Jeste li se ikada zapitali šta bi se desilo sa Edipom da mu je proročica u Delfima rekla da će se zaljubiti u svoju sestru umesto u majku? Da li bi to promenilo tok istorije, ostavilo više ljudi u životu.

I šta bi Frojdu poslužilo kao inspiracija za čitavu teoriju razvoja i formulaciju čuvenog Edipovog kompleksa?  Postavlja se pitanje, u kojoj meri su ideje koje se prezentuju kao proročanstva ili sudbine, zapravo uticajne?

Međutim, ne moramo se služiti antičkim mitovima da bismo uvideli uticaj misli. Šta se dešava ako nekom komšinica gleda u šolju? Hoćete li poverovati ako vam kaže da će se vaš prvi brak raspasti pre druge godišnjice jer će, sada voljeni momak, postati šovinistička svinja koji će vas varati sa nekom plavušom?

Priznajte sebi, da li biste mu malo zavirili u telefon to veče kad zaspi? Mnogima će ovo verovatno zvučati neshvatljivo, nezrelo i smejaće se sa nevericom da postoje oni kojima se dan može oblikovati oko ovakvih formi predviđanja.

slepac

Edip okružen prorocima

Iako danas postoje jasne naučne metode koje će svakog skeptika uveriti da je skoro nemoguće saznati budućnost i da su proroci u stvari zreli za par roze pilulica od čika psihijatra, pitamo se šta se dešavalo u vremenima kada nauka nije bila razvijena kao danas?

Kako su funkcionisali Stari Grci kada nije bilo mogućnosti naučne predikcije budućnosti, čak ni tako jednostavne kao što je vremenska prognoza?

Neizvesnost i neznanje o tome šta će se dešavati u ljudima je uvek budila anksioznost, oćenjanje nelagode i treme. Ipak, potreba za izvesnošću i predvidljivošću je bila ista kao i sad.

Tada su glavne uloge preuzimale proročice. Vratimo se u Tebu, Staru Grčku. Naslednik čuvene dinastije, sada kralj Laj, oženjen po lepoti čuvenoj Jokastom, ali već dugo sa njom nema dece. Da bi dobio odgovor na pitanje hoće li ih imati, obraća se proročištu. Ono što je čuo potpuno ga je obeshrabrilo – dete će se roditi, ali će doneti velike nevolje.

Ono će biti njegov ubica, nakon čega će oženiti sopstvenu majku.

Zabrinut, Laj poče izbegavati ženu. Međutim, Jokastina želja za detetom je bila prevelika. Ona ga je jedno veče napila, proveli su noć zajedno, nakon čega je kraljica ostala trudna. Kada se dete rodilo, Laj mu je probušio pete i naredio da ga bace. Međutim, sluga se sažalio i umesno da baci dete u šume divljim zverima dao ga je drugoj porodici.

Dete su nazvali Edip.

Iako je on kasnije izarastao u snažnog i mudrog mladića, njegovo poreklo je i dalje bilo nerazjašnjeno, što je veoma mučilo mladog Edipa. Uputio se u Delfe u potrazi za odgovorom. Kada mu je tamo saopštena njegova sudbina da će ubiti svog oca i oženiti majku, rešio je da ostavi sve i počne lutati svetom, ne bi li bio dalje od svih, smatrajući time da im neće predstavljati pretnju.

Hram i proročište u Delfima
Hram i proročište u Delfima

Međutim, na putu je naišao na grupu ljudi koje je napao jer je shvatio da su pljačkaši ubivši pritom jednog od njih, ne znajući ko je to. A bio je to njegov otac, Laj.

Lutajući tako stigao je u Tebu. Grad je tada  zadesila strašna muka – grozno čudovište Sfinga sedela je na steni na izlasku iz grada tražeći od svakog prolaznika da reši njenu zagonetku. Ko kod nije uspevao, bio je ubijen. Nagrada za onog ko bude znao tačan odgovor bila je kraljičina ruka.

Edip je prolazeći tuda sreo Sfingu, tačno odgovorio na njeno pitanje i automatski postao novi kralj – muž svoje majke.

U ovom poznatom mitu, na više mesta se ogleda uticaj koji naša uverenja o tome sta će se desiti imaju na naše ponašanje i misli. Par reči proročice sa reputacijom bilo je dovoljno da jedan kralj počne izbegavati ženu, a kada dobije dete bude spreman da ga baci.

Da li se Edip slučajno zaljubio u ženu koja po godinama odgovara njegovoj majci, a ne u neku mladu devojku i da li je ona pristala da se uda za njega samo zbog toga što mu je bila dodeljena kao nagrada ili se pritom zaljubila u njega i rodila sa nim četvoro dece jer je na nju nesvesno uticalo proročanstvo po kom će se udati za svog sina?

Fenomen koji se ovde oslikava u psihologiji se naziva Samoispunjujućim proročanstvom.

Misli i uverenja koje imamo mogu da dovedu do toga da se drugi ljudi ponašaju upravo u skladu sa njima, što će rezultirati  potvrdom  naše polazne pretpostavke. Ipak, ovo nije samo obrazac za tumačenje antičkih mitova.

Evo primera. Devojku prevari momak i oni raskinu. Ona tada shvata kako su svi muškarci neverni i prevrtljivi. Nakon određenog vremena, nalazi novog momka, koji se jako zaljubljuje u nju i nema nameru da vara. Nakon izvesnog vremena ona se ipak počinje prisećati kako je izigrana prošli put kad je bila zaljubljena i da bi sprečila da opet bude povređena, počinje ga proveravti, ispitivati gde je bio, sa kim…

Vremenom, njeno ponašanje prevazilazi i granice njegovog strpljenja i on je ostavlja. Ona je tada ubeđena da ju je ostavio zbog neke druge sa kojom ju je varao i potvrđuje svoju početnu pretpostavku kako ni jedan muškarac nije sposoban da bude veran.

Šta mislite, kako će teći njena sledeća veza uz takav obrazac mišljenja? Uviđate li slučnu cirkularnost i u mitu o Edipu – on napada i ubija potpuno nepoznatog čoveka iako mu je prorečeno da će ubiti oca, ne ženi mladu devojku, već prihvata kraljičinu ruku iako mu je rečeno da će oženiti svoju majku.

Samoostvarujuća proročanstva su vrlo zanimljiv fenomen koji može biti veoma uticajan na svakodnevni život ukoliko nismo upoznati sa njim. Kada sledeći put u horoskopu pročitate da će vam danas biti loš dan, pre nego što se potpuno obeshrabrite, setite se koliko snažan uticaj imaju vaša očekivanja.

Piše: Darija Petrović

9 COMMENTS

  1. Одличан текст, моје честитке!
    Нарочито у погледу погубне потребе за извесношћу.
    Одбијање да се прилагоди извесном да би се нада одржала је такође погубно.
    Лај је морао да сагледа колико имају он и Јокаста година, и да одабере када ће зажмурити на једно или оба ока кад она почне да се дружи са неким дворјанином…
    Али, за такво шта био је потребан Спартанац, а не Тебанац…
    Реторичко питање из наслова схватам буквално и кажем : Лај, јер се уопште обратио пророчишту и пророчиште, јер постоји.
    Тако да је свако пророчанство, у овом смислу те речи, самоиспуњујуће.
    Лај се обратио пророчишту, јер није имао довољно воље да не задре у питање ван могућности ичијег сазнања, у оно доба.
    Једначина је иста и данас- све се своди на то ко одакле црпе вољу.
    Да би се воља црпла, потребно је прво нешто друго уградити.
    Свако тражено прорицање је утицање на будућност, јер су у питању вољно произведене визије.
    Непроизведене визије нису утицање, него терет по себи за оног ко их има, јер су независне од његове воље.
    Читање хороскопа у рано јутро, као најраспрострањенија и наоко безазлена радња, сигуран је знак да је јединка уморна од дизгина сопственог живота.
    Даље гледање у будућност је далеко опасније, јер ће контрола сигурно бити изгубљена.
    Ако делује застрашујуће, јесте страшно

  2. Pre svega, zahvaljujem se.
    Delim mišljenje, svako proročanstvo može da se pretvori u samoispunjujuće ukoliko nego dovoljno veruje ili ga se uplaši.
    Ipak, odgovorila bih, naslov teksta jeste u formi pitanja jer je to atraktivnije. Laj je svakako mogao postupiti drugačije, ali moja želja je ipak bila da kroz taj primer ilustrujem ovako jedan bitan i snažno uticajan fenomen na naš život. Upravo zbog svih tih koji su “umorni od dizgina sopstvenog života” mislim da je ovo bitna tema jer je neophodno osvestiti ideju da je lokus kontrole naših života ipak u nama samima, i da je neophodno preuzeti odgovornost i pored rizika i neizvestosti (koji su ipak neminovni).

    • Sigurno je da je središte odgovornosti uvek kod nas.
      Tekst ima veoma bitnu temu i vešto je napisan, jer upravo danas, u 21. veku, postoje u isto vreme iluzija sigurnosti i slobode usled tehničkog napretka, kao i ogroman strah od neizvesnosti u svim oblastima gde se jedinke iz kog bilo razloga ne osećaju sigurnima.
      O izvorima volje možda u nekom sopstvenom tekstu, jednom, a odgovor sam dao kako bih mogao da pomalo hiperbolišem u odgovoru. :)
      Čestitke još jednom, nadam se sličnim daljim radovima!

  3. Да, но, кључно питање би могло бити, хоће ли савремени Едип, односно његов симбол, после свега, напустити Тебу и пронаћи своје атинске шуме? Тиме, и само тиме, могуће је оправдати унутрашњи локус контроле.
    Свако добро.

  4. Одличан текст, само се поткрала једна грешка. Наиме, Едип није убио свог оца који је био у групи каквих пљачкаша. То се, по легенди, догодило јер је Лај својом краљевском кочијом прешао преко Едипове ноге, јер овај није хтео да се помери са преуског пута. Едип је побеснео и убио га копљем.

  5. Sto je god ono brzo uzimalo odslikavajuci svet kao predujam od buducnosti, drugo, ono sporo, vracalo je i namerivalo dug prvog, jer je u odnosu na sadasnjost kasnilo tacno onoliko koliko je ono prvo zurilo.

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.