Radnja knjige Crveno i crno, koju mnogi karakterišu kao prvi realistički, ali i prvi psihološki roman, smeštena je u drugu deceniju XIX veka, u period Burbonske restauracije koja je usledila nakon Napoleonovog pada. Glavnom junaku, zgodnom i ambicioznom Žilijenu Sorelu, upravo je Napoleon idol.

  • Fridrih Niče je bio veliki ljubitelj Stendalovog romana Crveno i crno. Izjavio je da je otkrivanje Stendalovih knjiga bila prava sreća za njega, pozicionirajući ovog autora rame uz rame sa Dostojevskim.
  • Andre Žid je za Crveno i crno rekao da je ispred svog vremena, da je namenjen čitaocima XX veka, veka kome je sam Andre pripadao, a roman je izdat 1830. godine.
  • Žan Pol Sartr u svojoj drami Prljave ruke glavnom junaku daje pseudonim Žilijen Sorel, što je ime glavnog junaka ovog Stendalovog romana.
  • Džojs Kerol Outs priznaje da je na stvaranje njenih dela i junaka umnogome uticao upravo roman Crveno i crno.
  • Ne treba ni spominjati da se ovo Stendalovo delo često nalazilo na „crnim listama“ subverzivnih knjiga i bilo zabranjivano širom sveta, što je svakome ko voli da čita dovoljan razlog da bar baci pogled na ovu knjigu i vidi šta je to u njoj plašilo svetske moćnike.

Vrlo verovatno je razlog straha – Žilijen Sorel.

On je odlučan da se uzdigne iznad banalnosti provincijske svakodnevnice. Kako je Crveno i crno i neki vid Bildungsromana, Žilijen odlaskom iz provincije i dolaskom u Pariz uviđa da se to „uzdizanje“ mora odigrati pod određenim pariskim socijalnim i političkim pravilima koja tek treba da nauči, usvoji i uspešno primeni.

crveno i crno

Tako u Žilijenu ima onoga što se može prepoznati kod Balzakovog Rastinjaka, ali i kod Raskoljnikova Dostojevskog. Sva trojica se bore sa pokvarenošću, izvitoperenošću, izokrenutošću društva, dvoumeći se između revolta i prilagođavanja, a pokušavajući da očuvaju izvorno herojstvo i izvornu čistotu u sebi.

Ispitivanje granica sopstvene moći i jasno čitanje i razumevanje sveta oduvek je ono što plaši velike igrače u svetskom balu taštine i pokvarenosti.


„Gospodin Valeno je mesnim bakalinima na neki način rekao: „Dajte mi dvojicu koji su najgluplji među vama“; sudijama: „Pokažite mi dve najveće neznalice“; lekarima: „Imenujte mi dva najveća šarlatana.“ A kad je skupio najbestidnije iz svakog poziva, rekao im je: „Vladajmo zajedno.“


„U devetnaestom veku, kad moćan i otmen gospodin susretne hrabra čoveka, on ga obično ubija, progoni, zatvara ili ponižava tako da ovaj u svojoj ludosti umre do tuge.“


„Teško onome ko se istakne!“


„Putnik koji se upravo popeo na strmu planinu seda na njen vrh i nalazi savršeno zadovoljstvo u odmaranju. A da li bi bio srećan kad bi ga primorali da se uvek odmara?“


„Morate paziti da se vaša savest čuva ove slabosti: preterane osetljivosti prema taštom sjaju spoljašnjeg sveta.“


„U njihovim očima on je imao ovaj veliki nedostatak: on je mislio, on je rasuđivao svojom glavom, umesto da se slepo pridržava autoriteta i primera.“


„Uzalud je Žilijen pokušavao da se pravi sićušan i glup, on nije mogao da se dopadne, isuviše je bio drukčiji od ostalih.“


„Mora li čovek koji hoće da sa zemlje odagna neznanje i zločin prohujati kao vihor i činiti zlo samo slučajno?“


„E, gospodine, roman je ogledalo što se nosi po velikom putu. Ono u vašim očima odražava čas nebesko plavetnilo, čas blato po kaljugama na putu. A vi bi da čoveka koji u kotarici nosi ogledalo optužite kao nemoralna! Njegovo ogledalo pokazuje blato, i vi optužujete ogledalo! A bilo bi bolje kad biste optuživali veliki put na kome se nalazi kaljuga, ili još pre nadzornika puteva koji dopušta da se skuplja voda i stvara kaljuga.“


9 KOMENTARI

  1. Citati koje ste naveli iz romana zapravo ne čine ovaj roman posebno opasnim jer se takvi citati češće sreću. Ono što ga po meni izdvaja kao opasnog je dublje od površnih deklamacija: duboki uvid u sve motive jednog junaka, dobre i loše, junačke i sramotne, intimne. Iza iskrenih velikih ideja izronilo je mnogo sramotnih i sebičnih poriva. Kod drugih autora, ulazimo u ove dobre i loše motive, ali rijetko toliko intimne – sve što otkrivamo o njihovim junacima ono je o čemu bi oni svakako javno lamentirali. Dakle, ovo mi se čini kao jači psihološki roman od ostalih spomenutih, a zato vjerojatno i više plaši.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.