Coco je najnoviji animirani film producentskih kuća Disney i Pixar. Premijerno je prikazan 2017. godine i već ima ocenu 8.5 na IMDb-ju. Radnja filma prati mladog junaka – Migela, koji uprkos višegeneracijskom zabranjivanju muzike u svojoj porodici, želi da postane poznat muzičar.

U očajničkom pokušaju da dokaže svoj talenat, igrom slučaja dospeva u Zemlju mrtvih, gde počinje prava avantura.

Zabranjena muzika

Junak ovog filma je dvanaestogodišnji Migel, koji živi u imaginarnom gradiću u Meksiku. Njegov tajni hobi je muzika; sam je naučio da svira gitaru krišom posmatrajući stare snimke svog idola, poznatog pop muzičara Ernesta de la Kruza koji je bio slavan 1920ih.

Zašto Migel krije svoj fantastični talenat?

Migel stanuje zajedno sa velikom višegeneracijskom porodicom, koja se decenijama unazad bavi proizvodnjom obuće. Svi članovi imaju svoja zaduženja i srećno i skladno funkcionišu, pod nadzorom glave kuće, Migelove bake. Ovo zanimanje nema duboke korene u porodičnoj istoriji porodice Rivijera, već je počelo od Migelove pra-prabake, koja je, nakon što ju je muž ostavio samu sa detetom, odlučila da preuzme stvari u svoje ruke i obezbedi sredstva za preživljavanje.

Njen muž je otišao u svet da postane slavni muzičar i nikada se nije vratio, te je uporedo sa obućarstvom, doneta i odluka da se u porodici Rivijera ne peva, ne svira, ne sluša muzika i nikako se ne pominje njen muž (u toj meri da je iscepan sa porodičnih fotografija).

Istina o ovom delu porodične istorije je otkrivena kroz Migelovo putovanje u Zemlju mrtvih, gde se susreo sa svojim precima. Kako se radnja odvija, u nju se upliće sve više članova porodice Rivijera, i imamo priliku da saznamo koja je njihova priča i kako je ona oblikovala sadašnji trenutak.

Zbog ovoga, naziv filma je dat po Migelovoj prabaki, koja polako umire i i dalje tuguje za svojim ocem jer ga nije videla otkako je bila dete. Porodična istorija i tajne su glavna tema, ispričane kroz klasičnu avanturu sa junakom koji se bori za svoja prava i istinu.

Dan mrtvih

Radnja filma se odigrava u vreme meksičkog praznika, Dana mrtvih. Tokom ovog praznika, čiji su zaštitni znak lobanje i sveće na oltarima, Meksikanci se okupljaju kako bi odali počast svojim precima, prinoseći hranu, piće, pa čak i igračke na oltarima i grobovima.

Ovaj običaj se obeležava kroz mnogo smeha, veselja i cveća, uprkos tome što je glavna tematika smrt. Rasprostranjeno verovanje je da preci sada žive u Zemlji mrtvih, gde čekaju svoju porodicu i potomke da im se pridruže, te nema mesta tugovanju za onima kojih više nema – srešćemo ih opet jednog dana.

U svojoj čuvenoj zbirci eseja Lavirint samoće, nobelovac Oktavio Paz kaže:

Meksikanac poznaje smrt, šali se na njen račun, miluje je, spava s njom i slavi s njom. On o smrti misli kao o omiljenoj igrački i najtrajnijoj ljubavi. Smrt barem nije skrivena, on je gleda u lice, s nestrpljenjem, prezirom ili ironijom.

Postoje brojni razlozi zašto su Meksikanci u svoju kulturu uvrstili donekle kult smrti, a možda najbitniji od njih je stvaranje meksičkog identiteta nakon Meksičke revolucije (1910-1920). Nakon ovog građanskog rata, pod uticajem tadašnje vladajuće partije, počela je promocija simbola smrti, kao najboljeg podsetnika na to da smo na kraju svi jednaki.

Geštalt psihologija i Coco

Osnovni princip geštalt terapije je da čovek svoja iskustva oblikuje u strukture i da se oseća neprijatno kada se suoči sa nečim što se ne uklapa u šemu ili nema dovršenu strukturu. Cilj ove terapije je da se čoveku omogući postizanje celovitosti i oslobađanje blokiranih energija, odnosno usmerena je na klijentov doživljaj stvarnosti i njegovo osvešćivanje onoga što čini i oseća. Polazi od pretpostavke da svaka osoba ima urođeni potencijal da živi ispunjavajući i kreativan život.

Geštalt polazi od ideje da čovek postoji jedino u kontekstu svoje okoline i ne može se razumeti odvojeno od nje. U ovom polju se nalaze sve odlike pojedinca, koje su u međusobnom odnosu i unutar čijih granica se odvijaju procesi svesnosti i kontakta.

Kontakt je odnos između sebe i drugoga, odnos između sebe i okoline, između unutrašnjih aspekata poput otuđenih delova sebe, blokiranih emocija, misli, sećanja, svega što nije integrisano u ličnosti, što se ne doživljava kao ja, već kao drugo. Svesnost je oblik iskustva u kome je osoba u kontaktu sa svojom egzistencijom, odnosno, sa onim što jeste.

Događa se sada i ovde i u sebe uključuje kontakt, primanje draži, uzbuđenje i formaciju geštalta. Samo svestan kontakt stvara nove, smislene celine i kao takav u sebi uključuje integraciju problema.

U ovom duhu, jedna od tehnika koja se koristi prilikom rada u Geštalt terapiji je i Order, tj. fenomenološka tehnika za osvešćivanje i dovođenje u sadašnji trenutak porodične konstelacije. Order se koristi kako bi se osvestili konflikti koji su potencijalno potisnuti iz porodične istorije.

S obzirom na holistički pristup koji zastupa ovaj pravac (čovek se posmatra kao funkcionalna celinu koja ima potencijal za rast i razvoj i koja je sposobna za efikasan i zadovoljavajući kontakt), logično je prisustvo tehnika za rešavanje konflikata u našoj neposrednoj okolini.

Na početku samog filma, kada smo suočeni sa Migelovim problemom, stičemo utisak da je njegova dilema kolektivizam ili individualizam – da li da ispoštuje zajednicu u kojoj živi, uprkos neslaganju sa njenim pravilima, ili da se otisne od zajednice i ode sam u svet kako bi ispunio snove. Ubrzo uviđamo da se kroz Migelov susret sa precima i otkrivanje istine zapravo desio Order – nerazrešeni konflikti su isplivali na površinu i rešeni su uz međusobnu komunikaciju i rad svakoga ko je bio uključen i osećao posledice tokom svog života.

Pouka sa kojom se odlazi nakon gledanja ovog filma nije da treba da biramo da li ćemo slepo slušati svoje roditelje ili pobeći od kuće ukoliko nam se ne sviđaju njihova pravila nego da treba kroz kontakt i svesnost da prizovemo ono što nas koči. Ne treba birati između sebe i okoline nego i tu primeniti holistički pristup i pronaći način da kroz aktivan rad i komunikaciju promenimo sredinu i srećno živimo u njoj.

1 COMMENT

  1. Definitivno jedna od školi psihologije čiji sam pobornik, crtani nisam pogledala ali me je ovaj tekst definitivno inspirisao, tako da će i crtani biti viđen :)

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.