Prvi fotograf Njujorka – Sol Lejter

Njujork je oduvek privlačio pisce, slikare, fotografe, glumce, muzičare…Oni su bili zaneseni i inspirisani Njujorkom, njegovim živim i različitim pričama koje su pružale kaleidoskopsku viziju grada.

Od visokog društva do marginalaca, od Brodveja preko sjajnih plesnih dvorana do grozničave užurbanosti Tajms skvera, od elegantnih galerija preko ulica punih turista i emigranata do džez barova – mnogi su ovde u potrazi za svojim snovima koje neumorno sanjaju po malim stanovima, kafeima, ulicama grada koji nikada ne spava.

To svakako nije bilo povoljno okruženje za mladića iz Pitsburga odraslog u ortodoksnoj jevrejskoj porodici, rabinovog sina koji se i sam pripremao da postane rabin. Ipak, dogodilo se. I zahvaljujući tome svet je dobio jednog od najuticajnijih fotografa XX veka, umetnika i slikara čiji je rad postao integralni deo onoga što je danas poznato kao Njujorška škola. Sol Lejter.

Rođen je u Pitsburgu 1923. godine. Još kao tinejdžer počeo je da se zanima za umetnost. Sa 23 godine preselio se u Njujork kako bi nastavio da slika. Otišavši iz Pitsburga i od života koji su drugi planirali za njega u Njujorku je pronašao svoj dom. Družio se sa umetnicima, posećivao galerije, čitao, upoznavao ljude.

Bio je očaran apstraktnim impresionizmom što će kasnije postati prepoznatljivo na njegovim slikama i fotografijama. Njegov impresionistički pogled na svet pun je igre senki, prelamanja svetlosti i refleksija. Čak je i na svojim autoportretima pretendovao da se izgubi u okolini – još jedna senka među senkama.

„Sviđa mi se kada osoba nije sigurna šta vidi, kada ne znamo zašto je fotograf uslikao baš takvu fotografiju i kada ne znamo zašto je uopšte posmatramo, a onda, odjednom, otkrivamo nešto što počinjemo da naziremo. Volim tu konfuziju,“

izjavio je u jednom od retkih intervjua.

Pored street art fotografije, jedinstvene su i njegove fotografije u crno-beloj tehnici. One su ispunjene svojevrsnim lirskim romantizmom, ali bez preterane sentimentalnosti. Poetične, ali i emocionalne, uvlače se pod kožu.

Lejter je bio uspešan kako u umetničkoj tako i u komercijalnoj fotografiji. Radio je za Esquire, Harper’s Bazaar, Vogue.

Iako se bavio fotografijom nikada nije prestao da slika. Nije slikao stalno nego povremeno, kada je želeo da oseti kičicu pod prstima. Njegove slike imaju eksplozivnu lepotu zato što one i jesu eksplozija boja: žute, tirkizne, ljubičaste, crvene. Eho njegovih slika je na njegovim fotografijama i obrnuto.

Sol Lejter je govorio da je dobro ako u ovom nesavršenom svetu uradiš nešto što će priuštiti zadovoljstvo ljudima. Ali on sam nikada nije bio karijerista ni oportunista.

„Da bi bio karijerista moraš biti usredsređen, posvećen i ambiciozan. Ja više volim da čitam, slušam muziku i slikam onda kada ja to želim.“

Tako je on mislio, govorio i živeo. Nikada nije sebe stavljao u prvi plan jer je mislio da je biti ignorisan velika privilegija, zato što jedino tada naučiš da gledaš na svet drugačije, da vidiš ono što drugi ne vide.

I pored toga imao je dosta samostalnih izložbi širom sveta; njegove fotografije su izložene u galeriji Hauarda Grinberga u Njujorku ili se nalaze u privatnim kolekcijama. I pored sve povučenosti takav talenat nije mogao biti zaobiđen ili ignorisan.

Sol Lejter je umro 26. novembra 2013. Njegova dela ostaju kao podsetnik na to da sve ono što smatramo običnim i svakodnevnim može biti prelepo i magično samo ako naučimo kako da gledamo na život i svet oko sebe.

U svakom slučaju, mnoge buduće generacije uživaće u njegovim slikama i fotografijama bez ostatka. A senke će nastaviti da i dalje plešu njujorškim ulicama preplićući se sa svetlima velegrada.

Piše: Zorana Kostadinovski