„To je bilo doba čuda,“ napisao je F. Skot Ficdžerald u svom eseju Odjeci džez doba (1931), „doba umetnosti, doba neumerenosti i satire“. Tu je autor uhvatio pravu sliku burnih dvadesetih – hedonizam, glamur, dekadencija i bogatstvo.

Fotografije i ilustracije pokazuju baš taj zavodljivi, zaslepljujući osećaj divljine i zabave – devojke okićene perjem i resastim haljinama, bob frizurama, ekstatično se smeju i razuzdano igraju (takozvani flapper stil).

Ali kako su i zašto dvadesete „grmele“? I šta je to doba činilo tako unikatnim – i uticajnim?

Tokom 1920-ih godina promene su se dešavale vrtoglavom brzinom. Ubrzavajući prosperitet i društveni preokret u kombinaciji sa mladalačkom, posleratnom euforijom i ženskim osnaživanjem, doveli su do fundamentalnih promena i rušenja granica u toj deceniji.

Džez era bila je puna buntovne spontanosti, improvizacije i uzbudljive inovativnosti, kao i muzički pravac po kome je dobila ime. Ritam u muzici širio se i na vizuelno.

By Bain News Service - George Grantham Bain Collection, Library of Congress, Reproduction number LC-DIG-ggbain-12393, This image is available from the United States Library of Congress's Prints and Photographs division under the digital ID ggbain.12393, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=11680281
By Bain News Service – George Grantham Bain Collection, Library of Congress, Reproduction number LC-DIG-ggbain-12393, This image is available from the United States Library of Congress’s Prints and Photographs division under the digital ID ggbain.12393, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=11680281

Mlada, slobodna žena bila je odvažna da pije i puši, da pleše dok joj se haljina sa resama podiže i otkriva noge kao i njen buntovnički duh.

Ali to je bilo više pitanje stava. Moda ga je samo uspešno pratila.

Greh i spektakl

Ovo su godine kada je moderna ženska garderoba počela da postoji.

Prolazi vreme uskih korseta i turnira, dugačkih nepraktičnih haljina, kao i kompleksnih frizura i šešira, a na scenu stupaju kraće, šljašteće haljine sa niskim strukom koje otkrivaju kolena, i bob frizure, lake za održavanje.

Svilene pidžame su bile popularne za opuštenije prilike, kakve su zabavljanja kod kuće ili na plaži, sa kineskim i egipatskim motivima na odeći ili kao nakit – kasnije usled velikog otkrića Tutankamonove grobnice 1922. godine. Od nakita su se rado nosile i dugačke biserne ogrlice.

Takođe, dolazi i do razilaženja sa podelom na tipično muški i ženski način odevanja. Koko Šanel je čak počela da nosi pantalone. Ideali lepote su se promenili – idealna ženska figura sa oblinama zamenjena je dečačkom figurom. Stilovi su postali sveobuhvatni, bob frizura must-have, a sa tim i osećaj slobode, ženstvenosti i samopouzdanja.

Tada, kako se i film pojavio, trendovi su bili mnogo brže dostupni svima. Holivud je izbijao u popularnu svest, a filmske zvezde, kao što su Glorija Svanson i Klara Bou, imale su prilike da se istaknu u originalnosti i tako vršile veliki uticaj na masu.

Sportistkinje su takođe imale udela u ove promene. Osećaj brzine i pokreta obuzeo je i tenis – to više nije samo elegantna razonoda.

Pojavom francuske teniserke Suzan Lenglen ženska igra je dobila jak, brz stil.

Ona je na teren izlazila ogrnuta bundom, bez obzira na vremenske uslove, a igrala je u modernoj flapper garderobi – svilene uske haljine do listova u crvenoj ili narandžastoj boji. Imala je običaj da puši i pije konjak pred publikom, da bi smirila nerve, kako se pravdala, a njen servis iznad glave šokirao je javnost. Ponela je nadimak boginja.

Razbijanje kalupa

Trend nošenja smokinga i krojenih odela bio je živ.

Koko Šanel je svoja pozajmila od svog dečka, uz ribarski džemper (poznatiji i kao aranski džemper – po Aranskim ostrvima u Irskoj gde je nastao džemper sa krupnim pletenicama) i tvid.

Androgini šik izgled i muško krojena garderoba za žene ostala je popularna i danas (na primer, francuska marka Céline).

Bilo je to vreme oslobađanja i rušenja ograničenja i tabua – poslovna žena je stvorena, i, po prvi put, žene su dobile pravo glasa i mogle slobodnije da žive. 

Žurka je trajala deset godina i, kako Ficdžerald navodi „uskočila u spektakularnu smrt oktobra 1929. godine“. Blistava ali tragična, lepa ali prokleta, emocionalno bankrotirana i izgubljena generacija – tako je najčešće opisivana.

Ali, u svom raspoloženju i estetici, kao i njena čista progresivnost, džez era ostaje, bez rasprave, jedna od najzanimljivijih i kulturno najuticajnijih od svih era. I zabavna, dok je trajala.

Kako sam Ficdžerald kaže, bilo je to pozajmljeno vreme, gde se živelo bezbrižno, ali bila je privilegija živeti u njemu.

Izvor: The wild era that changed what we wear

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.