Tolerancija je, bez sumnje, vrlina. Tolerantna osoba je voljna da živi u miroljubivoj zajednici sa drugima koji svet vide drugačije.

Ali, nema ničeg u prirodi tolerancije što bi vas nateralo da kažete da su sva verovanja, sve religije i svi običaji podjednako vredni divljenja. Naprotiv, ako ne biste mislili da su neka verovanja i neki običaji bolji od drugih, ne bi bilo potrebe za tolerancijom.

Da bismo izbegli da nas neko nazove malograđaninom, neobrazovanom ili primitivnom osobom, da li zaista moramo poštovati i tolerisati sve običaje neke kulture različite od naše?

Kulturni relativizam

Darije, kralj antičke Persije, prilikom svojih putovanja imao je priliku da se upozna sa različitim kulturama. Tako je, na primer, otkrio da izvesno indijsko pleme, prema svojim običajima, jede tela mrtvih očeva.

Grci, naravno, to nisu radili – oni su praktikovali kremaciju i smatrali pogrebnu lomaču prirodnim i prikladnim načinom odlaganja mrtvih.

Darije je smatrao da sofisticirano razumevanje sveta uključuje razumevanje razlika među kulturama. On je odlučio da testira svoje sunarodnike – pozvao je nekoliko Grka i pitao ih šta bi bilo potrebno da pristanu da pojedu tela svojih mrtvih očeva. Grci su bili šokirani i odgovorili su da ne postoji nikakva svota novca koja bi ih naterala da urade tako nešto.

Kulturni relativizam je etičko stanovište koje tvrdi da je ideja univerzalne istine u etici mit.

Onda je pozvao indijanski narod Callatiae, koji jedu svoje očeve i pitao ih šta bi bilo potrebno da pristanu da spale na lomači tela mrtvih očeva. Indijansko pleme je bilo preneraženo! Odgovorili su Dariju da i ne izgovara tako užasne stvari. (Herodot, Istorija 3.38)

Ova priča, ispričana od strane Herodota, u njegovoj Istoriji ima za cilj da ilustruje temu vrlo prisutnu u literaturi društvenih nauka: različite kulture imaju različita moralna načela.

Ono što se smatra ispravnim unutar jednog društva, može biti sasvim pogrešno članovima drugog društva, i obrnuto.

Još od Herodota, prosvećeni posmatrači su bili naviknuti na ideju da se pojmovi ispravnog i pogrešnog razlikuju od kulture do kulture.

U skladu sa tim, antropolozi su razvili etičku teoriju nazvanu kulturni relativizam. Kulturni relativizam je etičko stanovište koje tvrdi da je ideja univerzalne istine u etici mit. Predstava ispravnog je zasnovana na narodnim običajima, pa sledi da su, narodni običaji (tj. tradicija) moralni kompas koji nam daje kriterijum ispravnog postupanja.

Kako to da različite kulture imaju različita moralna načela

Pogledajmo još dva primera.

Svi znamo ponešto o Eskimima: zabačen i nepristupačan narod koji broji oko 25000 ljudi; žive u izolovanim naseljima raštrkanim duž ivica Severne Amerike i Grenlanda. Do početka 20. veka, Zapadna civilizacija je znala malo o njima. Od tada su antropolozi i ostali istraživači počeli da donose čudne priče.

eskimi

Ispostavilo se da se eskimski običaji daleko razlikuju od naših i da Eskimi, u odnosu na nas, imaju daleko manje poštovanja prema ljudskom životu. Tako je čedomorstvo (pretežno ženske dece) bilo često prisutno.

Knud Rasmusen, osnivač nauke koja se bavi proučavanjem eskimeskog jezika, folklora i kulture, saopštio je da je upoznao ženu koja je rodila dvadesetoro dece, ali je desetoro ubila po rođenju.

Stariji ljudi su, kada ostanu bez poslednjeg zuba, ostavljani u snegu da umru jer nisu više mogli da doprinesu zajednici. Da se zaključiti da se u ovakvoj zajednici, život zaista neverovatno malo poštuje.

Godine 1996. sedamnaestogodišnja devojka je sletela na njujorški međunarodni aerodrom i zatražila azil. Ona je pobegla iz svoje rodne zemlje Togo, kako bi izbegla eksciziju.

Ekscizija je postupak permanentnog unakaženja, koje se ponekad naziva „obrezivanje žena‟ ili „genitalno sakaćenje‟. Ovaj običaj je rasprostranjen u 26 afričkih zemalja, dok 2 miliona devojaka podleže ovoj proceduri.

U Americi, devojka je bila zatvorena dve godine dok vlasti nisu odlučile šta da učine. Njoj je nakon nekog vremena odobren azil, a njen slučaj je pokrenuo kontraverzno pitanje – da li stranci treba da poštuju kulturne obrede drugih ljudi.

Još je Platon u Državi uočio da se tradicija i njeno shvatanje pravednog moraju redefinisati

Serije članaka Njujork Tajmsa su podsticale predstavu ekscizije kao varvarskog obreda koji treba osuditi. Drugi posmatrači nisu bili voljni da tek tako osuđuju – živi i pusti druge da žive, bio je njihov stav. Ipak, verovatno naši običaji njima deluju čudno.

Postoje običaji koje ne treba prihvatiti i koji se opravdano mogu osuditi. U svakodnevnim situacijama, problem nastaje usled nepostojanja jasnog kriterijuma kada tradiciju treba poštovati, a kada je treba menjati u skladu sa savremenim vrednostima. Još je Platon u Državi uočio da se tradicija i njeno shvatanje pravednog moraju redefinisati.

Zašto ima manje neslaganja među kulturama nego što se čini?

U ova dva primera postoji suptilna, ali suštinska razlika. Uzrok zbog koga se eskimski običaji razlikuju od naših tiče se njihovih različitih verovanja i fizičkih okolnosti u kojima se nalaze.

Eskimi su nomadski narod u stalnoj potrazi za hranom. Odojčad mora da se nosi, a majka može da ponese samo jedno dete. Pored toga, s obzirom na to da postoji tradicionalna podela rada, među muškom populacijom lovaca vladala je visoka stopa smrtnosti – zbog toga su se češće ubijala ženska deca.

Međutim, ubijanje novorođenčadi je poslednje rešenje kojem su pribegavali – usvajanja su bila uobičajena.

Ali, uzrok zbog koga se u muslimanskim zemljama vrši ekscizija tiče se vrednosti koje su u ovom slučaju, u osnovi patrijarhalne.

Kod žena koje su nesposobne da osete seksualno zadovoljstvo postoji mala verovatnoća da budu promiskuitetne, a zato što ne misle na seks, imaće više obzira prema potrebama svog muža i dece.

Međutim, eskimske vrednosti se ne razlikuju od naših, s tim da njima život, silom prilika, nameće takve izbore koje mi ne moramo da pravimo.

Piše: Aleksandra Knežević

DELI
Pojavljujemo se kad nas najmanje očekuju i potiskujemo senzacije dana.

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here