Da li ste znali da je prva ploča na kojoj je snimljen džez nastala pre tačno sto godina? Tačnije, 26. februara 1917. godine.

U pitanju su veseli momci sa slike po imenu The Original Dixieland Jass Band (ODJB).

Njihova kompozicija po imenu Livery Stable Blues je prvi džez singl ikada izdat.

A zvučala je upravo ovako:

Može se slobodno reći i da je ovo ujedno bio prvi singl koji je postao hit, budući da se prodao u preko milion primeraka, i to u doba kada su ljudi (sada zvuči neverovatno) više voleli da kupe note nego snimak jedne izvedbe.

Zanimljivost: Ova kompozicija je urađena u tipičnom bluz stilu sa 12 taktova progresije, što će kasnije postati najpopularnija šema u popularnoj muzici. Šta to znači? Možda je najbolje poslušati primer:

Još jedna zanimljivost: The Original Dixieland Jass Band (ODJB) je nakon objave singla Livery Stable Blues promenio reč Jass u njihovom imenu u Jazz. Postoji anegdota koja kaže da su to uradili zbog toga što su vickasti građani na njihovim plakatima precrtavali slovo ‘J’.

Još jedna stvar koja je obeležila ovaj album je, kako to već ide uz veliku zaradu, i prvi sudski spor oko autorskih prava. Naime, u Nju Orleansu se džez već uveliko svirao i ta zajedenica je bila mala i dinamična. Nešto što muzičar jednom čuje obično sam reinterpretira negde drugde.

Livery Stable Blues je na ploči potpisan kao autorsko delo ODJB-a, međutim ova grupa nije znala da je njihov bivši klarinetista, zajedno sa trubačem sa kojim je bend često sarađivao, već registrovao prava na tu kompoziciju. Obe strane su tužile onu drugu i spor je trajao sve dok sudija nije odlučio da ova muzika ne pripada nikome, već je javno dobro jer je bazirana na prethodno postojećim melodijama.

Sudija je dodao danas popularnu konzervativnu primedbu da mu nije jasno kako muzičari koji nisu u stanju ni da čitaju ni da pišu note mogu da komponuju bilo šta.

Džez je čak i danas donekle misterija i nije ni čudo što je u to vreme bio neshvaćen od većine. Svirali su ga muzički nepismeni muzičari i eksperimentisalo se više nego što je prosečnim konzumentima muzike bilo komforno.

Recimo, u gore priloženom snimku kompozicije Livery Stable Blues, ako prebacite vreme na 1:20, čućete kako instrumenti imitiraju životinje. Ovaj momenat je bio najprepoznatiljiviji u celoj kompoziciji i tada se smatrao najobičnijim kičem. Pored toga, virtuoznost muzičara je bila diskutabilna, i pitanje je da li bi ih istorija zapamtila da jednostavno nisu bili prvi koji su napravili ploču.

Ovaj primer možda lepo oslikava pitanja koja su tada bila možda najjača, ali ni danas ne zamiru. Šta tačno možemo da kvalifikujemo kao džez? Da li postoji nešto bez čega kompozicija ne može biti džez? Zašto se zove baš tako?

Igra reči

Reč džez je proglašena rečju dvadesetog veka od strane Američkog društva za dijalekte, što je vrlo neobičnija činjenica utoliko pre što i dalje ne poznajemo poreklo ove reči.
Sama ova titula je još više podstakla američke lingviste da istražuju i debatuju o poreklu reči džez.

Trenutno najpopularniji stav je da potiče od, sada zastarele, reči jasm što bi otprilike moglo da znači dobar duh, pozitivna energija. Kao i mnoge zastarele reči u engleskom jeziku, i ova je vremenom postala nepristojan žargon koji danas znači nešto potpuno drugo.

Postoji još jedna teorija o nastanku imena, koja je manje verovatna, ali zanimljivija.
Tokom njegovih začetaka, džez se često svirao u bordelima. Jedan od kljičnih likova u istoriji džeza, koji je svoju karijeru razvio baš svirajući po takvim mestima, je bio Dželi Rol Morton. Ovaj muzičar je bio ekscentrik ― trudio se da privuče pažnju na sebe, smatrao se za arogantnog i hvalisavog, a na slikama ga možete prepoznati po dijamantskim prednjim zubima. Dželi Rol Morton je čak tokom svog života tvrdio da je on sam izmislio džez 1902. godine.

Gospodina Dželija možete poslušati ovde.

Ipak, što se jedne stvari tiče, nema sumnje ― njegove improvizacione sposobnosti se smatraju i danas izuzetnim. Bio je majstor svoje klase. Postoji anegdota da je čak u početku svoje karijere, dok je radio u bordelima, imao krajnje neobičan način da zaradi bakšiš uz pomoć svojeg dara. Naime, taktika je bila da obezbedi rupu za virenje u sobu gde je klijent bio sa prostitutkom. Sve što bi video pratio bi adekvatnom muzikom. Ovo nekome danas možda zvuči potpuno smešno, ali Dželiju je značajno uticalo na prihode.

Ali kakve veze ovo sve ima sa imenom? Pa, teorija kaže da su prostitutke koristile parfem od jasmina, pa su pijanisti po njemu nazvali i muziku koju sviraju ― jazz.

Još jedna od popularnih teorija je da je The Original Dixieland Jass Band reč Jas (što je među tadašnjom gospodom bio žargon za ženska leđa) stilizovao u Jass. Već smo spomenuli da je 1917. godine ova reč u njihovom imenu promenjena u Jazz i moguće je da je to samo preneto i na muziku.

Ali, dobro, šta je džez?

Džez je u startu bilo teško definisati, ali danas je možda još teže. Trenutno postoji veliki varijetet podvrsta počevši od klasičnog Diksilend džeza pa do vrlo specifičnih grana kao što je džipsi džez.

Ono što se ipak provlači kroz svaku vrstu džeza jesu: improvizacija, mešoviti ritmovi, upotreba instrumenta na šaljiv način (imitacije ili pitanja i odgovori između članova benda), kao i osnove u bluzu i regtajmu kao osnovnim predstavnicima crnačke muzike.

Krajem 19. veka crnci sa Kariba i juga SAD-a su se nedeljom skupljali u Nju Orleansu kako bi svirali i ukrštali svoju muziku, što je bila zabava koja se brzo primila i među belim stanovništvom. Među njima je bilo i ljudi koji su poticali iz mešovitih brakova, tzv. Kreoli koji su po zakonu iz 1890. godine bili proglašeni crncim stanovništvom i imali pravo da sviraju samo u crnačkim bendovima.

Ali, Kreoli su bili više pod evropskim nego pod bilo kojim drugim uticajem, a takođe su, za razlike od stvarnih crnaca, bili uglavnom muzički obrazovani. Tako da je to samo dovelo do daljeg oblikovanja džeza kakvog znamo.

Gde smo danas?

Tema džeza je nekako uvek aktuelna i nejasna. Mnogi će reći da ga ne vole jer služi kao pozadinska muzika u liftovima i supermarketima. Ali, to je naravno zabluda površne upućenosti.

Danas nam je ostalo malo muzičkih žanrova koji su istovremeno i nauka, i umetnost, i zanat i zabava. Ostaje zadatak zaljubljenicima da otvore poglede onima koji bi možda uživali u svetu džeza.

Možda je vreme, kao što je predložio novinar BBC-a Kristijan Blovel, da na neko vreme okončamo diskusije i počnemo da slušamo.

DELI

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here