Kontribucija je reč koja se ne koristi često, a jos ređe sprovodi u delo. Čak je i njeno pravo značenje za mnoge nepoznato. Ona je u bliskoj vezi sa raznim vrstama ratnih stanja, kao i kriznim situacijama u društvu, tako da nam to govori zbog čega se tako malo koristi.

Bez obzira što je izvorno značenje ove reči zajednički prinos, u burnoj istoriji punoj ratnih pobeda i poraza društva su je koristila kao književno oružje, kojim su širim narodnim masama objašnjavali zašto pobeđena strana mora da plati, koliko i na koji način.

Dakle, prisilno davanje zajedničkog prinosa.

Ruska kinematografija je malo poznata ljudima sa ovih prostora. Ponekad se provuče neki ruski film na televiziji, a to provlačenje uglavnom bude u vezi sa višegodišnjem prijateljstvom dve zemlje, Rusije i Srbije.

Ovaj film o kome se govori nije se provukao nego je jedan od onih na koji prosto naletite.

Građanski rat

Građanski rat u Rusiji posle kojeg je Nikolaj II svrgnut sa prestola bio je poprilično surov. Dve zaraćene strane itekako nisu štedele svoje psihofizičke sposobnosti. Njihova razmišljanja su demonski i hladnokrvno pretvarali u dela, time stvarajući dugoročnu i svirepu nevolju ostavljenu mnogim generacijama u amanet.

Film Kontribucija se bavi tom temom. Radnja je smeštena u vreme građanskog rata u kom vojska pokušava da vrati izgubljene gradove koje su osvojili komunisti.

Kad se spomene rat na filmu obicno očekujemo brdo akcije i ubijanja sa gomilom statista, ali u ovom slučaju je ekipa koja je radila film odlučila da kroz psihološki aspekt koji je vezan za pojedince, prikaže unutrašnjost problema koji sa sobom nosi građanski rat.

Građanski rat je specifičan po tome što u njemu učestvuje ceo društveni sistem jedne države. Član više klase društva će učestvovati u tom ratu isto kao i običan radnik ili seljak. Klasne razlike i dalje postoje, jer se puška i dalje nalazi u rukama običnog radnika, ali kao što radnik mora braniti svoj goli život puškom, tako će i onaj imućniji braniti svoj život odricanjem od kapitala.

Interesantno je da građanski rat nije borba između siromašnih i bogatih, u njemu siromašni čine udarnu pesnicu i jednih i drugih, dok oni imućniji plasiraju ideale i uverenja, takođe kod jednih i kod drugih.

Rizik postoji ali je premija velika. Vladanje državom.


Re-evolucija

Rusiju je građanski rat zatekao u nezgodnom trenutku, kada je ceo svet bio na ivici da zarati. Komunisti su godinama predstavljali ozbiljnu pretnju Ruskoj monarhiji. Iako jak sistem,komunisti su ga dobro smišljenim planom i disciplinom jako uzdrmali 1917. godine.

Nikolaj II je imao vojsku iza sebe. To je jak oslonac,ali se slobodno može reći da je jedini kada uzmemo u obzir oružani sukob dve strane. Veći deo građanstva je velikom brzinom prelazio na stranu “crvenih”, a uz pomoć istaknutijih komunista dobro i ubrzano su snabdevani raznim idealima i idejama, a pored toga i materijalnim potrebštinama.

Rusija je kao i svaka zemlja imala svoju buržoaziju, bogate ljude kojima je kapital na prvom mestu.

Oni nisu bili izuzeti iz ovog građanskog rata, i jedna i druga strana je imala svoje scenarije koje im je uručivala ponaosob. Njihov novac i uticaj su se koristili za odbranu zemlje, isto kao što su se koristili i za sprovođenje uspešne revolucije.

Komunisti su logikom stvari, za prvu metu imali upravo Rusku buržoaziju, gde su našli najveći izvor kapitala preko potrebnog za dalji napredak. Voljno ili nevoljno razni bankari, preduzetnici, plemići i biznismeni su morali da otvaraju vrata svojih odaja crvenoj gospodi, a većina ih je bilo zatvoreno i iza malo drugačijih vrata.

Oni koji nisu hteli da sarađuju ili nisu dovoljno sarađivali, bili su poslati u Sibir, gde su definitivno imali vremena da razmišljaju o saradnji. Imovina i novac su im bez pardona oduzimani, a kao objašnjenje za te postupke komunisti su koristili termine o jednakosti i pravilno raspoređenom kapitalu na celo građanstvo. Razni slogani su padali u vodu jer je bilo jasno da je kapital oduziman od bogatih ljudi bio preusmeren na finansiranje revolucije.

Fikcija koja se gubi u surovoj realnosti

Ideja ovog filma je da se prikaže unutrašnjost građanskog rata, onako kako je izgledao pre nego što su istoričari počeli da pišu o njemu.

Likovi u filmu su urađeni tako da nam svaki bude na dohvat ruke kada je u pitanju njihova psiha i karakter. Reditelj i scenarista filma su vešto otvorili stranice svakog karaktera i pustili nas da ih tako upoznajemo, i što je više moguće izvučemo iz njih ono sto je činilo sam mehanizam tog društva, koji je kasnije direktno uticao na njihovu sudbinu.

Nemajući dovoljno sredstava, vojska monarhije je bila primorana da se obrati Ruskoj buržoaziji. U trenutku kada narod trpi velike nevolje zbog rata,a vojska velike gubitke, logičan splet okolnosti je bio taj da se pronađe izvor materijalnih resursa.

Jedini takav je bio kod ruske buržoazije. Iako su na neki način već osetili na svojoj koži teskobu koju nosi građanski rat i ideja komunista-svima jednako, tadašnji članovi ruske više klase nisu bez razloga ostavljeni da čine poslednju nadu u opstanak Ruske monarhije.

Ipak su to bili ljudi koji su sačinjeni od istog tog sistema.

Malo je reći da su bili iznenađeni i uvređeni kada im se vojska obratila za pomoć. Uobražena elita je zvanično bila za Kralja, sve dok taj Kralj nije bio sateran u ćošak i dok njegova vojska braneći sistem nije počela da zaviruje u njihov tajanstveni duboki džep bodljikavom žicom ograđen.

Postoji jaka veza između tog vremena i današnjeg, paralela koja nam pokazuje pravac razmišljanja društva između kog stoji vreme koje nas uporno vrti u krug. Inovacije,savremena tehnologija,novi izumi…

Kako se čovek snalazi u svemu tome? Njegova ćud je milenijumsko zlopamtilo, a stvari se ponavljaju i iz poraza se ne izvlače zaključci.

Ponašanje u iskušenjima koje nas snalaze nam govori da smo malo toga naučili.

piše: Uroš Jevremović

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.