Razgovor između Alfreda Hičkoka i Endija Vorhola odigrao se 1974. godine. Interview Magazine nije dobio ekluzivnu priču o filmskoj umetnosti od velikog reditelja, a rodonačelnik pop arta nije na tome ni insistiao. Konverzacija je tekla spontano, kao misao oslobođena svojih stega i dobili smo pomalo morbidan, još više duhovit, a ako se dublje zagledamo, i vrlo istinit uvid u ljudsku prirodu i njene mračne tajne.

Endi Vorhol i Alfred Hičkok
Endi Vorhol i Alfred Hičkok

Endi Vorhol: Pošto poznajete sve te slučajeve, da il ste ikada shvatili zašto ljudi stvarno ubijaju? To me je uvek mučilo. Zašto?

Alfred Hičkok: Pa, reći ću vam. Godinama ranije, to je bilo ekonomično, zaista. Naročito u Engleskoj. Pre svega, razvod se vrlo teško dobijao, i usto je koštao mnogo novca.

Endi Vorhol: Ali koja vrsta ljudi zapravo ubija? Mislim, zašto?

Alfred Hičkok: Iz očaja. To rade iz očaja.

Endi Vorhol: Stvarno?

Alfred Hičkok: Iz potpunog očaja. Nemaju gde da odu. U tim danima nije bilo motela, i morali su se skrivati iza žbunja po parkovima. I u očaju oni su ubijali.

Endi Vorhol: Ali šta je sa masovnim ubicama?

Alfred Hičkok: Pa, oni su psihotični, vidite. Oni su apsolutno psihotični. Oni su vrlo često impotentni. Kao što sam pokazao u „Frenzi“. Čovek je bio potpuno impotentan dok nije ubio i tako je došao do svoje stimulacije. Ali danas, naravno, u Doba revolvera, kako bismo ga mogli nazvati, mislim da se pištolji više upotrebljavaju u kućama nego na ulicama. Znate? I ljudi gube svoje glave?

Endi Vorhol: Pa, ja sam bio pogođen iz pištolja, i sve se činilo kao na filmu. Ne mogu na to gledati kao na nešto realno. Čitava stvar je za mene poput filma. Dogodilo mi se, ali ne mogu to posmatrati drugačije nego kao da gledam TV. Ako gledate TV, to je isto kao da se vama dogodilo.

Alfred Hičkok: Da, da.

Endi Vorhol: I zato mislim da i ljudi koji to učine moraju imati isti osećaj.

Alfred Hičkok: Pa, mnogo toga se desi pod uticajem određenog trenutka.

Endi Vorhol: Pa, ako to uradite jednom, onda to možete raditi ponovo i ako nastavite to da radite, pretpostavljam da je to poput nekog posla.

Alfred Hičkok: Pa, to zavisi od toga da li ste se rešili prvog tela. To je mali problem. Nakon prvog ubistva.

Endi Vorhol: Da, i ako to radite dobro, onda ste na svom putu. Vidite, uvek sam smatrao da bi mesari to mogli raditi vrlo lako. Uvek sam verovao da bi mesari mogli biti najbolje ubice.


Vorhol je otvoreno priznao da je prilikom intervjuisanja legendarnog reditelja bio vrlo nervozan i da je u znak poštovanja razgovor obavio klečeći na kolenima.

Priredio: Dušan Stojanović

Izvor

4 COMMENTS

  1. […] Hičkok je do te mere mrzeo da kamera sugeriše kuda će se glumci kretati i time razbije point of view  da kada je u Sever, Severozapad (1959.) trebalo prikazati voz koji prolazi (kadar koji bi neko drugi snimio van voza) Hičkok kadar snima kroz prozor voza, jer ako su likovi u vozu, zašto bi kamera napuštala voz? Van Sant je to prevideo. […]

  2. […] Endi Vorhol je tokom 60-ih godina od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Na mnogo načina su Vorhol i krug ljudi okupljeni oko njega definisali ovu deceniju. Tokom ove decenije Vorhol je počeo da slika poznate američke proizvode: Coca-Colu, Campbell’s supu, kao i poznate popularne ikone, poput Merilin Monro i Elizabet Tejlor. […]

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.