Čuveni pisci koji nisu dobili Nobelovu nagradu

Nobelova nagrada u rukuma jednog rokenrol muzičara, makar i prvog među najvećima, po mnogima je samo jedan od ishoda velike dekadencije zapadne kulture. Bob Dilan, ni kriv ni dužan, postao je jabuka razdora između konzervativnijih i liberalnijih ljubitelja pisane (i otpevane) reči.

Ljudi su možda već počeli i da zaboravljaju ko je stariji čikica sa šeširom i stilizovanom bradicom kada ga retko vide na televiziji ili društvenim mrežama. A onda su svi počeli da o njemu govore. Postavlja se stoga pitanje dobija li ili gubi Bob Dilan ovom nagradom?

Herman Hese je prilikom primanja Nobelove nagrade izjavio da nema mnogo smisla dodeliti je potpuno afirmisanom piscu u poznim godinama, u trenutku kada ga čitav svet već poznaje i ceni. I Hese i Dilan dobili su Nobelovu nagradu tek kada su njihove najveće bitke bile daleko iza njih, bitke koje su morali vojevati sasvim sami i u kojima su sami i pobedili.

Kada Nobelova nagrada dođe u ruke autora koji je na zalasku karijere onda je ta dodela više od koristi samom komitetu koji je dodeljuje i tako se brani od optužbi da je napravio još jedan propust nego tom piscu koji sa njom tada ne može mnogo toga uraditi osim možda da nahrani svoju sujetu u slučaju da su joj apetiti još uvek veliki.

A komitet za dodelu Nobelove nagrade imao je svoje ispade i često bio meta napada. Među piscima koji su ostali uskraćeni za ovu nagradu svako ima bar jednog koji mu je omiljen, a razlozi za to što su uskraćeni za ovo priznanje uglavnom nemaju veze sa književnošću.

Veliki pisci koji nisu dobili Nobelovu nagradu

Lav Nikolajevič Tolstoj

Tačno je da se Nobelova nagrada ne dodeljuje posthumno, ali je prvi put dodeljena 1901, a Lav Nikolajevič Tolstoj živeo je sve do 1910. godine. Kada je prvi Nobel otišao u ruke Silija Pridoma, 42 švedska intelektualca, među kojima i Strindberg, poslali su Tolstoju pismo nezadovoljstva odlukom njihove Akademije.

Tolstoj je, sa druge strane, sve primio stoički. Odgovorio je da je neobično srećan što Nobelovu nagradu nije dobio jer ne bi znao šta bi sa tim novcem uradio i da je siguan da bi novac od nagrade mogao jedino doneti nešto loše u njegovom životu.

Marsel Prust

Prust nikada nije bio bestseler pisac, ali je zato deo nastavnog programa na svakoj katedri za književnost svuda u svetu. Moderna umetnost ne može se ni zamisliti ako izuzmemo sve uticaje koje je ovaj Francuski pisac na nju izvršio.

Ali, ni Prust nije dobio Nobelovu nagradu za književnost iako je stvarao tokom dvadesetog veka. Nikada nije lako pretpostaviti ko će dobiti sledećeg Nobela jer ni proces nominacije nije najjednostavniji. Kandidate za Nobelovu nagradu mogu predložiti članovi Švedske akademije, bivši lauerati, predsednici nacionalnih udruženja pisaca i par izabranih profesora knjižvnosti. Izgleda da su svi oni Prusta doživljavali kao previše ekperimentalnog autora – nikada nije ni bio predložen za dobijanje nagrade.

Ili je svako mislio da će ga predložiti neko drugi.

Džejms Džojs

Popularnost ovog Irca rasla je iz godine u godinu i nakon njegove smrti, ali je tokom života pisao na način koji je bio sušta suprotnost svemu što su akademici u crnim odelima prihvatali kao visoku književnost. Za početak, Džojs je želeo da uništi narativ, priču, okosnicu romana od njegovog nastanka. A za nešto tako veliko, potrebno je vreme da bi bilo prihvaćeno.

Danas mnogi smatraju njegov Uliks najznačajnijim romanom dvadesetog veka.

Virdžinija Vulf

Svega 13 žena dobilo je Nobelovu nagradu od početka njenog dodeljivanja i većina tih nagrada je iz poslednje dve decenije. Čini se da se ovim želela ispraviti nepravda prema onim velikim autorkama koje su uskraćene za Nobelovu nagradu u prvoj polovini veka, a među njima svakako prednjači Virdžinija Vulf.

Horhe Luis Borhes

Borhes je jednom prilikom, prilično star, izjavio da Nobelovu nagradu nije dobio jer gospoda u Stokholmu sigurno misle da su mu je jednom već dodelili. Sve je moguće. Ali da je komitet za dodelu nagrade uvek uzimao u obzir i politička dešavanja, istorijski trenutak i neliterarne stavove pisaca svedoči i Borhesov primer.

Naime, argentinski pisac je povezivan sa nekoliko diktatora iz proteklog veka, među kojima su i Pinoče i Franko. Veze Petera Handkea sa Slobodanom Miloševićem smatraju se, takođe, glavnim razlogom što ovaj austrijski pisac još uvek nije dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Vladimir Nabokov

Dolazimo i do autora kontroverzne Lolite, Vladimira Nabokova, koji je uz Borhesa ustanovio postmodernističku prozu i takođe ušao u red stvaralaca koji nisu dobili priznanje u vidu Nobelove nagrade, iako je bio nominovan više puta. Zanimljiva godina za Nobelove nagrade bila je 1974. kada su istovremeno bili nominovani i Nabokov i Borhes i Grejem Grin i Sol Belou, ali su nagradu podelili šveđani Džonson i Martinson, obojica članovi žirija za dodelu Nobelove nagrade.

Naravno, svako će imati da doda poneko ime. Mnogim autorima prerana smrt bila je jedina prepreka da budu zvanično ovenčani Nobelovi lauerati kao što su Orvel, Kafka, Ficdžerald. Među onima koji su ostavili velikog traga u književnosti i popularnost kod šire čitalačke publike, a nisu dobili zvaničnu potvrdu Švedske akademije o svojoj vrednosti mogli bismo ubrojati i Selindžera, Fantea, Bukovskog, kao i Bulgakova i Henrija Milera, ali i autore čije se stvaralaštvo vezuje za devetnaesti vek, ali su živeli i u dvadesetom, poput Henrika Ibzena i Antona Pavloviča Čehova.

Nobel u rukama Boba Dilana pokrenuo je mnogo tema. Sada je dozvoljeno i moguće argumentima tražiti da se pesme koje su pisali Milan Mladenović ili Toma Zdravković uvrste u školske čitanke. Svakako, književnost je izazvana da iznova sebe definiše, a da li je bilo krajnje vreme za tako nešto, procenite sami.