Egipat je sam po sebi veliki muzej. Neprestano smo zapanjeni arheološkim nalazištima, iznova smo oduševljeni njihovim sistemom vladanja, običajima, upornošću i tehnikama građenja piramida. Danas je Egipat popularna destinacija za letovanje i kulturni turizam koju neprestano posećuju turisti iz svih krajeva sveta. Ako ste se uputili u Luksor, Kairo ili Aleksandriju, obiđite i ove muzeje, male dragulje arapskog sveta.

egipatski muzeji

Gayer Anderson muzej

U Kairu se nalaze fenomenalne turističke lokacije. Svakako treba posetiti piramide u Gizi, džamije, Koptsku crkvu, ali ima i onih manje posećenih lokacija. Neke od njih su divne zgrade, rezidencije iz 17. veka. U blizini džamije Ahmad ibn Tulun, nalazi se Gajer-Andersonov umetnički muzej, ne toliko posećena znamenitost u ovom živopisnom gradu. On nije na trasi glavnih puteva pa malo ljudi zna za njega. Turisti obično provedu 2-3 dana u Kairu, te bi na njihovom planeru obavezno trebalo da se nađe i ovo neobično mesto.

Gradnja privatnih kuća u blizini džamije Ibn Tulun bila je dozvoljena i uobičajena u 19. veku, ali je egipatska vlada 1920. godine odlučila da očistiti celo područje i sruši sve stare kuće. Srećom, Odbor za očuvanje islamske arhitekture usprotivio se rušenju i ove kuće-muzeja. Muzej je dobio ime po britanskom majoru i vojnom lekaru Gajer Andersonu (Gayer-Anderson) na dužnosti u Egiptu. Lekar je dobio zvaničnu dozvolu boravka u kući od 1935 do 1942. godine.

U originalnom planu to su bile dve kuće koje su sagrađene u 16. veku koje je Anderson “povezao” u jednu celinu simboličnim mostom. Veća kuća predstavlja izvrstan primer života bogatih trgovaca u Egiptu tokom 17. veka. Nju je sagradio Mohamed Ibn Ghalman Al-Gazzr, zna se da je jedno vreme pripadala Grkinji sa Krita, te je zdanje nazvano Bait al-Kretliya, “Kuća žene s Krita”.

Lekar Gayer-Anderson, putnik i zaljubljenik u orijentalnu i egipatsku kulturu, prikupio je mnogo različitih predmeta iz različitih istorijskih razdoblja i kuću ispunio retkom kolekcijom orijentalnog nameštaja, prostirki, svile, staklenog posuđa i kristala iz Egipta, Turske, Kine i Sirije. 1945. godine, Gayer-Anderson je egipatskoj vladi zaveštao kuću zajedno sa blagom. Iako je manje popularan među turistima, Muzej Gayer-Anderson omiljeno je mesto među filmskim i televizijskim producentima. Scene za film iz Bond serijala, “Špijun koji me je voleo”, snimane su u jednoj dvorani muzeja i na krovnoj terasi sa isklesanim orijalima odakle je divan pogled na minaret susedne džamije Ibn Tulun.

Oriel (ili mushrabija) na arapskom jeziku bila je uobičajen ukras na kućama iz 17. Veka. To su spoljni elementi na fasadi građevine, male niše, zatvorene terase sa mrežastim dekorom, balkoni, odakle su žene gledale na ulicu (ali da one ne budu viđene sa ulice). Svaka soba u kući predstavlja stil života određene kulture. Ovde se nalaze: soba sa antičkim nameštajem, delovi nameštaja iz Indije, faraonski antikviteti, lusteri italijanske izrade, persijske prostirke. Među najznačajnijim sobama u muzeju su soba salamlek koja je bila posvećena primanju gostiju i haramlek, gde su se žene mogle sresti u privatnosti.

Muzej mumifikacije

Reč “mumificiranje” dolazi od persijske reči “mummya” što znači bitumen ili smola. U arapskom jeziku reč za proces mumificiranja tahneet dolazi od reči “hanoot”, supstance za mazanje tela pokojnika. Iz toga proizlazi da se reč “hanoty”, odnosi na čoveka koji vrši pripremu pokojnika za ukop. Muzej mumifikacije u Luksoru najbolje je mesto za naučiti sve što možda nismo znali o zagrobnim životima faraona. Nalazi se u podzemnoj dvorani u blizini Nila, pored trajekta na istočnoj obali.

Stari Egipćani su podzemni svet mrtvih nazivali carstvo Ozirisa i mnogo pažnje posvećivali zagrobnom životu. Složeni i dugotrajni proces mumifikacije sastoji se od mnogo pratećih detalja: prinošenje ponuda, pisanje imena pokojnika, izgovaranje određenih ritualnih fraza.
Zbirka drevnih pogrebnih tekstova ima neobične poruke, recimo “Sačuvajte glavu na kostima” “Sakupi kosti, saberi udove, baci pesak sa mesa”, “Duh je za nebo, telo je za Zemlju”.

Prema verovanjima, stari Egipćani smatrali su da je opstanak tela neophodan za opstanak sedam različitih elemenata njihovog bića. Među njima su najvažniji fizičko telo – mumifikovano, zamotano u čaršave, zaštićeno raznim amuletima u sanduku i sahranjeno u grobnicu i Ka (vitalna životna sila), stvorena istovremeno sa telom čoveka. Svi elementi i predmeti koji su nekad korišćeni izloženi su u muzeju: Ankh-ključ života, dleto, tegle, drvene posude, amajlije, posude sa solju itd.

Muzej Luksor

Otvoren 1975. kao jedan od prvih modernih muzeja u Egiptu, kolekcija Muzeja Luksor nalazi se uz Nil, pored Hrama. Ne čuva baš sve arheološke predmete (kao Arheološki muzej u Kairu) već samo najdragocenije stvari. Izložbe koje se organizuju uključuju delomičnu rekonstrukciju hrama Akhenatena, kip Amenhotepa III, statuu boga krokodila Sobeka (Sebek, Sebek-Ra, Sobeq, Suchos, Sobki i Soknopais, poštovao se sve do rimskog razdoblja. Bog Nila koji je donosio plodnost i napredak) i mumije faraona Ramzesa I.

Luksorski muzej ima pogled na zapadnu obalu reke Nil. Ako planirate da posetite muzej nemojte očekivati ogroman broj predmeta, ovo je relativno mali muzej, ali su artefakti i relikvije neverovatni. Postoji nekoliko mumija sa kojima je dozvoljeno slikati se (ako imate propusnicu za muzej) za razliku od Egipatskog muzeja u Kairu. Politika upravljanja muzejom je “kvalitet pre kvantiteta” .

Od trenutka kada prođete kroz ulazna vrata muzeja u Luksoru, videćete samo najlepše artefakte koji su doneti iz obližnjih arheoloških nalazišta. Iako broj izloženih predmeta nije ni blizu onome što se može videti u Kairu, treba imati na umu da muzej još uvek sadrži otprilike jednu trećinu svetskih egipatskih artefakata.

Najistaknutije izložene figure u muzeju

Pozlaćena glava Hatora, egipatskog Boga lepote, velika granitna glava Amenhotepa III i izvanredno rezbarena figura Tutmesa III, zbirka koja datira iz vladavine Akhenatona. Tu je i mali zid koji je sagrađen od 283 peščanih cigli iz Hrama Akhenatona koji je nekada stajao u kompleksu Hrama u Karnaku. U muzeju Luksor nalazi se i zbirka od 26 izuzetno dobro očuvanih statua koje su bile ukopane u blizini čuvenog hrama u Luksoru. Tokom 2004. godine muzeju je dodata prostorija u kojoj se izlažu neke značajnije mumije kao što su one faraona Amosa I i faraona Ramzesa I. Ovde se čuva i koptska zbirka, kao i islamska zbirka sa delovima posuđa iz razdoblja Mamluka.

Veliki egipatski muzej

Otvaranje muzeja čija je preskupa rekonstrukcija u toku odložena je za 2020. Veliki egipatski muzej je i dalje u izgradnji. Ogroman kompleks na periferiji Kaira biće uređeni veliki plato povezan sa piramidama, dužine dva kilometra.

Ipak, radovi na ovom muzeju koštaju više od pola milijarde dolara, i smatra se da će to biti najznačajniji svetski muzej, posvećen jedinstvenoj drevnoj civilizaciji sa više od 100.000 artefakata i potpunim zbirkama.

POSTAVI KOMENTAR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.