Dnevni rituali poznatih pisaca

Činjenica je da svaki uspeh zahteva strpljivu, redovnu radnu naviku i ustaljene dnevne aktivnosti. Nije slučajno što je najprodavanije delo u poslovnom svetu 7 navika uspešnih ljudi knjiga Stivena Kavija, a ne 7 neočekivanih otkrića koji će zauvek promeniti vaš život.

Mada, ako poverujemo spamovanim e-porukama, oglasima i sponzorisanim linkovima koji zatrpavaju naše onlajn živote, možemo završiti verovanjem u brza rešenja i lake puteve do slave i bogatstva. Ali stvari stoje drugačije – dobro razvijena veština dolazi samo iz skupa uvežbanih ustaljenih dnevnih aktivnosti.

Kada je reč o životima pisaca, očekujemo neke istovetnosti – mesto za pisanje bez ometanja koncentracije, neki omiljeni način transkripcije iz mozga na stranicu, neki skup doba dana ili noći u kome reči najbolje teku. Izvan ovih osnovnih parametara, svakodnevni životi pisaca zapravo izgledaju potpuno različito. Naravno, rutina koje se neko pridržava zavisi od njegovih ličnih sklonosti i okolnosti, pa tako navike i dnevni rituali poznatih pisaca ne liče jedne na druge.

Dnevna rutina Stivena Kinga

Neko je pravilo da se pisci, kada se jednom odluče za određeni skup pravila, njih i pridržavaju sa posebnom strogošću. Hiper-produktivni Stiven King kaže:

„Rutina pisanja nije ništa drugačija od rutine spavanja. Da li idete u krevet na drugačiji način svake noći? Verovatno ne.“

Dakle, kako izgleda Kingova rutina?

„Postoje izvesne stvari koje uradim ako sednem da pišem. Popijem čašu vode ili šolju čaja. Postoji određeno vreme kada sednem, od 8:00 do 8:30, negde u tih pola sata svakog jutra. Popijem svoju vitaminsku pilulu i pustim svoju muziku, sednem na isto mesto, a sve novine su raspoređene na ista mesta. Kumulativna svrha obavljanja ovih stvari, na isti način, svaki dan, izgleda da je način da se kaže umu, uskoro ćeš sanjati.“

Haruki Murakami i njegova dnevna rutina

Savremenik Kinga, Haruki Murakami, uključuje u svoj radni dan trčanje, hobi koji čini centralni deo u njegovoj filozofiji pisanja. U skladu sa tim, Murakami se pridržava sportskog rasporeda pisanja i rutine.

„Kada sam raspoložen za pisanje romana, ustajem u 4:00 ujutru i radim pet do šest sati. U popodnevnim satima, ja trčim 10 kilometara ili plivam 1500 matara (ili i jedno i drugo), zatim malo čitam i slušam muziku. Idem u krevet u 9:00 časova. Držim se ove rutine svaki dan bez varijacija. Ponavljanje samo po sebi postaje važna stvar. To je oblik hipnoze. Ja hipnotišem sebe da doprem do dubljeg stanja uma. Ali da bi se takvo ponavljanje održalo dugo, šest meseci do godinu dana, potrebna je velika količina mentalne i fizičke snage. U tom smislu, pisanje dugačkog romana je kao trening preživljavanja. Fizička snaga je isto tako potrebna kao i umetnička osetljivost.“

Naporna rutina Franca Kafke

Ne mogu se svi pisci pridržavati disciplinovanog načina života i rada, kao što to radi Haruki Murakami. Naročito ne oni koji svoje budne sate predaju drugim dnevnim poslovima koji ih obično ne ispunjavaju. Slučaj pisca zarobljenog u takvoj situaciji je Franc Kafka koji se držao rutine koja bi onesposobila mnoge. Kafka je očajavao zbog svojih dvanaestosatnih smena koje mu nisu ostavljale vreme za pisanje.

Dve godine kasnije, unapređen na poziciju glavnog referenta u slučaju nesreće u Zavodu za zdravstveno osiguranje radnika, on je radio u smeni od 8:30 do 14:30. I šta onda?

Ručak do 15:30, pa spavanje do 19:30, zatim vežbe, a zatim porodična večera. Pisanje pisama i dnevnika oduzimalo mu je najmanje jedan sat dnevno, a češće i dva, kako i sam kaže „u zavisnosti od mojih snaga, sklonosti i sreće, do jedan, dva, ili tri sata, nekad čak i do šest ujutro, zatim svaki napor koji se može zamisliti da odem u krevet“, pošto se na mahove odmarao pre ponovnog odlaska u kancelariju. Ova rutina ga je stavljala na ivicu kolapsa.

Možda je mogao da izabere zdraviju dnevnu rutinu? Kada mu je to predložila njegova verenica, Kafka je odgovorio:

„Ovaj način je jedini mogući, ako ne mogu da ga podnesem, utoliko gore, ali ću ga podneti nekako.“

I tako je uradio, do svoje prerane smrti od tuberkuloze.

Drugi pisci i njihove navike

Navike pisaca često su nezdrave ili neodmerene. Simon De Bovoar o francuskom piscu Žanu Ženeu kaže:

„troši oko 12 sati dnevno šest meseci kada radi na nečemu, a kada završi može sebi dopustiti šest meseci nerada.“

Zatim, tu su oni pisci koji se oslanjaju na veoma nezdrave, čak i opasne navike koje ih pokreću tokom njihovog radnog dana. Nisu samo Vilijam Barouz i Hanter Tompson pisali pod uticajem određenih supstanci, nego je to činio i naizgled konzervativni Vistan Hju Odn, koji je gutao amfetamine svako jutro dvadeset godina. Odn je nazvao amfetamin naviku „uređajem za uštedu rada u mentalnoj kuhinji“, ali je dodao da su ovi „mehanizmi veoma grubi, razorni, skloni da povrede kuvara.“

Piše: Elize Kolet