Moda nije nešto što postoji samo u haljinama. Moda je na nebu, na ulici, moda ima veze sa idejama, načinom života, sa onim šta se dešava.

Koko Šanel

Prema francuskom filozofu i teoretičaru Žanu Bodrijaru, moda je istovremeno i očajanje što ništa ne traje, ali i uživanje zbog spoznaje da nakon svoje „smrti“, neki oblik može imati ponovo život, novi život. Bodrijar čak smatra da u modi postoji nešto što bi se moglo nazvati kontemplativnom težnjom ka smrti, koja je povezana sa neprestanim umiranjem oblika.

Takođe, smatra da se želja za smrću reciklira u modi.

Veliki uticaj na svet mode imaju mnogi faktori – sociološki, geografski, psihološki… Oni je formiraju, oblikuju i daju nove smernice kojima će svet mode krenuti. Jedan od faktora koji je tokom istorije značajno uticao na modu jeste pojava rata i vojske.

Iako naizgled različiti, moda i vojska su viševekovni saputnici, koji neprestano utiču jedan na drugog. Posmatrajući ih kao socijalne pojave, obe imaju svoju strategiju, hijerarhiju i filozofiju.  Obe teže uniformnosti, prepoznatljivosti i jasno vidljivom obeležju pripadnosti. I moda i vojska imaju svoju tradiciju, kao jednu od osnovnih karakteristika kojom se vode.

Prema Adolfu Losi, arhitekti, samo predmeti koji su se dugo zadržali su moderni. Osoba koja se najmanje razlikuje je moderna. Upravo i u organizaciji vojske, vidimo uniformnost i jednakost, zabranu razvijanja individualnosti.

moda i vojska

Funkcionalizam, moralizam i estecizam

Često se za odeću kaže da vrši tri funkcije – štiti telo, prekriva delove tela koji se smatraju sramotnima te ukrašava ili ulepšava. Vodeći se ovim funkcijama, teoretičari odevanja razvili su teorije koje objašnjavaju nastanak odeće – funkcionalizam, moralizam i estecizam. Upravo u razvitku vojne odeće vidi se naglašeno postojanje ovih pojmova.

Tokom istorije ratovanja, preduslov za stvaranje vojne uniforme bio je da se vojnik dobro oseća u njoj, da slobodno može da se kreće, bori i da na sebi ima prepoznatljiva obeležja, boje svoga naroda. Odeća je vizuelni rečnik individue. Ona, svi se slažu, komunicira!

Važno je uvideti i psihološki uticaj vojne uniforme na njenog nosioca. Ona ga vrlo jasno pozicionira u određenu grupu, dajući mu mesto u hijerarhiji. Interesantno je da nošenje uniforme, odeće koju nam „obuku“ drugi, je na neki način odustajanje od prava da se deluje kao individua nego se naglašava obraćanje u ime grupe.

Vojna odeća je u početku imala isključivo funkcionalnu ulogu. Kako se moda razvijala, šireći svoje opuse inspiracije, zadirući u sve pore društva, mogli smo sve češće videti modne odevne predmete direktno ili indirektno inspirisane vojnom odećom. Posle dugo vremena, vojna odeća dobija jedno potpuno drugačije shvatanje i široke narodne mase je prihvataju jasno odvajajući vojnu uniformu od vojske.

Ona je sada zaseban, opšte prihvaćen pojam koji dobija konotaciju modernog, ne vezujući se za rat. Identitet vojne odeće u modi više se ne poklapa sa njenim izvornim značenjem, ne pozicionirajući njenog nosioca u određenu grupu ili ideologiju. Sada je forma bitnija od značenja.

moda i vojska

Sve je počelo tokom Drugog svetskog rata u Americi. Američke žene čitale su o žrtvama koje su dale evropske žene tokom dvadeset meseci, pre nego što su Sjedinjene Države ušle u rat. Ženski časopisi su prikazivali slike evropskih žena u uniformama  radeći zanimanja kojima su se ranije bavili muškarci, ohrabrivajući ih da patriotski pomognu svojoj državi odričući se svojih ženskih odevnih obeležja i saosećajući sa muškim borcima.

Oduševljene Amerikanke, sudeći po modnim ilustracijama i raspoloživim obrascima, počele su da izrađuju odeću koja je izgledala kao uniforma, noseći je tokom pomaganja ratnim ranjenicima.

Prve pojave vojnih elemenata u modi

Polovinom XX veka, elementi vojnog stila masovno su se našli na ulicama, pistama, u modnim kućama visoke mode kao i u masovnoj proizvodnji. Javno razbijanje tabu tema, pojava hipi pokreta, fetišizma i jačanje feminizma doveli su do opšte prihvaćenosti odeće insipirisane vojnom uniformom.

Poznate modne kuće visoke mode kao što su Tom Ford i Luj Viton šezdesetih godina 20. veka, bile su među prvima koje su svoju inspiraciju pronašle u vojnoj estetici – modni dodaci, odeća, printovi pa čak i nakit imali su vojničke elemente. Uniforma britanskog vojnika u Indiji u 19. veku  poslužila je kao inspiracija čuvenom dizajneru Iv Sen Loranu 1968. godine za svoju najnoviju kolekciju.

Do promena je došlo ne samo u bojama i printovima nego i u krojevima. Ženska moda počela je sve više da bude inspirisana muškom vojničkom estetikom. Razvijanje univerzalne garderobe, koju mogu da nose i muškarci i žene, ponelo je sa sobom i veliku filozofiju feminizma, jednakosti žena i njihove moći.

Muški krojevi, grube siluete koje ne naglašavaju ženske obline, bile su idealan izbog poznatih feministkinja i hipika sveta.

Modni dizajneri počeli su više da istražuju vojnu odeću, analizirajući ne samo boje, krojeve i materijale već i uniforme različitih vojnih grupa. Najveći uticaj na modu imala je vojna uniforma mornara – mornarska odela, printovi, šeširi. Do prve popularizacije došlo je u 19. veku kada je kraljica Viktorija počela da oblači svoje sinove u garderobu sa elementima mornarskog stila.

Interesantno je da čak i odeća inspirisana vojskom, pronašla je odobrenje i prihvatljivost u različitim uzrastima. Mornarski stil smatra se prihvatljivim mlađim muškarcima, dečacima, dok odeća inspirisana tradicionalnim vojnim stilom našla je svoju pripadnost kod nešto starijih mladića. Dečaci su nosili vojne uniforme u vojnim školama i akademijama u Nemačkoj, Austriji i Americi.

Nakon građanskog rata, jako obojeni Zouave kombinezon s plavim pantalonama ili suknjama za mlađe momke bili su veoma popularni. Grupe hora poput bečkih horskih dečaka nosile su vojne uniforme pre Prvog svetskog rata. Dugmad u vojnom stilu mogla su se često videti na muškim odelima.

Neformalna odeća je, po dobitnici Pulicerove nagrade, Alison Luri, kao neformalni govor. Može se tretirati kao sleng. Baš kao i u govoru, značenje odeće zavisi i od okolnosti u kojima se nosi. Primitivna odeća, kao i primitivni govor, prepuna je magije.

Moda i vojska – danas

vojni kaputDanas su u upotrebi mnogi modni dodaci inspirisani vojskom.

Jedan najzastupljenijih je print kamuflaže. Reč „kamuflaža“ potiče iz pariskog slenga reči „camoufler“ što znači prikriti. Uzorci kamuflaže pojavili su se u radu umetnika kao što su Endi Vorhol i Ian Hamilton Finlai, ponekad sa antiratnom porukom.

U modi, mnogi glavni dizajneri su iskoristili maskirni stil i simbolizam, a vojna odeća ili imitacija nje korišćena su i kao ulična odeća i kao simbol političkog protesta.

Pea kaputi

Danas veoma popularni i zastupljeni, potiču od uniforme holandskog pomorca. Reč „pea“ označava  grašak, ali poreklo reči vodi iz holandskog jezika i označava grubu, plavu tkaninu koja je postala popularna u 16. veku. Bila je veoma lepa ali i praktična i topla zahvaljujući dobrom dizajnu, velikim reverima i vertikalnim džepovima. Ubrzo je model kaputa modifikovan i prilagođen vrsti vune od koje se pravio.

Bombarderske jakne

Veoma prihvaćene među omladinom, modni trend su više decenija. Tokom Prvog svetskog rata, većina aviona nije imala avijatičara pa su smeli snajperisti morali da imaju odgovarajuću odeću za velike visine i brzine, nagle promene temperatura. Dok su britanski piloti uglavnom nosili kožne mantile, američki vojska je formirala odbor odgovoran za odeću pilota.

Septembra 1917. godine počinje proizvodnja dugačkih kožnih jakni za pilote. U ranim tridesetim, pre Drugog svetskog rata, nastaje model jakne koji postaje standard 1931. godine, napravljene od kože sa pamučnom postavom. Velika potražnja za ovim jaknama dovodi do nestanka kože i nastaje novi model ovih jakni, istog dizajna samo kraće dužine.

Velington čizme

vojne čizmeJedan od poslednjih modnih trendova, sada široko prihvaćen i među ženskom populaciom, vodi poreklo iz engleske vojne uniforme Prvog Svetskog rata. Dok je vojvoda od Velingotna davao instrukcije obućaru kako bi modifikovao njegove Hessian čizme, proizvodnja Velington je naglo porasla za vreme Prvog Svetskog rata zbog poplavljenih rovova u Evropi.

Korišćenje tehnologije koju je izumeo Charles Goodyear, koji je uspeo da savlada proces vulkanizacije, rezultiralo je nastankom modela čizama koje su zadovoljile celu britansku armiju.

Kargo pantalone

Prema Ben Grantu sa univerziteta u Oksfordu kargo pantalone je prvo nosili 1938. godine britansko vojno osoblje. One su bile deo njihove borbene opreme. Originalni stil kargo pantalona podrazumeva džep na butinama i jedan na prednjem boku.

Prvo su nošene četrdesetih kao vojna uniforma američke vojske, a uloga džepova sa strane bila je ta da mogu da što jednostavnije pristupe municiji.

Kartije tenk sat

Luis Kartije je stvorio ovaj model sata 1917. godine i predstavio prototip kao poklon generalu Pershingu, koji je predvodio američke ekspedicione snage u Prvom Svetskom ratu – nekoliko godina pre nego što je sat uveden na tržište 1919. godine. Nastao po uzoru na Renault tenk, ovaj model bio je prvi „elegantan ručni sat za modernog muškarca od akcije.

Vojni stil je postao veoma popularan u modnoj zajednici i pruža kreativni izazov dizajnerima da ponovo modernizuju staru vojnu odeću dajući joj novi značaj. Moda je promena radi promene, ne radi poboljšanja. Cilj mode ne postoji, ona je tu da bude beskonačna istovremeno stvarajući nove oblike tradicionalnih elemenata.

Vojska je oduvek bila i biće  inspiracija modi, ona je uticala na nju, menjala je i činila zanimljivom. Ona je beskonačna inspiracija i izvor novih ideja umetnicima koji modernizujući staru formu, pričaju neke nove priče.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.