Svaki pravoverni čitalac Franca Kafke iskoristiće sve prilike koje mu se pružaju na dnevnom nivou da u realnom svetu primeti kako amaterski oponaša davno zapisane, mračne vizije stvarnosti ovog pisca.

Franc Kafka je majstor preciznog stila. Svaka njegova rečenica ostavlja utisak pažljivo bruženog predmeta uglačanih uglova, a opet savršeno oštrog. Ima citata koje je nemoguće razumeti izvan konteksta. Citati Franca Kafke nisu te vrste. Neki pisci kao da pišu da bi bili citirani.

Dakle, dobrog kafkijanca ne mogu iznenaditi politički potezi vlada, apsurdni potezi birokratija, prevejane igre direktora kompanija. On je sve to već video. Stvarnost amaterski oponaša Kafkino delo i čini se da bi trebalo da se radujemo što je tako. Ili ga prevazilazi i u tom slučaju konstatujemo kako je opasno deliti sa drugima svoje metafizičke košmare – jer ko zna kada će đavolu ponestati ideja.

stepenice

U svakom slučaju, kod Kafke se uvek najmanje primećivao taj veličanstveni metafizički zamah do kojeg su došli samo najposvećeniji. Sva ona anticipiranja represivnih metoda političkih sistema i užasa rata i logora za Kafku su predstavljala samo vizualizaciju metafizičke zebnje.

Ta zebnja je onaj osećaj koji imamo kada naizgled sve ide dobro, a u nama duboko osećamo i dalje istu prazninu koju ničim nećemo moći da ispunimo. A nju odlično ilustruju i ovi citati Franca Kafke.

Skulptura Kafke u Pragu
Franc Kafka u Pragu

Uvek u kontekstu – citati Franca Kafke


„Don Kihotova nesreća nije bila njegova mašta, već Sančo Pansa.“


„Verovati u progres ne znači i verovati da je ikakav progres do sada načinjen.“


„Mladost je srećna zbog sposobnosti da vidi lepotu. Svako ko sačuva sposobnost da vidi lepotu neće nikada ostariti.“


„Čovek akcije silom ubačen u državu misli biće nesrećan sve dok ne pobegne iz nje.“


„Nije neophodno da izađeš iz kuće. Ostani za svojim stolom i slušaj. Ne moraš čak ni da slušaš, samo čekaj. Ne moraš čak ni da čekaš, samo sedi sam. Pred tobom će se pojaviti svet bez maski, kao nikome drugom, i u ekstazi se grčiti pred tvojim nogama.“


„Moji parnjaci sebi pronalaze društvo pomoću alkohola, on ih čini društvenim. Ja, pak, ne mogu da koristim droge da bih prevario svoju samoću – ona je sve što imam – a kada prođe dejtsvo droga i alkohola i moji parnjaci imaće to isto.“


„Na to će jedan reći: „Zašto se branite? Kad biste slušali parabole i postupali kako one kažu, i sami biste postali parabole, pa se već sami tim oslobodili svakodnevnih muka”.

Drugi reče: „Kladim se da je i to parabola”.

Prvi reče: „Dobio si”.

Drugi reče: „Ali, na žalost, samo u paraboli”.

Prvi reče: „Ne, u stvarnosti; u paraboli si izgubio”. 


„Najbolje što čovek može da učini s domovinom jeste da je se odrekne.“


„— Dragi Makse, moja poslednja molba: da se kompletno i bez čitanja spali sve ono što se nalazi među stvarima koje ostavljam … dnevnici, manus skripta, pisma, kako moja, tako i od drugih, eseji, itd, kao i sve napisano ili skicirano što posedujete ti i drugi, kojima se zbog toga obrati u moje ime…“


„Iza određene tačke ne postoji mogućnost povratka. Do te tačke treba doći.“


„U čovekovoj borbi protiv sveta, kladi se na svet.“


„Svaka revolucija ispari i iza sebe ostavi samo šljam nove birokratije.“


„Svi mi imamo krila, ali ona nam nisu ni od kakve koristi. Kada bismo ih mogli počupati, to bismo i uradili. “


„Ljudi govore glasno i dugo, a u cilju da bi rekli što je manje moguće. Stvarna istina i interesantne stvari intrigiraju iz pozadine, a o kojima ni reč nije spomenuta.“


„Put od pojave do stvarnosti često je veoma težak i dugačak, a mnogi ljudi su veoma loši putnici. Moramo da im oprostimo kada se teturaju i udaraju nas, kao da udaraju u zid.“


„Smiluj se na mene, grešan sam
do u najskriveniji kutak svoga
bića. A imao sam dara, sklonosti
koje nisu bile sasvim za preziranje,
male dobre sposobnosti, rasipao
sam ih, nerazborito stvorenje
kakvo sam bio, sad se bližim kraju,
upravo u vreme kada bi se
spolja sve moglo okrenuti na dobro
po mene. Ne guraj me među izgubljene.“

(Iz Kafkinog Dnevnika, 20. jula 1916.)


„On stoji među ljudima i u čudu ih gleda. Nikad se nije sklonio ni u kakvo
utočište. Zato je izložen svemu od čega smo mi zaštićeni. On je go među
obučenima.“ Milena Jasenska

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.