Izbačen na periferiju holivudske scene, sistemski odbijen čovek na krajnjem mestu gde bi mogao da sabere utiske, u samotnoj teškoći koja ga je snalazila sve češće – ovo je kratki opis glavnog protagoniste filma Birdman, Rigana Tomsona.
Film Birdman je 2014. osvojio Oskara za najbolji film godine, scenario i režiju. Uloge su igrali Majkl Kiton, Ema Stoun, Edvard Norton (zvezda filma Borilački klub), Zak Galifanakis, Naomi Vots, Džeremi Šamoš. Reditelj sa malo poznatijim imenom je Alehandro Gonsales Injaritu iz Meksika.
Ovo je moderna dramu koja govori o sumanutoj želji za opstankom u karijerističkom svetu.
Boljka koju je Rigan Tomson čuvao ljuto od svojih protivnika, sad je bila na otvorenom za sve oči da vide, za sve neprijateljske oči da posmatraju. Film prati komičnu eskapadu umetnika koji pokušava da reinterpretira ulogu iz stripa sa istom žestinom koju je imao pre dvadeset godina. On je javnosti poznat po ulozi Čoveka Ptice (Birdman-a) u hit filmovima iz prošlosti. Ali ništa više nije isto kao pre – on se našao u neobičnom tesnacu godina i pića, zatvoren u prostorije propale holibudske blokbaster firme.
U sistemu gde opstaju samo najjači, mora da podvoji svoj angažman ako misli da sustigne preostali deo glumačke grupe koja nonšalantno živi svoje živote.
Veliko pitanje protagoniste je da li da ulogu, tako bitnu za njegovu karijeru, odigra do kraja i da pošalje dođavola porodična pitanja koja se isprečuju. Ovo ima velike posledice, ruši mu glavne aspekte i zamisli, karijeru, prijateljstva i do samog kraja filma utiče na radnju.
Film traje dva sata i u toku trajanja filma zvuk bubnja veoma neobično, mada na trenutke naivno, produbljuje situacije kroz koje Rigan prolazi.
Probleme koji niču jedan po jedan sačinjavaju interpersonalni odnosi: odnos sa glavnim glumcem njegove predstave, pitanje kako da se postavi u glumačkoj karijeri, a kako sa ćerkom, kako da ispuni rokove zadate sebi i kako da se otarasi nervoze, psihičkog stresa koja ga dovodi do krajnje granice ludila…
Na startu fima i diljem cele radnje kadar je uglavnom skoncetrisan oko prilike
glumca. Popljuvana stara odeća, izlizani klišei, obijeni zidovi, veštom rukom iza kulisa
skriveni u kuršlusu mediokriteta, nalaze svoj prilaz i škljocaju u prazno. Prikazan je još jedan dan u kom Rigana Tomsona razdiru horori svakodnevnice. Nakon neuspelog komada, duševno rastrojen, ulazi u sobu i izliva se u besu koji samo on razume.
Njegova uloga kroz ceo film sastoji se iz trpljenja. Psihički, došlo je do te granice da čuje glas scenariste, koji je odredio njegov život za samo jednu ulogu i koji mu govori da je promašaj. Govori mu da je gotovo, propast, kraj, da nema šta da pokaže. To govori dosta o čoveku današnjice.
Film je sastavljen iz fragmenata, a sniman ujedno. Ovo je jedan od filmova koji koriste takozvanu Linčovu tehniku snimanja gde sadržina u toj meri opčini i prene gledaoce da imaju osećaj da su zaista na setu. Naravno, kada se pomene Linč, ovaj film jasno pokazuje reference na posledice američke pop kulture, kao i na ostvarenja koja je isto tako dobro opisuju, likove iz Marvelove edicije i ostale filmoveo superherojima, ali i na ozbiljna ostvarenja kao što je Melaholija Larsa fon Trira.
Film možemo povezati i sa poznatim blokbasterima sa evropskog kontineta. Simbolika je očigledna i uopšte ne izgleda nametljivo, kako je danas običaj. U nekim trenucima se čak ignoriše prisustvo publike u gledalištu, a junaci se ponašaju na način viđen u niskobudžetnim filmovima, što odaje utisak da se stvarno radi o svakidašnjoj pojavi.
Jedan u nizu komentara na ovaj film je bilo baš to – da je film predstava situacije u Holivudu danas.
Navike Rigana Tomsona su iste kao i navike bilo koje zvezde – odatle je njegov angažman u ovoj ulozi veoma interesantan. On je N lice koje samo mora da postiže. Uvek se nešto traži, uvek nešto zahteva, a vremena nema. Tako bar izgleda. Tu problem vremena postaje očigledan.
Društvo u kom se Rigan Tomson nalazi ne zapaža njegovo skrajnuto postojanje. Hoće li se on odlučiti za nešto neočekivano i potom uraditi nešto nesmotreno ne vredi otkrivati. To bi svakako urušilo ono što se postepeno gradi tokom celog filma i smetnulo razumevanje za glavnog junaka koji se bori da se istakne na sceni pred našim očima.
Piše: Miloš Grmuša
