Film Sjaj iz 1996. godine je verovatno svima poznat, makar preko televizije. Glavni glumac u ovom filmu, Džefri Raš, osvojio je Oskara za svoje predstavljanje Dejvida Helfgota, vrhunskog pijaniste koji se nakon nervnog sloma i deset godina provedenih u psihijatrijskim institucijama ponovo okreće ka muzici i svom vanserijskom talentu.
Film koji je otvorio 13. festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma Sedam veličanstvenih jeste upravo film o ovom pijanisti, koji nam iz jednog drugačijeg ugla predstavlja fenomen zvani Dejvid Helfgot.
Dokumentarni film o Dejvidu Helfgotu
Period Dejvidovog života koji film Sjaj obrađuje jeste njegovo detinjstvo, školovanje i mladost, sve do susreta sa Džilijen koji se pokazuje kao spasonosan. Dokumentarni film Hello I’m David – Putovanje sa Dejvidom Helfgotom ide dalje, i pokazuje nam kako izgleda stvarni život Dejvida Helfgota u njegovoj 65. godini.
Kozima Lange je režirala ovaj film koji uspeva da uhvati muzičku briljantnost Dejvida, ali i njegov gotovo dečiji odnos prema životu i ljudima oko njega. Ovaj pijanista se razlikuje od nas, običnih ljudi, ne samo zbog svog umeća sviranja nego i zbog čistote duše i misli koje ima.
U njegovom sviranju, u njegovim postupcima i rečima vidi se da ovaj čovek razume ono što izmiče nama, savremenim ljudima u savremenom svetu.
Svi znamo za izreke „Carpe diem“ i „živeti u sadašnjem trenutku“ ali čini se da jedino Dejvid Helfgot uspeva da živi u skladu sa njima, instinktivno i bez razmišljanja. On ne misli da je možda neprikladno grliti i ljubiti sve ljude oko sebe i uzimati bez pitanja od njih ono što mu se dopada. Slobodan od uobičajenih ljudskih predrasuda i ograda, Dejvid Helfgot pokazuje da se može živeti drugačije i da je to drugačije zapravo ono najvažnije.
U jednom trenutku u filmu Dejvidov prijatelj mu saopštava da se razveo od žene i da je sada slobodan, a Dejvid na to kaže da je on i pre bio slobodan, još jednom pokazujući beznačajnost ljudskih konstrukata, institucija i konvencija.
Vrednost dokumentarne forme
Čini se da jedino dokumentarni film može da uhvati u potpunosti bogatstvo Dejvidove ličnosti. Iako je Džefri Raš u filmu Sjaj maestralno njega predstavio, dokumentarna forma je ta koja moža da uhvati sve tananosti života Dejvida Helfgota.
Kroz neočekivane scene, neposredno prikazane reakcije ljudi koji su u kontaktu sa Dejvidom, neobični bračni odnos, opsesije čajevima i Koka-Kolom daje nam se istinska, nefiltrirana suština Dejvidove ličnosti.
Gledaoci ovog filma, kao i sama Kozima Lange, kreću na putovanje sa Dejvidom Helfgotom, koje je otrežnjujuće, inspirativno, zabavno i dirljivo.
