Tatjana Mijatović Simanić nije nepoznato ime čitalačkoj publici. Sa objavljena dva romana “Čardaci” i “Stakleni zid”  koja su mozaična tkanja od snova i sećanja, želja i strahova,  usamljenosti i otuđenosti, prijateljstva i ljubavi, moderne ljubavne bajke koje su više od ljubavnih romana, ona je omeđila svoju stvaralačku stazu suptilnom pripvedačkom rečenicom, spretnim fabulisanjem  i sposobnošću da prepozna, oseti i prenese ono što je najdublje zapreteno u svakom ljudskom biću.

Trećim romanom  “Buđenje vuka” koji je zamišljen kao prvi tom trilogije “Vizdaški letopis” Tatjana Mijatović Simanić hrabro je zaronila u epsku mitologiju koja je raskošan okvir u čijem epicentru, između prošlosti i budućnosti, stalnih sukoba i borbi, sija strasna i odana ljubav koja prkosi i ljudima i bogovima.

buđenje vuka

Rođena u svetu kojim vladaju muškarci, Tihana od Vis-daha nosi u sebi dva nasleđa: krv Kremana Zmajevitog, silovitog osvajača i prvog kralja Novogorja, i Velime, poslednje gospodarice planinske zemlje koja je pokorena. Odrastajući u stalnoj opasnosti, Tihana usvaja znanja dva sveta: onog muškog kojem pripada njen učeni otac, poslednji gospodar Vis-daha i drevnih mudrosti i tradicija koje su sačuvale sveštenice religije koja je nekada vladala. Spremajući se za sukob sa neprijateljima, Tihana traži način da povrati naklonost kralja, ponovo okupi razjedinjenu zemlju dalekih predaka i odbrani nasledno pravo svojih potomaka. Kada na Vis-dah stigne Ognjen od Mračnih Jezera, veliki vojvoda i prijatelj kralja, u njemu pronalazi saveznika ali i više od toga.

Autorka je kroz nepregledna polja iskonske lepote epske mitologije maštovito spojila arhetipske obrasce sa savremenim, oživela na njoj svojstven način bajkovite predele i likove, ali i vrednosti  kojima je posvećena, objedinjujući ih u celovitu kompoziciju, umreženu senzibilno-lirskim   detaljima, Pored Ljubavi koja je lajt motiv prvog toma, jasno se deli dobro od zla, slavi se plemenitost i uzvišenost, a posebno se ističe vrednost znanja i verovanje o snazi volje.

Epska mitologija, žanr sve popularniji kod čitalačke publike, “Vizdaškim letopisom” dobija i ženski narativ oličen u Tatjani Mijatović Simanić.  Posle Aleksandra Tešića, koji je  sa trilogijom „Kosingas” „oživeo” srpsku istorijsku, ali i mitsku prošlost, u periodu od kraja 14. do prve polovine 15. veka, vešto mešajući istorijske ličnosti sa mitološkim, usledila je trilogija Miloša Petkovića, „Perunov hroničar”, koji se okrenuo starijoj srpskoj mitologiji. Stamenković je trilogijom Baš Čelik zaronio još dublje – na same početke raspada kompaktne slovenske populacije, kada su tek kretali iz svoje prapostojbine negde iza Urala, pagani sa specifičnim verovanjima i običajima, ali već izdeljeni na plemena koja su se pokrenula na jug (glavni junak je carević Plamen pripadnik plemena Soraba) i zapad.

Kuda će čitaoca odvesti “Vizdaški letopis” –  јоš dublje u prošlost ili možda u daleku budućnost –  ostaje da se vidi.

POSTAVI KOMENTAR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.