Bluz je tako lako napraviti. To je pesma usamljene žene. To je potraga za jednom toplom muškom dušom. Bar ja to tako gledam… To je izvorni bluz…

Dženis Džoplin

Bila je veličanstvena bluz-rok pevačica, neprilagođena devojka sagorela u sopstvenoj vatri hipersenzibilnosti, usamljenosti i neshvaćenosti od sveta, tako drugačija i ranjiva, bela kraljica crnog glasa koja se u potpunosti predavala u svemu što je radila i prerano otišla u mit.

Bila je heroina hipi generacije, dovoljno smela da preskoči sve nametnute granice i ode predaleko – pre mnogih. Krajnje autentična, neukrotiva, emotivna, divna u duši, odrastala je uz poeziju, slikarstvo i stare bluz majstore, bežeći iz mrtvila i dekadencije rodnog Teksasa.

Duh nemirnog vremena usisao je nepovratno, ostavivši brojna nagađanja i mnoge njene talente nedorečenima.

Ceo svoj život sam želela da budem bitnik, da budem među tim žestokim ljudima, želela sam da se uvek dobro zabavljam. Naravno bila sam svesna svojih glasovnih sposobnosti i znala sam da mi moj glas uvek može obezbediti dva, tri piva u lokalu. I odjednom kao da me neko ubacio u rok bend. Čoveče, kao da je neko bacio ove momke na mene, a iz pozadine dopire jak bas koji mi daje novu energiju. Tada sam shvatila da je to u stvari ono što sam oduvek želela. Osećala sam se bolje nego sa bilo kojim muškarcem, znate na šta mislim. Mada, možda je u tome i bio problem.

Dženis Džoplin
Dženis Džoplin, 1969.

Divila se bluz divi Besi Smit (koja je takođe tragično završila), izrastajući vremenom u razuzdanu i gracioznu pevačicu – Little Girl Blue. Svoj bluz nosila je u srcu i glasu, iznoseći ga na sceni veoma osećajno i proživljeno, dodajući mu neverovatnu količinu tuge, grča, bola i nagomilanog nezadovoljstva, svih onih ljubavnih patnji i neshvaćenosti od sputavajuće sredine u kojoj je odrastala i većinom živela – ili bar to kroz svoje pesme pokušavala.

Album Cheap Thrills iz 1968. godine najbolje pokazuje svu raskoš talenta Dženis Džoplin, njenu emociju, snagu, eksplozivnost – tananu liniju između krajnosti tuge i sreće, ružnog i lepog, divljine i ranjive pitomosti.

Sve je toliko natopljeno bolom, iskrenošću, jecajima srca i duše, unutrašnjom lepotom i setom da se prosto fizički oseti između akorda i stihova, uzdaha između svake otpevane i neotpevane reči. Uz veoma kvalitetne muzičare benda Big Brother and the Holding Company, čar jedinstvenog užitka se enormno povećava, čineći ovaj album jednim od vanvremenskih štiva za udžbenike o lepoti duše, iskrene emocije, čistog srca, blue nota i poezije neprilagođenih vesnika nedosanjanih snova.

Zašto pevam? Pa, zato jer moram iskusiti mnogo osećanja, stvarno je jako zabavno. Osetiš mnogo toga što teško možeš iskusiti na zabavama tokom cele godine i budeš sa svakim koga poželiš. Jer, bitno je osetiti stvari iz svoje mašte koje baš nisu stvarne. Zato volim muziku, kreativna je i usput stvara osećanja.

Barska atmosfera, lagani klavir, lepljiva ustajalost dima i alkoholnih isparenja beskrajnih noći i izneverena očekivanja čudesnih noćnih ptica koje dočekuju novu zoru života nakon fajronta, prasak stakla slomljenih čaša neispijene gorčine ljudskog postojanja, bluz senzibilitet koji se oseti na dodir i lagano se pokreće jedna nesvakidašnja bluz storija o treptajima i snovima ranjene ženske duše.

Turtle Blues – toliko je snažnih i setnih emocija u tom molećivom bluz glasu koji dira srce i dušu, glasu kraljice tuge i bola Dženis Džoplin, da jednostavno možete da osetite u zraku duh nekadašnjih bluz diva poput Ma Rejni, Big Mame Tornton, Besi Smit, Bili Holidej, Viktorije Spivi

Duh prebogate tradicije izbija iz svakog tona, akorda i uzdaha, miris ustajalog dima i alkoholnih isparenja izvire sa dna rilni ploče koja treperi u ritmu otkucaja ranjenog ženskog srca, duša jeca i predaje se čudesnom momentu između dve večnosti.

I need a man to love maybe you can help me, please, but i believe that someday and somehow it’s bound to come along because when all my dreams and all my plans just cannot turn out to wrong

I Need a Man to Love odzvanja kao eho neuslišene molitve, koja u sebi nosi vapaj, krik Dženis Džoplin i sagoreli vokal rastrzan prejakom željom i emocijom – grčevit, izlomljen, iskren, beskrajno očajan i hipersenzibilan. Naglašava ga zvuk gitare koja para prostor razdvojenosti dve duše i odzvanja kao eho iščekivanja, uzaludne čežnje.

A onda sledi predivni osećaj smirenosti, lirskog ugođaja setne topline u antologijskoj, univerzalnoj, geršvinovskoj Summertime, večnoj temi kada sve na trenutak utihne, usisa iskru neuhvatljive besmrtnosti i izbaci je u trenutku magnovenja kao novi početak stvaranja svega postojećeg.

Summertime, time, time, child, the living is easy, fish are jumping out and the cotton, Lord, cotton is high, Lord, so high

Preplitanje tajanstvene, elegične gitare i glasa, silazak u dubine duše glasom bluz dive, predivan lirski ugođaj impresivnih slika koje se pretapaju u božansku harmoniju, krik koji rascepljuje dušu i, ponovno, intenzivno, senzibilno, čedno izranjanje svetlošću životnosti i večne lepote.

Uzmi još jedan komadić moga srca sada, dragi, slomi još jedan mali komad moga srca sada, dragi, Hej, imaj još jedan komadić moga srca dušo, ti znaš da je tvoje ako to čini da se dobro osećaš, o, da, zaista

Piece of My Heart svojom nevinošću, radošću sete, ljupkošću, ženskom dušom i toplinom bukvalno nudi komadiće svog čistog i ranjenog srca. Impresivna kombinacija snage i ranjivosti, čežnje i siline, burnih kontrasta koji se neprestano prepliću do granica mogućeg, a nakon poniranja do neslućenih dubina izranjaju energično, pročišćeni i čednošću okićeni.

Epohalni svršetak unutar devet i po minuta Ball and Chain emotivni je blues overdose, trenutak stapanja na kraju duge duše slušaoca sa nemirnim duhom večne Dženis.

Sitting down by my window, looking out at the rain… Something come along, grabbed a hold of me, and it felt like a ball and chain…

Akordi koji bruje, talasanje glasnih žica, provalija između dva strahovita emotivna naboja i ritam samouništenja koji natapa ovu ploču i poslednju neispijenu čašu viskija neizmernom tugom i žalom za ponovnim susretom dve srodne duše, putanja su ka večnosti samo za istinski hrabre i one koji nepovratno odlaze predaleko, svesni opasnosti i uzaludnosti otpora.

Sloboda je samo druga reč za situaciju u kojoj više nemaš šta izgubiti.

Mada je zauvek zvanično otišla stazom svog krvarećeg srca 4. oktobra 1970, predozirana željom za istinskim životom odabranih i pozvanih, to nipošto ne znači da je više nema: ostala je u besmrtnim bluz pesmama i stihovima, kao i srcima onih koji su je razumeli, cenili, dosledno pratili i iskreno voleli.

Oni pravi i istinski ljudi i umetnici nikad ne odlaze sasvim ili ne sasvim sami. Bila je i ostala bluz ikona šezdesetih, bela Besi Smit svog vremena koja je tvrdila da je njen nastup na bini (gde se u potpunosti predavala, svim svojim srcem i dušom) nešto poput vođenja ljubavi, snažne interakcije sa publikom i suštinom svog čudesnog bića (usamljene i nesretne žene koja je svu svoju ljubav pretočila u bluz).

Svojeglava, žestoka, ranjiva i bezgranična kao i duh šezdesetih sa kojim je nepovratno otišla u neki bolji svet kao i svi bitni sanjari koji su imali srca da bar pokušaju da promene svet. Seta i gorčina Ball and Chain i ostalih njenih vanvremenskih bisera ostaje da svetli, usmerava i upozorava.

Ostaje kao svetionik u pomrčini bezdušnosti sveta koji je nije razumeo ni prihvatao. Sveta bez duše, srca i istinske ljubavi zvane bluz.

Pesma ,,Ostavljena žena“ je verovatno među mojim najdražim pesmama… koje pevam, kad god pevam. Kad čujete Dženis kako peva, to vas pokreće… Pokreće i svaku ženu, koja je ikada ostavljena sama. Muškarci se takođe mogu poistovetiti s njom, jer je ona to tako dobro radila. Ona je svakoga pokrenula.

Džon Lenon, sećanje na Dženis Džoplin

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.