Jung o rascepljenosti modernog čoveka

Karl Gustav Jung je negde pred kraj života bio zamoljen da napiše knjigu kojom bi se najšira čitalačka javnost upoznala sa njegovom psihologijom. Posle kraćeg kolebanja, odazvao se ovom pozivu i tako je nastala knjiga Čovek i njegovi simboli, sastavljena od pet delova.

Uvodnu studiju Pristup nesvesnom napisao je sam Jung, dok su preostala četiri poglavlja napisali njegovi najbliži saradnici prema njegovoj želji i savetima.

Iako je ona napisana pre nešto manje od šezdeset godina, teme koje su u njoj obrađene aktuelne su i dan-danas. Može se reći da su još zaoštrenije postavljene u savremenom, ubrzanom i digitalno-tehnokratskom svetu naše svakodnevice.

Karl Gustav Jung

Ovo su problemi na koje je Jung na razumljiv i slikovit način ukazao:

  1. Precenjivanje snage volje pojedinca oslobođenog praznoverja, ali sa novim unutrašnjim rascepom i demonima koji ga prate;
  1. Zašto su religijska i druga opšta „nenaučna“ uverenja neophodna ljudima;

3. Činjenica o nenadoknadivom gubitku povezanosti savremenog „racionalnog“ čoveka sa simbolima iz prirode.


„Jedino što odbijamo da priznamo jeste činjenica da zavisimo od „sila“ koje su izvan naše kontrole. Tačno je, međutim, da je civilizovan čovek od nedavno stekao izvesnu količinu snage volje, koju može da primeni kad god poželi. On je naučio da uspešno obavlja svoj posao, a da prethodno ne mora da pribegava pesmama i bubnjevima kako bi ga oni doveli u stanje da radi. Čak se oslobodio i svakodnevne molitve za Božiju pomoć. Može da sprovede ono što naumi, i svoje ideje bez sumnje može glatko da pretvori u delo, dok primitivnom čoveku na svakom koraku smetaju strahovi, praznoverje i druge nevidljive prepreke delovanju. Moto: „Ono što hoćeš to i možeš“ – praznoverje je modernog čoveka.

No ipak, održanje svoje vere savremeni čovek plaća priličnim nedostatkom samoposmatranja. On je slep za činjenicu da i pored sve njegove razumnosti i delotvornosti njime vladaju „sile“ koje su izvan njegove kontrole. Njegovi bogovi i demoni nisu nipošto nestali; samo su dobili nova imena. Oni ga održavaju u pokretu bez odmora, s nejasnim strepnjama, psihološkim komplikacijama, nezasitom potrebom za pilulama, alkoholom, duvanom, hranom – i, pre svega, velikim brojem neuroza.“


 

Karl Jung, „Čovek i njegovi simboli“

„Međutim, postoji jedan čvrst empirijski razlog zašto bi trebalo da negujemo misli koje nikada ne mogu da budu dokazane. Za njih se zna da su korisne. Čoveku su svakako potrebne opšte ideje i uverenja koja će dati smisao njegovom životu i omogućiti mu da pronađe svoje mesto u vaseljeni. On je u stanju da podnese i najneverovatnije teškoće kada je uveren da imaju smisla; uništen je kada mora da prizna, povrh svih svojih nevolja, da učestvuje u „besmislenoj priči nekog idiota“.

Uloga religijskih simbola jeste da daju smisao čovekovom životu. Pueblo Indijanci veruju da su oni sinovi Oca Sunca i to verovanje im daruje perspektivu (i cilj) koja daleko prevazilazi njihovo ograničeno postojanje. Pruža im obilje prostora za razvijanje ličnosti i omogućava im ispunjen život kompletnih ličnosti. Njihov položaj je mnogo bolji od položaja čoveka u našoj civilizaciji, koji zna da je (i da će ostati) samo običan gubitnik bez ikakvog unutrašnjeg smisla u svom životu.

Osećaj dubljeg smisla postojanja uzdiže čoveka iznad pukog zarađivanja i trošenja. Ako tog smisla nema, on je izgubljen i jadan. Da je sv. Pavle bio uveren da je on samo običan lutajući tkalac ćilimova, on zasigurno ne bi bio čovek kakav je bio. Njegov stvarni i smisleni život bio je u unutrašnjem uverenju da je on Božiji glasnik. Neko bi mogao reći da je patio od megalomanije, ali to mišljenje bledi pred svedočenjem istorije i sudom kasnijih generacija. Mit koji ga je obuzeo učinio je od njega nešto više od običnog zanatlije.

Međutim, takav mit se sastoji od simbola koji nisu svesno smišljeni. Oni su se dogodili. Nije čovek Isus stvorio mit o bogočoveku. On je postojao mnogo vekova pre njegovog rođenja. On je i sam bio ponesen tom simboličnom idejom koja ga je, kako nam govori sv. Marko, uzdigla iz skučenog života drvodelje iz Nazareta.“


Detalj ilustracije iz Jungove Crvene knjige

„Savremeni čovek ne shvata do koje mere ga je njegov „racionalizam“ (koji je uništio njegovu sposobnost da odgovara na numinozne simbole i ideje) prepustio milosti psihičkog „podzemlja“. Oslobodio se „predrasuda“ (ili barem tako misli), ali je u tom procesu izgubio svoje duhovne vrednosti u veoma opasnoj meri. Raspala se njegova moralna i duhovna tradicija, i on sada, zbog tog raskida, ispašta u zbunjenosti i rascepljenosti koje su rasprostranjene u čitavom svetu.

Kako je naučno razumevanje raslo, tako je naš svet postajao dehumanizovan. Čovek se oseća usamljenim u kosmosu zato što više nije povezan s prirodom i izgubio je svoju emotivnu „nesvesnu istovetnost“ sa prirodnim pojavama. One su polako izgubile svoja simbolička značenja. Grmljavina više nije glas razbesnelog Boga, niti je munja njegovo osvetničko koplje. Ni u jednoj reci nema duha, nijedno drvo nije čovekov životni princip, nijedna zmija otelovljenje mudrosti, nijedna planinska pećina dom velikog demona. Čoveku više ne govore nikakvi glasovi iz kamena, biljaka i životinja, niti se on obraća njima, verujući da ga oni mogu čuti. Nestao je njegov dodir sa prirodom, a s njim i duboka emotivna energija koju je stvarala ta simbolička povezanost.“

Odgovori

Please enter your comment!
Please enter your name here