Voleti ljude takvi kakvu su, to je nemoguće.

A ipak se mora.

I zato, kad im činiš dobro, stegni srce, zapuši nos i zatvori oči (ovo poslednje je neophodno).

Podnosi zlo od njih, ne ljuti se na njih ako možeš, „seti se da si i ti čovek“.

Naravno moraš s njima biti strog, ako ti je dato da budeš iole pametniji od osrednjeg.

Ljudi su po prirodi niski i spremni su da vole iz straha; ne daj se takvoj ljubavi, i ne prestani da prezireš.

Nauči da ljude prezireš čak i kad su dobri, jer su tada najčešće rđavi.

Ko iole nije glup, taj ne može da živi a da sebe ne prezire, bio čestit ili ne bio, svejedno.

Ljubiti bližnjeg svoga, a ne prezirati ga – to nije moguće.

I „ljubav prema čovečanstvu“ treba shvatiti jedino kao ljubav prema onome čovečanstvu koje si sam stvorio u svojoj duši; drugim rečima, sam sebe si stvorio, te i ljubav prema sebi samom – i koga, prema tome, nikad neće ni biti u stvari.

Fjodor Dostojevski

 

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.