Ako vam se ukaže prilika da postanete prva žena-faraon, da li biste je iskoristili? Verovatno bi većina žena dalo sledeći odgovor: „Da…“. Međutim, ono po čemu se razlikuje odgovor žene od odgovora muškarca kome se ukazala ista prilika jeste pitanje koje bi usledilo, a to je: „Koja je cena toga?“

Koja je cena bila u pitanju kada je Hatšepsut (1479-1458.) postala ono što nijedna žena pre nje nije uspela, nije u dometu našeg znanja jer nakon njene dvadesetdvogodišnje vladavine sve je uništeno. Zasigurno znamo da nije htela da bude u senci svoga muža, polubrata Tutmozisa II, ali ni samo regent svoga pastorka i bratanca Tutmozisa III.

Hatšepsut

Legitimitet da vlada i čuva dinastiju je sama iskovala, pred tebanskim sveštenstvom, u legendi koja kaže da je njeno božansko poreklo od njenih stvoritelja – boga Amona i kraljice Ahmose.

Predodređenost ili splet okolnosti?

Odrasla u kraljevskoj palati, pripadnica slavne osamnaeste dinastije, Hatšepsut se kao mala suočavala sa velikim gubicima, svoje braće i sestara, a onda i svog oca koji je u njoj prepoznao sposobnost da vlada.

Tutmozis I je svoju ćerku Hatšepsut često vodio sa sobom da prisustvuje obavljanju faraonskih dužnosti. Kada je faraon preminuo, dvanaestogodišnja Hatšepsut, jedina prava naslednica dinastije je morala da se uda za svog polubrata jer je samo ona imala legitimitet koji će dinastiju održati na vrhu. Krvno srodstvo je, kao i za sve velike dinastije, bilo neretko upitno kada je tron u pitanju.

Kada je faraon preminuo, dvanaestogodišnja Hatšepsut, jedina prava naslednica dinastije je morala da se uda za svog polubrata jer je samo ona imala legitimitet koji će dinastiju održati na vrhu.

Momenat očeve smrti je promenio njenu sudbinu. To je bio trenutak spoznaje da ona predstavlja nešto što je veće od nje same – ona je trebalo da bude vladarka Nila.

Kasniji razvoj događaja potvrđuje da Hatšepsut nije imala velikog uticaja na svog muža Tutmozisa II jer on kao faraon nije bio ni nalik njenom ocu. Nijedne monumentalne građevine, nijednog osvajanja nije bilo za vreme Tutmozisa. Ušao je u istoriju kao najneaktivniji faraon.

Nakon ispraćaja svog muža i polubrata u dolinu kraljeva, Hatšepsut uviđa priliku koja se ukazuje vrlo brzo nakon što se ispostavlja da njen pastorak mora uzeti njenu ćerku za svoju ženu. Sve je urađeno kako se to u dinastiji i ranije činilo, rodbinske veze su zanemarene, ali kraljica Hatšepsut nije bila spremna da se povuče sa faraonske scene.

Na osnovu uspostavljenog regenstva, usledilo je veliki presedan – žena postaje faraon. Hatšepsut se ukazuje svom narodu ne kao kraljica, ne kao žena-vladar već kao žena sa sa bradom faraona. Njena vladavina je svakako bila uspešnija i blagodarnija od njenih prethodnika, ali ono što intrigira jeste zašto je na taj, muški način, vladala.

Ako je brada simbol ne samo faraona nego i muškarca, zašto je žena dobivši priliku da obavlja „posao“ za koji je bilo uobčajeno da obavlja niko drugi do muškarca, odlučila da to radi kao da jeste muškarac? Da li je to bilo zbog njenog oca, da li je htela da  oživi faraona takvim oblačenjem?

Možda samo nije htela da razljuti bogove? Iako je taj pritisak znatno smanjen obnarodovanjem da je božanskog porekla, čini se da bi možda takav korak ublažio radikalno dejstvo.

Bogougodna vladavina

Od ćutljive supruge do vladara trebalo je da prođu dve decenije, zašto bi onda htela da bude zaboravljena čim pređe u zagrobni život? Hatšepsut to svakako nije prepustila slučaju i potrudila se da do toga ne dođe.

HatšepsutIzgradila je velelepni hram koji je bio „divniji od divnijeg“, poslala je ekspediciju koja je imala zadatak da istraži vrednost materijala od kože, vrednost slonovače, žirafa i majmuna. Ova kraljica nije bila jedna u nizu, bila je mnogo više od vladarke što se vidi na sačuvanim delovima njene zaostavštine. Vreme njene vladavine odlikuje se mirnom spoljnom politikom i jačanjem trgovinskih veza.

Hatšepsut je bila ta koja je stvarala istoriju.

Njena propaganda je sezala sve do Libije. U dva navrata je dokazala da nije samo žena na tronu već i ratnica koja zna da se nosi sa potencijalnim neprijateljem. Nakon što je osigurala granice države, okrenula se uspostavljanju mira nacije, obezbeđivanja prosperiteta i blagostanja. Na vrhuncu vladavine, u čast njenog oca koji je stvorio, a pod tim je mislila na boga Amona, postavljena su dva obeliska preko trideset metara visine.

Hatšepsut reljefOvakav dar bogu nije bio uobičajen i zasigurno je Hatšepsut ovim htela da nastavi sa propagandom koju je vodila otkako je stupila na presto. Koliko su njeni potezi bili nesvakidašnji, govori činjenica da se sledeća podjednako važna žena na tronu Egipta pojavila tek nakon 150 godina. Bila je to Nefertiti o kojoj se takođe malo zna u odnosu na ono što su ove dve žene predstavljale.

Na kraju, kao što istoriju pišu pobednici, takođe je najčešće pišu muškarci. Ako brada čini faraona, onda se Hatšepsut pobrinula da naruši uspostavljeno pravilo tako što je tu bradu nosila dok je suvereno vladala sa obe strane i duž celog toka reke Nil.

Piše: Jelena Petković

4 KOMENTARI

  1. Tekst je pomalo konfuzan i nedorečen. Takođe nema ni dovoljno informacija i detalja.
    Možete vi to bolje.

  2. Sorry mister-Supruga faraona Ehnatona zvala se je NEFRETETE I nema nikakve veze sa kraljicom NEFERTARI,kako je to ispravno napisano u gornjem tekstu,a bila je supruga jednog od najmocnijih faraona XVIII dinastije,Ramzesa II.

  3. Oprostite, ali želeo bih da uputim na očigledan faktografski propust u tekstu. U pretposlednjem paragrafu je napisano da se posle Hatšepsut “[…] sledeća podjednako važna žena na tronu Egipta pojavila tek nakon 1500 godina. Bila je to Nefertiti […]”. Poslednje pomenuta je bila supruga egipatskog faraona Amenhotepa IV, poznatijeg kao Ehnaton, i živela je od 1370. p.n.e. do 1333. p. n. e, što je vrlo lako proveriti.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.