Opereta Orfej u podzemlju, postala je popularna tek nakon što je jedan od kritičara napisao da je „skrnavljenje svete i slavne antike u duhu nepoštovanja koja se graniči sa bogohuljenjem“. Napisao ju je poznati francuski kompozitor i čelista nemačkog porekla Žak Ofenbah, koji je izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Imao je velik uticaj na kasnije kompozitore opere.

Otac operete i najpoznatije podloge za kan-kan Žak Ofenbah napisao je duhovitu parodiju na mit o Orfeju i Euridiki.

Orfej i Euridika u Ofenbahovoj opereti

U Ofenbahovoj opereti Orfej i Euridika nisu nesretno smrću razdvojeni ljubavnici, kao što su u grčkoj mitologiji nego muž i žena u lošem braku, koji se mrze i varaju jedno drugo s pastirima. Kad afere izađu na videlo, Euridika insistira da prekinu brak, no Orfej bojeći se osvete Javnog Mnjenja, zataškava skandal.

Euridikin ljubavnik pastir, zapravo je maskirani Pluton, koji se s Orfejem dogovorio da je ubiju, kako bi u podzemlju mogao dalje uživati u njenim čarima. Euridika otkriva da život sa druge strane i nije tako loš kad je u nju zaljubljen Bog podzemlja, te odlazi sa Plutonom, ostavivši Orfeju poruku da je „neodgodivo zadržana“.

Orfej i Euridika, autor: Edward Poynter
Orfej i Euridika, autor: Edward Poynter

Druga scena događa se na Olimpu, gde se bogovi dosađuju, a zatim stiže Pluton, koji ih navede na pobunu protiv lošeg nektara i ambrozije te povede na tulum u podzemlje. Jupitera situacija razbesni, a mora još i srediti stvar sa Orfejem i Euridikom. U drugom činu saznajemo da se Euridika dok nema Plutona smrtno dosađuje uz čuvara Johna Stiksa, koji joj prepričava priče iz vremena kad je bio kralj Beocije, a zatim joj dođe Jupiter, koji se provukao kroz ključaonicu preuzevši oblik zlatne muve. Obećava joj da će je izbaviti, no ne zato da pomogne Orfeju, već je želi za sebe.

U međuvremenu, razulareni bogovi tulumare, i upravo u trenutku u kojem Jupiter pokušava prokrijumčariti Euridiku van iz podzemlja, započinje veliki zajednički ples – Galop Infernal.

Naravno, dolazi i Orfej, pod pritiskom Javnog Mnjenja, te pristaje odigrati igru gde se ne sme okrenuti kako ne bi izgubio Euridiku zauvek, a Jupiter ga prevari tako što baci munju zbog koje se Orfej naglo okrene i sve završava srećno reprizom kankana.

Ofenbah i parodija

Ofenbah sa puno duhovnosti izruguje suvremenike kroz simboliku antičke priče o Orfeju i Euridici. Vrhunac je operete scena u kojoj Pluton organizira zabavu bogova koji veselo pevaju plešući pakleni galop.

Ofenbah je u mnogim svojim operetama parodirao antiku prema modi onog vremena, prožetim neodoljivo privlačnom melodikom i poletnom ritmikom kan-kana, galopa, kadrile i valcera, ali trajan spomen zadobio je svojom operom Hofmanove priče, te operetama Orfej u podzemlju, Pariški život, Lepa Helena, Vojvotkinja od Gerolsteina. Lako je pronalazio dopadljive melodije, koje bi veštinom genija, unosio u ritmove ondašnjih popularnih plesova i okvire gradskog, pariskog muzičkog folklora.

Najbolji primer njegovog aktivnog stvaralačkog odnosa prema sredini je upravo Orfej u podzemlju, jedna od majstorovih opereta u kojoj je objekt satire najviši vrh vlasti. Zapravo, Orfej je osvetlio pozadinu pred kojom su se odvijali prizori diktature. Lako je uočiti suvremene analogije sa Jupiterom, ocem bogova, koji vreba na svako lepuškasto lice, s Junonom, njegovom suprugom, koju proždire ljubomora.

Kakva je priča Orfeja i Euridike u grčkoj mitologiji?

Ovo je priča o antičkom pevaču Orfeju i njegovoj odabranici Euridici, koju je izgubio na tragičan način, i to dvaput. Prema mitologiji, Orfej je bio sin tračkog kralja Eagra i Kaliope, muze epske poezije. Orfej je bio najdarovitiji muzičar koji je ikada živeo na svetu, svirao je liru. Snaga Orfejeve pesme bila je čudotvorna.

Orfej se odlučio skrasiti sa najlepšom od svih nimfa, Euridikom. Predivna Euridika je postala njegova žena, međutim svojom je lepotom privukla pažnju čoveka po imenu Aristej. Kad je ona odbila njegove ljubavne ponude, on se uvredio i počeo je proganjati. Bežeći pred njim bosonoga Euridika nagazila je na zmiju otrovnicu koja ju je ugrizla. Euridika je od otrova umrla.

Orfej je bio izvan sebe od tuge. Tada se upustio u strašan poduhvat, sišao je u podzemni svet da zatraži od Hada, boga podzemnog sveta, da mu vrati voljenu ženu. Na ulazu u Had svojom je lirom začarao troglavog psa Kerbera. Mili zvuci Orfejeve lire ublažili su patnje prokletih duša. Orfej je hrabro stupio pred strašnog vladara podzemlja, Boga Hada i njegovu ženu Persefonu. Had je bio ljut zato što se u njegovom kraljevstvu pojavio živ čovek, ali kada je Orfej zapevao svoju tužnu pesmu i sam Had je zaplakao.

Molio je vladare podzemlja da mu vrate Euridiku. A u slučaju da odbiju njegovu molbu, onda ih je zamolio za drugu uslugu – da i njega uzmu u svoje carstvo, gde će on živeti pored Euridikine sene. Had je odlučio da će ispuniti Orfejevu molbu ali pod jednim uslovom, kada bude izlazio iz podzemnog sveta, ne sme se okretati za Euridikom koja će sve vreme hodati iza njega, po strmim i neprohodnim stazama.

Orfej je na to pristao. Savladao je većinu puta, no u jednom trenutku ga je ipak izdalo strpljenje, te se okrenuo da vidi da li je Euridika umorna, ali je tada video samo njenu senu, kako nestaje u daljini. Tako je sam bio kriv za njenu drugu smrt. Ponovo je pokušao ući u svet mrtvih, ali mu po drugi put to više nije uspelo i on se, sav očajan, vratio u svoj rodni kraj.

Orfej i Euridika, autor: Christian Gottlieb Kratzenstein-Stub
Orfej i Euridika, autor: Christian Gottlieb Kratzenstein-Stub

Orfej je odbijao ljubav drugih žena i okrenuo se ljubavi prema lepim mladićima. To je razljutilo brojne žene. Tako su Orfeja za Bakhove svečanosti, ispod Rodopskih stena, rastrgle pobesnele trakijske žene, a njegovu glavu i liru bacile u reku Hebar. Devet muza plačući skupilo je sve rastrgane delove Orfejevog tela i sahranile su ih u podnožju planine Olimpa. Tako se još i danas priča da u podnožu Olimpa slavuji pevaju najlepše, kao nigde drugde u svetu. Ženama koje su tako okrutno ubile Orfeja, bogovi su se strašno osvetili. Dok su još plesale u slavljeničkom plesu, one odjednom osete da im se tabani pretvaraju u korenje i propadaju u zemlju, sve dok se nisu pretvorile u nemo drveće. Prema jednoj legendi, Orfejeva glava doplutala je do otoka Lezbosa i zato je taj otok postao kolevka pesništva.

Ovaj nas mit uči da je i previše ljubavi ponekad štetno – zbog svoje prevelike brige za voljenu ženu, Orfej ju je po drugi put izgubio, jer nije bio siguran u njeno prisustvo iza svojih leđa.

Ofenbahova opereta Orfej u podzemlju prvi put je odigrana u Parizu 21.10.1858, a u nasleđe nam je ostavio jednu od najpopularnijih kompozicija klasične muzike Galop Infernal, koju je komponovao upravo za operetu Orfej u podzemlju, i uz tu kompoziciju se njegova priča o Orfeju i Euridici završava.

1 COMMENT

  1. Walter Friedrich Gustav Hermann Otto, bio je njemacki psiholog, narocito poznat po ovom radu o grckoj religiji i mitologiji. Autor posebno nagla ava racionalne aspekte u grckoj mitologiji.

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here