U delima Milorada Pavića ljubav se javlja kao snažan lajtmotiv. Ona je pokretačka snaga koja spaja duše kroz vekove, ali i mistična sila koja opasno koketira sa smrću. Ljubav i smrt su uvek na suprotnim osama imaginarnog kompasa kojim Milorad Pavić meri ljudski univerzum.

Citati o ljubavi Milorada Pavića

U Pavićevim delima ljubav je spoj nespojivih krajnosti. Ljubav je apsolut u kojem se sažimaju život i smrt. Pokretačka snaga i divlja i neobuzdana strast. Konstruktivna i destruktivna sila. Rušilački nagon i graditeljski instinkt. Eros i Tanatos.

„Ljubav je kao ptica u kavezu, ako je svaki dan ne nahraniš, ugine.“

„Čovek je kao brodski kompas: vrti se u krug oko svoje ose, i vidi sve četiri strane sveta u tom okretanju, ali ne vidi ništa iznad i ispod sebe. A upravo to su dve stvari do kojih mu je stalo i o kojima hoće da zna: ljubav ispod njega, i smrt nad njime.

Milorad Pavić citati
„Kada bacimo pogled na svoje srce vidimo ga kakvo je u tom trenutku. Kada se zagledamo u svoju dušu, vidimo je kakva je bila pre mnogo hiljada godina, a ne kakva je sad, jer toliko treba da nam pogled stigne do duše i da je osmotri, to jest, toliko vremena treba da svetlost duše stige do našeg unutrašnjeg oka i da ga obasja.

„Kao što je svaki čovek nečije dete, tako je neminovno svaki čovek i nečija smrt, Kao što su nečiji životi ponovio ovaploćujući se u tebe, tako će se u tebi reinkarnirati i ovaplotiti nečija smrt. To znači da će se taj nasleđeni život i ta nasleđena smrt venčati u tebi kao drugi otac i majka.

„U njegovoj samoći samovao je još neko. I on zaključi da je to za usamljenog čoveka čista sreća.“

Milorad pavić citati suva ruža„Tada poče jedna velika ljubav. A od velikih ljubavi se brzo stari. Od velikih ljubavi stari se brže nego od dugog, teškog i nesrećnog života. Jerisena je daleko jahala kroz nepoznate predele na svom konjaniku i vraćala se umorna, radosna i zadihana od dugog puta. A njena utroba se otada odazivala na udare zvona. Od ljubavi nije imala kada da jede. Ponekad je prostirala večernji doručak na grudi svog ljubavnika i jela, hraneći ga istovremeno ljubavlju i papulom.“

„Mi smo srećni ljubavnici, zar ne? A od sreće se brzo zaglupi. Sreća i mudrost ne idu zajedno, kao što ne mogu zajedno telo i duša. Dakle, srećni ljudi postaju glupi ljudi. Tek kada se umire od svoje sreće, ljubavnici mogu ponovo postati mudri, ako to već inače jesu.“

„Negde na obali južnh mora, gde su zvezde najdalje od svojih slika, putnici sa nekog broda pojeli su ogromnu kornjaču. Posle pet stotina godina njenu ljušturu našao je na istoj toj obali neki mornar i sklonio se u nju da prenoći. Ujutru, odmoran i veseo, protnuo je kroz otvore oklopa ruke, noge i glavu i spustio se u more u toj igri sa samim sobom. Kornjačin oklope posle pola milenijuma opet odzvanja od udara jednog srca i i opet ume da pliva. Tako tvoje srce odzvanja u meni.“

Milorad Pavić o životu, ljudima, vremenu i vrlini

„Mudrost ne koristi čoveku mnogo. Mudri ljudi ne odu dalje od glupih za onoliko koliko su pametniji, nego mnogo, mnogo manje. To je zato što u životu nema prostora da se ode daleko. Raširiš ruke i eto jedne šake na Suncu, a druge u magli.“

„Ko hoće da menja svet, mora da bude gori od tog sveta, inače od posla nema ništa.“

„Život nije lek od smrti kao što je smrt lek od života.“

„Čovek ne stari ravnomerno uz časovnik nego ponekad za tri dana više no za godinu.“

„Vreme istini može da naškodi više nego laži.“

„Svaka vrlina je samo stanica na jednakom odstojanju dve susedne mane.“

„Što se u životu promaši u snu se ne ulovi.“

Velikoj ljubavi treba dugo da sazri, a mala je tu u tren oka.“

„Čovek jednostavno nije stvoren tako da gleda samo napred.“

„Do tajne se ne stiže drumom, nego stranputicom. Ona nije na kraju pravog , nego na kraju pogrešnog puta.“

„Ljudski život je čudna trka: cilj nije na kraju, nego na sredini staze; trčiš, i možda si već odavno prošao kroz cilj, a ne znaš, nisi ni primetio kad, i nećeš nikad ni primetiti kada. I zato trčiš i dalje.“

„Čovek je kao brodski kompas: vrti se u krug oko svoje ose, i vidi sve četiri strane sveta u tom okretanju, ali ne vidi ništa iznad i ispod sebe. A upravo to su dve stvari do kojih mu je stalo i o kojima hoće da zna: ljubav ispod njega, i smrt nad njime.“

„Ničega tajanstvenog, nažalost, nema na svetu. Svet nije pun tajni, svet je pun ušiju koje pište. Čitava priča može da stane u pucanj biča. Jedino što je ljudima mog zanata dato da znaju nešto više nego obični smrtnici.”

„Smrt može da te čeka u zasedi vekovima pre no što si rođen, a može i da se vrati po tebe, da ti krene u susret iz najdalje budićnosti. Neko koga ne poznaješ i nećeš nikada videti može da napujdi svoju smrt na tebe kap lovačkog psa, na jarebicu i da je pošalje da te ulovi sa nasagledivog rastojanja.“

„Kada bacimo pogled na svoje srce vidimo ga kakvo je u tom trenutku. Kada se zagledamo u svoju dušu, vidimo je kakva je bila pre mnogo hiljada godina, a ne kakva je sad, jer toliko treba da nam pogled stigne do duše i da je osmotri, to jest, toliko vremena treba da svetlost duše stige do našeg inutrašnjeg oka i da ga obasja.“

„Kao što je svaki čovek nećije dete, tako je neminovno svaki čovek i nečija smrt, Kao što su nečiji životi ponovio ovaploćujući se u tebe, tako će se u tebi reinkarnirati i ovaplotiti nečija smrt. To znači da će se taj nasleđeni život i ta nasleđena smrt venčati u tebi kao drugi otac i majka.“

Milorad Pavić smrt vidi kao mistični ključ za razumevanje onostranog i nesaznatnog.

„Moljac je duboko gore pod zidom. I primetan je samo zato što se kreće. Moljac ne zna da zid nije nebo, jedino mi to znamo ali on ne zna da mi to znamo, ne zna ni da postojimo. Jedini način da mu saopštimo svoje postojanje je ako ga ubijemo. Zamislite sada da postoji neko ko zna , dok mi ovo znamo o moljcu, isto to o nama. Neko ko naše nebo ima kao svoju tavanicu. Neko ko nije u stanju da nam se približi i da nam da do znanja da postoji, sem na jedan način, ubijajući Znas. Kad god neko umre to znači da je neko nepoznat nešto važno hteo da nam kaže. Svaka smrt je u stvari reč. A sve naše smrti su jedno veliko napročitano pismo.“

6 KOMENTARI

  1. Skoro u svemu je promasio,npr: zar Hristos ne promenu svet vise nego iko pre ili posle njega,a Od njega boljeg nema,pa samo ko zivi bolesnim (pogresnim)zivotom za njega je smrt lek;nista ne moze da naskodi istini; suprotno Od vrline je mana, a soprotno Od mane je neka druga mana, jer Kao sto i istina ne moze nastati negacijom lazi,tako mi vrline ne nastaju negacijom mana;do tajne se stize preko truda i ona je uvek na pravom putu,jer svaka je tajna,pa i bezakonja u bozijem posedu….

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.