Horhe Luis Borhes je u jednom intervjuu izjavio da „na kraju, svi mi pokušavamo da budemo pesnici; uprkos mojim neuspesima, ja i dalje to pokušavam“. On je celog života pisao pesme, ali tek kad su ozbiljniji problemi sa njegovim vidom počeli posvetio joj je više pažnje. Razlog je jednostavan – lako je mogao da zapamti čitavu pesmu. Jedna od njegovih antologijskih pesama je Sreća.

Sreća

Onaj što grli ženu je Adam. Žena je Eva.

Sve se dešava prvi put.

Video sam nešto belo na nebu. Kažu mi da da je to Mesec, ali šta mogu učiniti sa jednom reči i jednom mitologijom.

Pribojavam se drveća. Tako je lepo.

Mirne životinje mi prilaze da im kažem njihova imena.

Knjige u biblioteci nemaju slova. Kad ih otvorim, naviru.

Kad prelistavam atlas, ocrtavam oblik Sumatre.

Onaj koji pali šibicu u mraku pronalazi vatru.

Iz ogledala nas gleda onaj drugi.

Onaj što posmatra more vidi Englesku.

Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku.

Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.

Sanjao sam mač i vagu.

Blagoslovena neka je ljubav u kojoj nema onoga

koji poseduje ni one koja je posedovana,

već se oboje jedno drugom predaju.

Blagosloven nek je ružan san koji nam otkriva da možemo stvoriti pakao.

Onaj što siđe na reku sišao je na Gang.

Onaj što gleda peščani sat vidi raspadanje carstva.

Onaj što se igra bodežom sluti Cezarovu smrt.

Onaj što spava je svi ljudi.

U pustinji sam video mladu Sfingu koju tek što su isklesali.

Nema ničeg starog pod suncem.

Sve se događa prvi put, ali na večni način.

Onaj što čita moje reči izmišlja ih.

Horhe Luis Borhes
Horhe Luis Borhes

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.