Prošlo je 184 godina od nastanka Gogoljevog “Revizora” (objavljeno je 1836), ali ovo dramsko delo uspeva da opiše ono što se dešavalo, ono što se dešava i ono što će se uvek dešavati. Zato i spada u red klasika realizma i obavezna je lektira – ovo je delo koje je potrebno analizirati i pročitati da bi se bolje upoznao, ni manje ni više, nego ljudski rod.

Žanrovski, “Revizor” spada u komedije, i to, komedije društva – jer se Nikolaj Vasiljevič Gogolj ovde bavi slikom i prilikom društvenog stanja njegovog doba.

Portret Nikolaja Gogolja. Autor portreta je ruski slikar Fedor Antonovič Moler. Delo je nastalo 1840. godine.Ulje na platu, crno-belo.
Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Kratak sadržaj

U blatu korupcije, laži, ogovaranja, prisluškivanja, pohlepe, bahatosti i bljutavosti koprcaju se činovnici jednog manjeg mesta. U većim mestima samo je blato veće. Sve ostalo je isto. Ono što je najgore nije to što su činovnici ili političari pokvareni do srži nego što su takvi i drugi ljudi, iz drugih profesija, staleža, nivoa.

Jednog dana stanovnici ovog mesta saznaju da im u posetu dolazi – revizor! I čitav njihov mali svet se okreće naopačke.

Likovi

Čitajući rečenice poštara Ivana, možda prepoznate komšinicu koja iako ne otvara pisma, špijunira kroz svoje čipkane zavese svakog komšiju. Danas je omogućeno da se sve to prati televizijski i digitalno.

Gradonačelnik Anton bi danas bio kontrast svim onim diplomiranim doktorim, inženjerima, pravnicima, profesorima koji su na birou. Ljudi oko njega se bore za parče hleba, a gradonačelnik Anton se baškari u svojoj kožnoj fotelji smišljajući koga će sledećeg prevariti, kome će sledeće napakostiti i kako da dođe do sledeće velike svote novca.

Posao gradonačelnikove žene i kćerke je da budu lepe, da jedu, piju, spavaju. I tako svaki dan. Cilj je uloviti što bogatijeg mladoženju da bi u skupoj haljini bile još lepše, da bi jele skuplju hranu, da bi pile skuplja pića i spavale u skupljoj kući.

Hlestakov podseća na praznoglave momke umesto kojih o životu razmišljaju roditelji, rođaci i prijatelji, jer ako sami krenu da razmišljaju, sve propada. Zato je Hlestakov dobro prošao u ,,Revizoru“. Igrao je po tuđim pravilima, ćutao i čekao instrukcije od gradonačelnika ili od Osipa, pa se tako i provukao.

Kratka analiza dela Revizor

Ovi likovi komični su u svojoj plitkosti, ograničenosti, pohlepi i gluposti. Ali u isto vreme – oni su i tragični, za njih nema izlaza iz tog izokrenutog sveta.

I tako 184 godina, pa i mnogo duže Anton, Ana, Marija, Artemije, Hlestakov i njima slični grade Vavilonsku kulu. A mi još nismo smislili kako da je srušimo.

POSTAVI KOMENTAR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.