Estetika kao nauka uglavnom se bazira na kategoriji lepog, i pokušava da pronikne u osnovu umetničkog dela vodeći se utvrđenim načelima šta lepo kao takvo predstavlja, ili pak treba da predstavlja.
Međutim, sa Bodlerom dolazi do neminovnog preokreta, i javlja se estetika ružnog, pojam u osnovi kontradiktoran baš kao i naziv njegove zbirke poezije, Cveće zla.
Devetnaestovekovna dekadentna poezija predstavlja pobunu protiv ustaljene, zdrave čulnosti, prezir prema običnom i svakodnevnom. Iako je u pitanju samo jedna struja u poeziji koja nije dugo trajala, ona je svakako ostavila snažan pečat na potonje stvaralaštvo.
Ipak, danas je vrlo teško šokirati publiku čak i izrazitim dekadentnim stavovima, te sve postaje već viđeno; i Bodlerove vizije izgledaju dotrajalo, ali ipak odsjaji njegove estetike ružnog dobijaju na punoći u nekim savremenim delima.
Kejdž i Bodler
Jedno od takvih jeste pesma Ballad of worms, andergraund izvođača Kejdža (Cage). Ova pesma najpre na odličan način prikazuje koliko semplovanje u hip hop muzici može da bude upečatljivo, i koristeći deonice pesme benda Built to Spill „I would hurt a fly“, sa dva njihova stiha: I can`t get that sound you make out of my head, I can`t even figure out what`s making it, pravi svojevrsnu uvertiru za narativ u naredne tri strofe.
Da se osvrnem ponovo na Bodlera – u vezu sa Kejdžovom pesmom ne može se dovesti samo na osnovu njegove teorije ružnog nego i bliskosti sa jednom od najreprezentativnijih pesama, Strvinom.
Bodlerova Strvina i veza sa Ballad of worms
U Strvini lirski subjekat podseća svoju dragu na gnusni leš na koji su naleteli jednog letnjeg dana, i govori joj kako će njeno telo na isti način gristi crvi.
Pesma svakako nije fokusirana na groteskne prikaze radi izazivanja mučnine (iako i tu radi dobar posao) nego pokazuje Bodlerovu naklonost prema cikličnosti prirode i poimanju čovekovog mesta u tom krugu.
Takođe, glorifikuje ljubav direktno preko osvrta na čoveku propadljivost, prikazujući ih kao semantičke opozicije:
Prelepa moja! Dok te poljupcem bude jeo,
Ti reci crvu dušmaninu
Da ja ljubavi trule još čuvam oblik ceo
I njenu nebesku suštinu.
U Kejdžovoj pesmi Ballad of worms fokus je na priči o dvoje ljubavnika, o muškarcu koji čuva devojku koja pati od meningitisa. Njena bolest je ovde konkretizovana, i omogućava Kejdžu da je predstavi kroz izuzetno vividne slike kao što je npr. prikaz njene kože koja poput folije jedva visi sa kostiju.
Bodlerova teorija sinestezije i ovde ima primenu – čulnost je pojačana do hiperboličkih razmera i služi da dodatno opiše duhovna stanja likova. Za razliku od Bodlerove Strvine, ovde nemamo prikaz savršene drage kojoj tek preti propadanje, iako se tu raspadanje leša na putu prikazuje gotovo kroz hemijske procese razlaganja i dolaska do svog konačnog oblika.
Kejdž nas vodi korak dalje i prikazuje taj degradativni proces kao truljenje nečeg živog. Ovde je bolest – meningitis – prikazan kao uvek gladan.
Kao simbolistički pesnik, Bodler je želeo da svojim stihovima sugeriše i nagoveštava, ostavljajući izvesnu otvorenost čitaocu. Vrlo je očigledno, pak, koliko Kejdž uspeva da pomeri ove granice sugerisanja, kad već u dva naredna stiha uspeva da da upečatljiv opis odnosa dva ljubavnika:
Sloppy with a fork, so Chris gotta feed her
To numb to cum, sometimes she piss while I eat her.
Prikazujući je kao zombija navučenog na konjske sedative, sa jasno vidljivim rebrima, Kejdž uspeva da je u potpunosti deseksualizuje, međutim, i ovde se na kraju nazire, baš kao i u Strvini, naznaka o prisutnosti obostrane ljubavi.
Naime, ona drži časopis Source koji je važio kao znak za postignut uspeh u hip hop zajednici, i predviđa da će njegovo lice jednog dana biti na naslovnoj strani. Potom pada u drhtavicu, dok narator vidi kroz njene providne grudi da je srce prestalo da joj kuca. U tom trenutku, duh koji izlazi iz njenog tela nalikuje na nju iz mlađih dana, dana zdravlja.
Ovakav prizor simbolizuje pokušaj življenja na temeljima stare ljubavi, ali i nadu da se ona može vratiti. Snažna emocija pesme prikazuje svu kontradiktornost njihovog odnosa, svaku emociju, od gađenja do žudnje, čak i jedne čiste ljubavi.
Vrednost smeća
Alhemija se danas može posmatrati kao osobena disciplina, čiji principi zakonitosti su bazirani na metafori. I ona je, pre svake kanonizovane umetnosti, uvidela da je dolazak do lapis philosophorum-a, filozofskog kamena, moguć tek kada uvidimo da on nastaje iz predmeta bačenog na smetlište, nečega što je naizgled prljavo i beznačajno.
Ako je Bodler i naišao na takav predmet, on ga je već uzdizao kao nešto po sebi lepo, nešto čemu nije potreban nikakav napredak, mada se u njegovoj pesmi Alhemija bola nazire da je ipak bio svestan moći i kontradiktornosti takvog predmeta ili dela, iako tek u naznakama.
Sa druge strane, kod autora kao što je Kejdž vidimo da i u modernom dobu možemo unaprediti nekad genijalne misli i ideje naših prethodnika, te se nadovezujući na njihove misli možemo odvažiti na poduhvat stvaranja alhemijskog kamena od parčeta smeća.
