Mi se čudno razumemo
ko dva bola, ko dva vala
ko dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja,
odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I svi stari snovi, evo
polagano nadolaze
ko da ide vreme tavno;
svaki gest tvoj ja sam snevo,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.

Stanislav Vinaver

par pleše

1 KOMENTAR

  1. Vinaver…:)
    Ako je samo jedna cula ovu pesmu, nadam se da je to bila ona s titulom g-dja Vinaver ili tako neka.
    Medjutim, volim da zamislim Vinavera izmedju prethodne i sledece zene kako mu se veoma korisna pesma ostvaruje s titulisanom i pre nego sto je na njoj upotrebi, i izlazi iz serije zena, zaljubljen, zacudjen i bajkovito srecan do kraja zivota.

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.