Najpoznatiji, takozvani, cliffhanger film, Inception (Početak, 2010) jedan je od najintrigantijih i najoriginalnijih filmova Kristofera Nolana, što zbog neverovatne priče koju je izneo što zbog načina na koji je to uradio.

Zbunjujuća priča manične meditacije o nedostižnoj prirodi stvarnosti u kojoj glavni junak pokušava da uđe i lucidno utiče na svet snova drugih, zapravo postavlja pitanje – da li je unutrašnji svet snova manje realan i naseljen od spoljašnjeg koji obično nazivamo „stvarnost”?

Dolaze ovamo svaki dan da spavaju?

Ne. Dolaze da se probude. San je postao njihova stvarnost. Ko si ti da tvrdiš drugačije, sine?

Ovo prikazivanje stvarnosti samo kao sna rezonuje sa ljudima na višem nivou, jer duboko u sebi svi sumnjamo da je ovo zapravo istina.

Na osnovu čega možemo odrediti da li sanjamo život ili živimo san?

Nešto nazivamo stvarnost – objektivna realnost, ali u kojoj meri je to objektivno? To je i dalje nečije viđenje događaja, dakle, nečija subjektivna realnost. Čini se da smo svi mi deo dve različite, ali podjednako legitimne stvarnosti – subjektivne i objektivne – i da se ove integralno povezane stvarnosti stalno prepliću i utiču jedna na drugu, ali ne zavise jedna od druge. Ali previše jedne može postati patološko.

Šta to znači za film Inception? Pođimo od uzroka!

Film Inception
Film Inception, “INCEPTION” flickr photo by Pentadact https://flickr.com/photos/pentadact/4804451277 shared under a Creative Commons (BY-SA) license

Ne smemo se bojati da sanjamo velike snove

Ljubav je moćna sila koja nas pokreće – može nas navesti na velika dela, isto kao i na destrukciju. Gradovi su nastajali u ime ljubavi, kao što su vođeni i ratovi.

Možemo se složiti da je suština filma ljubavna priča. Dom i Mal želeli su da ostare zajedno i tako ostvare svoju ljubav, a zbog toga su našli alternativni način kako bi ubrzali proces – sanjanjem.

Ali šta se dešava kada je ljubav (nasilno) prekinuta? I kako patnja i krivica mogu da promene čovekovu stvarnost? I ne samo onu objektivnu stvarnost nego i čovekovu predstavu o voljenoj osobi. Mal u filmu Inception nije prikazana kao divna supruga puna ljubavi. Čak i njeno ime ne govori u prilog tome – mal na francuskom znači bolest, zlo, bol, patnja, nevolja – sve ono što lik Malori i predstavlja.

Mal je njegova potisnuta destruktivna osećajna strana ukorenjena duboko u nesvesno, koja stalno sabotira racionalne planove.

Patnja zbog gubitka voljene osobe može da pomuti čovekov razum, da ga natera da izgubi dodir sa stvarnošću, a krivica da izobliiči lik partnera; što se upravo i dogodilo. Čini se da film Inception prikazuje pokušaj da se reše neki dublji problemi lutajući kroz unutrašnji svet, odnosno podsvest.

Zaljubljenost tera čoveka da ulepšava stvarnost i da voljenu osobu vidi u boljem svetlu. Ali kada je čovek obuzet patnjom i krivicom upravo prouzrokovanom od strane te osobe, pogled na svet se menja u skladu sa time. U oba slučaja, to je slepilo za realnost.

Ipak, istina ima svoj način da iskoči u našu podsvest, bez obzira koliko se grčevito i duboko držali verovanja koja su u suprotnosti sa njom. Kada se istina prikazuje kao fantazija, onda nam se dozvoljava da prihvatimo poruku bez našeg ega da nam se ispreči u tome.

A kada uzmemo u obzir kraj filma Inception koji nam daje prostora da mislimo kako je sve bio samo Domov san, sve ukazuje na to da je cela priča samo pokušaj zabludelog uma da uspostavi ponovo ravnotežu između subjektivne i objektivne stvarnosti.

Da li je Inception početak ili kraj

Postavlja se pitanje da li je film Inception onda početak ili kraj nečega? Ako je sve to bio samo Domov san, da li to znači da je on skončao svoj život, jer kako i sam u filmu navodi – povratak kući znači samoubistvo?

Možda je ipak uspeo da se vrati svojoj kući i deci okrenuvši se tako svojoj objektivnoj stvarnosti? Da li je čigra pala ili ne? S druge strane, možda je situacija upravo obrnuta – Dom je taj koji sve vreme treba buđenje, a Mal je ta koja je uspela i pokušava da ga izvuče iz svoje poremećene stvarnosti pojavljujući se kao saboter iste.

Ali, ništa od toga zapravo nije važno!

Poenta je da je Dom stigao svom domu i deci iako je sve to možda u njegovom umu. Jer više nije bitno, sve realnosti su validne, svi podnivoi realnosti bitni su za naše postojanje. Ko smo mi da tvrdimo suprotno?!

Umetnička vrednost filma Inception

I dok ljudi širom sveta stvaraju teorije o filmu i šta se zapravo desilo, nekako se zanemaruje njegova umetnička vrednost. Film o ubacivanju ideje u tuđe umove zapravo nam pokazuje na delu moć najotpornijeg parazita.

Na neki način ovo je priča o filmu u filmu. Način na koji su organizovali poduhvat usađivanja ideje liči upravo na pravljenje filma gde svako od likova ima svoju ulogu: Kob je režiser koji vodi celu priču, Artur je producent jer organizuje sve, Ejms je glumac jer menja svoju pojavu, Ariadne je scenarista, Jusuf je zadužen za specijalne efekte, Saito finansira, a Fišer je zapravo publika jer se njemu usađuje ideja.

Postoji bezbroj načina da se film Inception interpretira, a ovo je samo jedan od načina da se pokaže da je i on zapravo sam po sebi incepcija.

Film ostavlja praznine u narativu koje popunjavamo sami, te na nekom nivou funkcioniše kao književno delo. Kao što delo postoji tek u umu čitalaca, tako će i film svoju ideju usaditi u umove publike i pustiti da se razvija. Niko zapravo neće pročitati istu knjigu, pa će i ovaj film biti interpertiran na bezbroj načina, nezavisno od tvorca.

I upravo je u tome sva njegova umetnička vrednost!

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.