Virdžinija Vulf je bila engleski romanopisac, kritičar i esejista, a smatra se jednim od najvećih pisaca 20. veka. Rođena je 25. januara 1882. godine u Londonu, gde je i odrasla. Bila je ćerka najobrazovanijeg i najuglednijeg pisca i filozofa toga vremena Lesija Stivena. Čitajući knjige iz očeve biblioteke veoma rano se uvukla u svet književnosti.

Posle očeve smrti odlazi u Blumzberi, centralni deo Londona, gde upoznaje poznate pisce toga vremena i sa njima započinje kako privatnu tako i poslovnu saradnju, između ostalog tu upoznaje i budućeg supruga pisca Leonarda Vulfa.

Stari London By Ben Brooksbank, CC BY-SA 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=20592890

Njeno stvaralaštvo

Svi romani su donekle povezani sa njenom biografijom. Živela je u strahu, strah od rata, strah od bočice otrova na stolu. Pripadala je intelektualnom kružoku, u kom je i pokušala samoubistvo, bacivši se kroz prozor. Jedan od glavnih motiva njenih dela jeste depresija, do ekstrema unutrašnja borba likova.

Svoj prvi roman „Putovanje napolje“ objavila je 1915. godine. Prvi roman i drugi pokušaj samoubistva. Negativna recepcija ju je odvodila u duševnu bolnicu.

Drugi roman „Noć i dan“, objavljuje 1919. godine u kom uviđamo Virdžinijinu opsesiju vremenom, a potom 1922. „Jakovljeva soba“. Posle ovih romana, usledila su velika ostvarenja književnog modernizma.

Godina 1923. se smatra plodnom, u tom periodu je nastupila šizofrenija, ali i njeni izvrsni romani: „Gospođa Dalovej“ (1925), „Ka svetioniku“ (1927), „Talasi“ (1931) i zbirke eseja i književnih kritika „Sopstvena soba“ (1929) i „Tri gvineje“ (1938).

„Talasi“ se smatra najdubljim i najsloženijim delom, iako je Virdžinija Vulf smatrala da je to jedan od najvećih promašaja. Virdžinija je povremeno doživljavala nervne slomove, patila od depresije i melanholije, a 28. marta 1941. godine izvršila je samoubistvo.

Ostavila je dva pisma za supruga i sestru Vanesu, a između ostalog danas imamo i „Dnevnik“ Virdžinije Vulf .

virdžinija vulf

„Gospođa Dalovej“ i viđenje Londona očima Pitera Volša

London Virdžinije Vulf obavijen je subjektivnošću, ali slika grada u romanu zadržava dovoljno elemenata da se prototi locira, pa tako često se naglase otkucaji Big Bena, gužva na Pikadiliju, Ridžents park. U svojim dnevnicima V. Vulf na jednom mestu kaže:

„Ali videla sam London, posebno bele gradske crkve i palate sa Hangerford mosta, očima Debroa, Njegovim očima sam videla staricu koja prodaje šibice i musavu devojku.“

Radnja je smeštena u 17 sati, što označava prosečnu budnost čoveka, a prikazuje nam junski dan 1923. godine i obuhvata misli i sećanja nekolicine likova u tom danu. Veliki događaj tog dana jeste zabava koju priprema Klarisa Dalovej, a u to će se uplesti i smrt njoj nepoznatog mladića, Septimusa Vorena Smita.

Pojedini likovi su povezani zajedničkim sećanjem na Borton, a druga je povezana sadašnjim zajedničkim iskustvom. Ono što povezuje sve likove jeste opazanje istih stvari. Virdžinija Vulf motiviše sve predmetima, pa tako imamo avion koji ispisuje reklame po nebu koji svima privlači pažnju, potom cveće koje nam ukazuje i na ekonomski razvoj Londona, automobil koji vozi neku značajnu ličnost pa svi zastanu da pogledaju ili se čuje otkucaj Big Bena. A sami likovi su povezani u prostoru, vremenu ili sećanju.

U romanu Gospođa Dalovej kroz lik opuštenog šetača Pitera Volša upoznajemo London koji se menja nakon rata, kako i sam Volš kaže:

„Tih pet godina – od 1918. Do 1923. – bile su , osećao je, na neki način vrlo važne. Ljudi drukačije izgledaju. Novine imaju drugačiji izgled. Postoji, na primer, jedan čovek koji sasvim otvoreno piše u jednom od uglednih časopisa o engleskim klozetima. To niste mogli učiniti pre deset godina – da sasvim otvoreno pišete o engleskim klozetima u jednom časopisu. A, zatim ovo vađenje karmina ili pudera i šminkanje na javnom mestu.”

Piter Volš dolazi iz Indije nakon pet godina i uočava velike promene kako u samom Londonu tako i u ljudima. Kroz Pitera Volša, flanera, koji šeta Londonom razgledajući stari – novi svet, uočavamo ekonomski razvoj i industrijalizaciju u 20. veku. Na svakom koraku prodavci cveća, razna vozila koja upućuju na industrijalizaciju.

Prikazan je London kroz političke promene koje su obeležile svet između Drugog svetskog rata, Engleska je opadala, a imperija je poput Indije počela da dovodi u pitanja britansku kolonijalnu vladavinu. „Gospođa Dalovej” prikazuje promenljivu političku atmosferu kroz likove Pitera Volša, Ričarda Daloveja, ali i mnogo dublje zalazi u problematično stanje društva kroz likove Septimusa Vorena Smita i Klarise Dalovej. Posle Prvog svetskog rata Englezi su postali ugroženi na sopstvenoj zemlji.

Godine 1923. kada se odigrava radnja, engleska građani Klarisa, Piter, Septimus osećaju neuspehe imperije podjednako jako kao što osećaju svoje lične. Oni koji slave englesku tradiciju, ostarili su. Anticipirajući kraj vladavine konzervativacca Ričard Dalovej planira da napiše istoriju velike britanske porodice Braton koja je već deo prošlosti.

London je grad u kome postoji socijalni, religijski, pritisak, ali i pritisak nauke i društvenih konvekcija. Kroz Septimusovo ubistvo vidimo najbolje kako se rat odrazio na stanovnike Londona.

Roman „Gospođa Dalovej”, prikazao je London upravo kakav je bio 1923. godine, ali isto tako Virdžinija Vulf je ocrtala različite likove, sa različitim karakterima, ali ipak imaju crtu koja ih sve spaja, a to je svakako London.

Piše: Dajana

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.