovarajući na prigovore o izopačenostima hrišćanstva i hrišćana, i kako to da pripadnici drugih vera, kao što je na primer, budizam, mnogo lakše ispunjavaju zavete tih religija, Berđajev kaže da je tako jer su zaveti tih vera mnogo bliži ljudskoj prirodi. Hrišćanin je obavezan da se suprotstavi najvećim iskušenjima ovoga sveta, čak je dužan da voli svoje neprijatelje.
Berđajev prirodu zla izvodi iz ljudske slobode smatrajući da iz slobode proističu i dobro i zlo, kao dva lica jedne iste stvarnosti. Drugim rečima zlo je imanentno ljudskoj prirodi.
Suprotstavljajući ideju hrišćanstva ideji komunizma, Berđajev tvrdi da zlo nije moguće iskoreniti nikakvom spoljašnjom prinudom, kao što to pokušava komunizam, čineći zlo i nasilje, sa ciljem uspostavljanja opšteg dobra. Čini se da on na taj način pokušava da opravda društveni sistem zasnovan na zlu.
Zaključak je da i komunizam i hrišćanstvo postoje samo kao ideje, a da njihove izopačenosti prouzrokuju ljudi, kada pokušaju da takve ideje realizuju u praksi. Uzrok svih takvih izopačenosti leži u ljudskoj prirodi, sa njenim nesavršenostima i ograničenim mogućnostima spoznaje. Čitava je ljudska istorija, od početka političkog organizovanja, ispunjena samo zloupotrebama, misli se prvenstveno na zloupotrebe vlasti.
U današnje vreme, u doba svetske finansijske krize, iznova je pokrenuta žestoka i opravdana kritika kapitalizma kao i preispitivanje samog sistema, od strane skoro svih aktera političkog života. Opšta nepismenost, loša informisanost, idolopoklonstvo, politički voluntarizam i konformizam, a u najgorem slučaju verski i nacionani fanatizam, politički i svaki drugi primitivizam i netolerancija, otupelost i nedostatak volje da se bilo šta promeni, obeležja su velikog broja pripadnika savremene populacije. Berđajev je pre nas naslutio to.
Piše: Dejan Ivanović
