Prošle godine festival Kustendorf je održan po 10. put, međutim, i pored bombastičnih najava, protekao je u znaku premijere dugoočekivanog filma Emira Kusturice, ne tako zanimljive nove kineske produkcije i filma koji ni po čemu ne zaslužuje da se prikaže na festivalu koji neguje autorski film – banalne komedije „Viktorija“, gošće festivala francuske glumice Virgine Efra.

Na 11. filmski festival Kustendorf stigla su dva trenutno najaktuelnija reditelja – Ruben Etslund, sveži dobitnik Zlatne palme za film „Kvadrat“, kao i Paolo Sorentino, koji je na ovogodišnjem Kustendorfu dobio nagradu „Drvo života“ za buduće filmove i, koji je po rečima osnivača festivala Emira Kusturice, najznačajniji filmski reditelj današnjice.

Jedan od „lajtmotiva“ ovogodišnjeg festivala bila je budućnost filma, a gosti festivala su raspravljali o tome koliko je film ugrožen usled postojanja Netflixa, sve veće gledanosti i boljeg kvaliteta tv serija,kao i sve manje posećenosti bioskopa i drugo. Tokom trajanja festivala, kao omaž reditelju Paolu Sorentinu, 24 sata neprekidno je išla televizijska serija „Mladi papa“, a priređena je i retrospektiva nekih od njegovih filmova, u okviru koje su prikazani: „Posledice Ljubavi“, „Div“ i „Porodični priljatelj“.

Festival je otvoren prikazivanjem vrlo malo sačuvanih kadrova filma Vladimira Majakovskog „Okovana filmom“. Potom smo uz originalnu muziku čuvenog gitariste iz Njujorka Gerija Lukasa mogli da pratimo nemi film „Međučin“ Renea Klera iz 1924. godine, koji je nastao po zamisli likovnog umetnika Francisa Pikabije, a koji se sastoji od niza kratkih nadrealističnih prizora. Za kraj je ostavljen film Rubena Estlunda „Kvadrat“ ili „Trg“.

Film „Kvadrat“kao zvezda festivala

„Kvadrat“ je predug, na momente čak naporan film, neujednačenog ritma, koji govori o Kristijanu, kustosu Muzeja savremene umetnosti, koji priprema veliku izložbu: „Kvadrat“ – instalaciju koja poziva prolaznike na altruizam.

Međutim, PR agencija koja radi za muzej pokreće kontroverznu medijsku kampanju koja će izazvati burne reakcije javnosti i koja dovodi Kristijana u neku vrstu egzistencijalističke krize.

Ova, na momente vrlo iskrena i intelegentna društvena satira, sa neverovatnim humorom, ipak se najbolje može opisati izrekom: „Mnogo hteo, mnogo započeo“.

Po završetku filma Estlund je održao vrlo zanimljivu radionicu tokom koje je pričao o tome kako u filmu svog junaka uvek želi da satera u ugao, govorio je i o nepoverenju koje raste između ljudi, a koje je na vrlo uverljiv način opisano u filmu. S tim u vezi naveo je da se, iako stopa kriminala u Švedskoj opada, ljudi sve više plaše jedni drugih.Taj strah je uporedio sa kapitalističkom ekonomijom.

Ako si uplašeni konzument, onda si mnogo efikasniji konzument nego ako se ne bojiš.

Festivalski dan je okončan uz prilično nezanimljiv, mada ipak blago simpatičan bend
Japalkan“, čiji članovi, japanski muzičari, izvode balkansku, pretežno srpsku muziku.

Kustendorf Mokra gora

Dan drugi Kustendorfa

Drugi dan festivala započeo je debitanskim filmom reditelja Đorđa Kadijevića „Praznik“, sa fenomenalnim Jovanom Janićijevićem Burdušom u glavnoj ulozi. U pitanju je film koji se samo načelno može svrstati u ratni, dok je po atmosferi, scenografiji i glumi pravi horor.

To i ne čudi ako se zna da je Kadijević režiser i prvog srpskog horora „Leptirica“. U neimenovanom selu u Srbiji na Badnji dan četnici zbrinjavaju dvojicu pilota iz oborenog američkog aviona. Niko u selu ne govori engleski, pa četnici misle da su im saveznici poslali delegaciju, dok piloti veruju da su među partizanima i ovaj nesporazum se okončava tragično na najveći hrišćanski praznik.

Radionica Paola Sorentina

Nakon filma je održana možda i najznačajnija radionica otkako postoji festival Kustendorf. Paolo Sorentino je vrlo raspoloženo i nadahnuto govorio o svom stvaralaštvu i uticajima. Kao osnovni motiv za ponovni dolazak naveo je to što je pravo sa prethodnog festivala Kustendorf, koji je posetio, dobio Oskara za „Veliku lepotu“, pa se nada da će i za novi film „Loro“, koji govori o životu Silvija Berluskonija, ponovo biti tako.

Dodao je da se tek u poslednja dva-tri filma „oslobodio“, pa se ne drži slepo scenarija, nego improvizuje, sledi osećaj, spreman i da sam scenario menja u hodu.

Nadalje je istakao da se trudi da svaki svoj lik u filmu zavoli i razume, kao i da režira zato što mu je to mnogo lakše nego da profesionalno svira gitaru ili da bude doktor. Muziku za svoje filmove bira tako što stavlja ono što mu se dopada privatno i na taj način „leči“ frustracije iz mladosti i žal što nije imao dovoljno kvaliteta da postane dobar DJ.

Na pitanje iz publike zašto u njegovim filmovima ima toliko droge, seksa i rokenrola, bio je prilično iznenađen, ali je odgovorio da je to verovatno zato što je njegov stariji brat vodio „uzbudljiv“ život, pa ga možda samim tim kroz filmove kopira.

O religiji, koja je vrlo značajna tema u njegovim filmovima, nije hteo da priča na svom, kako on kaže, lošem engleskom, ali je naveo da se stiče utisak da se prava kultura ogleda u religiji.

Potom je prikazan debitantski film kineskog reditelja Đijan Vona. U pitanju je jednostavna, iskrena priča , izuzetne vizuelne ekspresije i otvorenog kraja, a koja govori o tibetanskom monahu sa dilemom: emocije ili vera. Film su na radionici predstavili gorespomenuti reditelj i producentkinja filma koji ne govore engleski jezik, ali su to ipak učinili na vrlo šarmatan način, uz, naravno, odličnog prevodica. Radionica je okončana zahvalnošću reditelja filma i voditelja radionice kineskoj piratskoj industriji na mogućnosti da gledaju filmove do kojih na legalan način nikako ne bi mogli doći.

Takmičarski program je startovao, međutim, prvog dana, na veliko iznenađenje, nije prikazan nijedan studentski film vredan pomena, osim hrvatskog filma „U plavetnilu” Antonete Alamat Kusijanović, dok je po banalnosti i pretencioznosti prednjačio film „Lup“ Matije Gluščevića sa FDU u Beogradu.

Festivalski dan završen je koncertom „No smoking orchestra“, koji su nam predstavili novi studijski album.

Dan treći Kustendorfa

Početak trećeg festivalskog dana bio je rezervisan za istinsko remek delo, film „Breza“ reditelja Anta Babaje. U pitanju je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih, a sada hrvatskih filmova, pa samim tim zaslužuje poseban tekst, gde se treba zadržati i na navodima profesora Vlastimira Sudara, teoretičara i istoričara filma, koji je održao radionicu.

Najveća nesreća ovog filma je što je izašao iste godine kada i svetski poznat film Saše Petrovića „Sakupljači perja“, pa je bio, svakako, neopravdano u njegovoj senci. Glavnu ulogu u filmu „Breza“ igra nikada bolji Bata Živojinović, koji je i sam govorio da mu je to jedna od boljih uloga i da je zahtevala najozbiljniju pripremu zbog specifičnosti zagorskog narečja.

Da nije bilo prevoda na engleski jezik, svakako bih imao problem sa razumevanjem, ali ujedno mi je sada jasno iz kojih razloga je i Josipa Broza bilo teško razumeti.

Film „Vernost“ predstavio je čuveni belgijski reditelj Mihael Roskan, reditelj filmova „Bikova glava“ i „Klopka“, koji je, inače, i izuzetan zanatlija i poznavalac filma, pa ga je bilo pravo zadovoljsto slušati.

Za Mihaela Roskana može se reći da je stvaralac novog filmskog žanra, koji on sam naziva Amour noar, a koji bi se mogao objasniti kao ljubavna priča, uglavnom tragična,sa krimi elementima. Roskan smatra da je to njegov osvrt na klasičan film i pokušao je da u filmu „Vernost“ prikaže kako je u savremenom svetu ipak moguća apsulutna ljubav kojoj osim smrti nema drugih prepreka. Iako ovaj film nije naišao na tako dobre kritike anglosaksonskih kritičara, studenti i gosti festivala su burnim aplauzom, čak ovacijama, pozdravili reditelja i prikazano filmsko ostvarenje.

Tokom drugog dana takmičarskog programa predstavljeni su filmovi: „Bombona“ Rakana Majasija, „Petnaest“ Sameha Alaa, „Šanel“ Umberta Valjeha, „Marija“ Grigorija Kolomiceva i „Šmama“ Mikija Polonskog.

Film „Bombona“ je dobitnik glavne festivalske nagrade „Zlatnog jajeta“ pomalo nezasluženo, iako na vrlo interesantan način govori o još jednom problemu u izraelsko-palestinskim odnosima. Film „Petnaest“ Sameha Alaa, dobitnik „Srebrnog jajeta“, na vrlo potresan način prikazuje posledice tragičnog događaja i pronalaženje hrabrosti u čoveku-detetu da se nosi sa nastalom situacijom.

Vlatko Stefanovski i njegov trio začinili su svojom, posle duže vremena pravom rok svirkom, treći festivalski dan.

Dan četvrti Kustendorfa

Četvrti dan festivala i za početak jedna simpatična anegdota novinarke sa kojom sam bio u društvu i Vlatka Stefanovskog koja na najbolji način govori o onome po čemu je festival Kustendorf jedinstven u svetu, a to je neposrednost i opuštenost u komunikaciji velikih filmskih i muzičkih zvezda sa jedne strane i studenata filma, novinara i gostiju festivala sa druge strane.

Kustendorf Mokra gora

Naime, ulazeći u restoran, novinarka je kritikovala koncert Vlatka Stefanovskog i izražavala kajanje zbog ostanka na istom, dok je odmah pored ulaznih vrata doručkovao Vlatko Stefanovski koji je na to rekao: „Gospođo, pa zar je bilo tako loše“. Prava čehovljevska situacija koja se naravno završila smehom i zajedničkom fotografijom.

Filmski program otvorio je film „Bravo Maestro“ Rajka Grlića iz 1978. godine, u kojem se tačno vidi scenaristički rad još jednog velikog reditelja, Srđana Karanovića. Film je prikazan kao omaž glumcu Aleksandru Berčeku, mada u istom na ushićujući način dominira Rade Šerbedžija. Radnja prati kompozitora Vitomira Bezjaka od njegovog diplomiranja na Fakultetu muzičke umetnosti do premijernog izvođenja svog životnog dela, kompozicije „U počast suncu“.

Potom smo mogli da uživamo u još jednom biseru festivala, a koji pokazuje da postoji ozbiljan selektorski rad, u filmu „Rikša“ reditelja sa Filipina Paola Viljalune, dobitnika glavne nagrade novoosnovanog Šangajskog filmskog festivala. Za film je sam autor kazao da je namenjem domaćoj publici, međutim po reakcijama naše publike i kritike očigledno dobro korespondira sa celim svetom.

Viljaluna je ispričao da je sve počelo od članka u novinama o porodici koja je živela na ulicama Manile i zbog siromaštva odlučila da u rikšama otputuje u provinciju i tamo potraži bolji život. Reditelj je u film ubacio sva svoja razmišljanja o društvenim klasama, Manili, religiji, karakteru Filipinaca koji su vrlo pobožni, posvećeni porodici, veruju u sudbinu i božju volju. Ovaj film se najbolje može uporediti sa jednim od najvećih klasika američkog filma „Život je lep“ Frenka Kapre, koji i pored teških životih situacija koje prate glavne likove ipak slavi život.

Četvrtog dana u okviru takmičarskog programa prikazano je pet filmova: „Soc” Kordijana Konđele, „Predsednik u poseti” Sirila Arisa, „Zovite ga predsednikom” Eme Paoli, „Lumpen” Nikole Vučinića i „Vrteška” Ruslana Bratova.

Posebno treba izdvojiti film “Lumpen” Nikole Vučinića, dobitnika nagrade „Bronzano jaje”, koji iako vrlo kratko traje, šalje jaku poruku. Za film profesor Serž Regur, član žirija, navodi da govori o stvarnosti globalnog tržišta koje život dobrog radnika svodi na beznačajnost jedne tačke.

Sa druge strane, film „Vrteška”, urnebesna komedija situacije, doživela je prave ovacije publike. Filmom „Ko to tamo peva”, reditelja Slobodan Šijana, o kome je suvišan svaki komentar, počinje pretposlednji dan festivala.

Dan peti Kustendorfa

Stefan Komandarev, bugarski reditelj, predstavio je film „Pravci”, nakon kog je odražao radionicu. Film prikazuje sa dosta humora teško stanje u Bugarskom društvu. Iako je u pitanju igrani film, vrlo podseća na dokumentarni filma „Taksi” iranskog reditelja Panahija.

Između ostalog, reditelj je citirao jednog od svojih likova: „Bugarska je zemlja optimista, jer su pesimisti i realisti već otišli“. Dodao je i da je film na premijeri pred dve stotine taksista u Sofiji odlično prošao, pa da samim tim očekuje veliku gledanost u Bugarskoj.

Takmičarski program 11. filmskog festivala Kustendorf je okončan filmovima „Moj dečko” Leopolda Devolfa, „Amor” Izabel Lamberti, „Sve što raste” Milene Grujić, „Stvarno je ekstra“ Katažine Važehe i „Džodilerks” Dela Kruz i „Radnica meseca” Karla Franciska Manatada.

Izdvojio bih film „Sve što raste”, koji govori o jedanaestogodišnjoj devojčici iz kineskog grada Čangša kojoj je jedini životni cilj da postane olimpijska šampionka. Njeno viđenje treninga i svakodnevnog života je zapanjujuće.

„Bajaga i instruktori” su u ponoćnom terminu održali koncert na koji su došli bukvalno svi učesnici festivala, ali i većina stanovnika Mokre Gore, Višegrada i okolnih mesta.

Dan šesti Kustendorfa

Posledni dan festivala nije bio baš tako uzbudljiv što se tiče programa. Iščekivale su se nagrade, prikazan je film „Klopka” Srdana Golubovića, zatim film „Nikada nisi zaista bio ovde” Lin Remzi, koji je trebala da predstavi producentkinja Rosa Atab. Dotična je, inače, predviđana za predsednicu žirija, ali je u poslednjem trenutku otkazala dolazak, pa je Peca Popović, rok kritičar i novinar, preuzeo njenu ulogu.

Аleksandar Berček je dobio nagradu „Drvo života” za buduće filmove i primajući nagradu rekao je Kusturici šaljivo, mada možda i u zbilji „Profesor je reditelj…pa pamet u glavu”.

Ovim rečima završavamo izveštaj, pa i vi pamet u glavu i sledeće godine pravac Mokra Gora na 12. Kustendorf.

Piše: Ivan Živanović

2 KOMENTARI

  1. Veoma dosadan tekst, pun pukog nabrajanja, bez duha, bez ikakvog autorskog pečata, i lošeg stila pisanja. Je li moguće da ne može bolje od ovoga..

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.