Poslednje decenije sve se više priča, odnosno bori za prava, za parade i za jednakost pripadnika LGBT populacije. Samim tim je i u svetu filma sve veći broj onih koji se bave temama homosekualnosti i spoznavanjem ličnog seksualnog identiteta.
Najsjajniji i izuzetno uspešni primeri su, svakako, Dolanovi Ubio sam majku (J’ai tué ma mère) iz 2009. i Lorens, u svakom slučaju (Laurence Anyways) iz 2012. Nezaobilazan je Zlatnim glubusom nagrađeni film Plavo je najtoplija boja, reditelja Abdellatifa Kechichea iz 2012. godine.
Ove godine se i naša kinematografija debitantskim ostvarenjem mladog reditelja Momira Miloševića Otvorena, koji potpisuje i scenario, osmelila da govori o seksualnom samopreispitivanju, otkrivanju, sazrevanju. Reditelj odlično primećuje i koristi svet srednjoškolki kao najbolje mesto za odvijanje radnje, jer ko na ovom svetu ima veće unutrašnje sukobe od jedne srednjoškolke.
O čemu se radi u filmu?
Poslednjeg dana škole, Sara (Milena Đurović) piše i predaje pismo svojoj godinu dana starijoj drugarici Alisi (Jelena Puzić) u kojem priznaje ljubavne emocije koje oseća prema njoj. Alisa obaveštava psihologa škole o Sarinom ispadu i od nje dobijaju savet da više ne provode vreme zajedno. Inače introvertna Sara se sada još više povlači u sebe.
U čestim, kratkotrajnim halucinacijama koje od tad počinju da se javljavju uzrokovane pritiskom okoline – psihologa, televizijskih emisija koji smatraju ženu obaveznom da rađa i predvodi zemlju u ratu protiv bele kuge, Sara kanališe krivicu koju oseća, a kasnije i svoje sumnje vezane za ispravnost svog seksualnog opredeljenja. Međutim, Alisa joj kasnije uzvraća emocije što učini Saru dodatno zbunjenom i uplašenom.
Motivacija Alisine promene ponašanja i želje da eksperimentiše povezana je sa njenim bezvoljnim čekanjem kraja seksa sa momkom posle kojeg on doživljava napad agresivnosti. Već u toj prvoj sceni vidimo njenu veliku dosadu i nezainteresovanost koja može predstavljati teško povezivi, ali ipak utemeljen razlog njene promeni.
Suočivši se sa svojim unutrašnjim čudovištem, Sara odustaje od Alise da bi na kraju, otišavši da izradi fotografije sa fotoaparata, susrela dečka iz škole koji je pokušao da flertuje sa njom. Na taj način ona nekako doživi prosvetljenje u vezi sa svojom seksualnom orijetacijom i vraća se na svetlu strejt stranu.
Koji filmski postupci postoje u filmu Otvorena?
U ovom filmu, vizuelno ima potpuni primat nad dijalogom. Pre svega, film je urađen crno-belom tehnikom sa uglavnom krupnim kadrovima Sare i Alise. Svi ostali likovi su ili izvan kadra, u drugom planu ili snimljeni tako da im se vidi telo bez glave. Jedini koji će se pokazati je dečko iz fotografske radnje i to na samom kraju, u trenutku Sarinog preloma i samospoznaje. Simbolika je jasna, od tog trenutka u njenom životu postoji još neko osim Alise.
Senke često stvaraju dodatni dramski efekat, kao na primer u sceni Alisine svađe sa momkom nakon seksa. Estetika u službi simbolike je zaigrala i u scenama koje se dešavaju u školi u kojoj nema nikoga sem dve drugarice. Potpuno prazna škola prvog ili poslednjeg dana odaje utisak strave i užasa, vizuelno zadovoljava gledaoca i pokazuje perspektivu viđenja glavne junakinje. Udaljavajući nas sve više od realnog, ubacujemo se u Sarin unutrašnji svet, među njene strahove otelotvorene u čudovište sa grudima – simbolom materinstva, koje ubija Alisu.
Simbolična igra prstiju
Baveći se problemom roda i telesnosti kao povezanim problemom seksualne samopercepcije, reditelj je uspeo u nameri da ih predstavi na vrlo suptilan način, gotovo na nivou detalja koji se javlja nekoliko puta, ali svaki put u krucijalnim trenucima.
Sarini prsti predstavljaju simbol promena i telesno ogledalo njenih unutrašnjih doživljaja stvarnosti i osećanja. Videćemo ih da se grče dok čeka poziv od Alise jutro nakon predaje pisma, dok gleda u nebo i vizualizuje svoje i njene ruke u vodi, kao i onda kada gledajući televizijsku emisiju o problemu bele kuge počne da oseća krivicu i sopstveno preispitivanje. Njen pogled na sopstvene prste se magli isto kao što se i njen pogled na samu sebe zamućuje jer je svesna društvenih normi po kojima žena treba da živi, a od kojih gej žena odstupa.
Scena Sarinog tuširanja obeležena je nežnim i blagim dodirivanjem prstima po telu, što je nedvosmislen pokazatelj potrebe za nežnošću. Reditelj se poigrava i u jednom trenutku spaja Sarine i Alisine prste gotovo identično kao u sceni halucinacije naše junakinje, međutim to joj više neće pričinjavati zadovoljstvo. I poslednji put kada će nam Sarini prsti odati njeno duševno stanje, jeste u fotografskoj radnji kada momak iz škole stavi svoje prste na njene nakon čega se ona smeje.
O završetku filma
Zamerka filmu može biti način na koji se razrešava pitanje Sarine seksualnosti. Jasno je da se u filmu pokazuje eksprimentisanje u adolescentskom dobu, sukob i dilema sa sopstvenim bićem, kao i prevazilaženje problema. Međutim, pitanje seksualnosti ne bi trebalo da se razreši dodirom muške ruke koji onda vodi u heteroseksualni srećni kraj.
