Pesma Lovrinac hrvatskog hip-hop benda Dječaci je u 2012. imala mnogo uspeha.

Tema pesme su nasilnom smrću kažnjeni zločinci koji dospevaju na splitsko groblje Lovrinac, u mrtvačko kolo.

Struktura i teme pesme

Ona ima jednostavnu i efektnu strukturu, sedam strofa i refren koji se ponavlja dva puta, nakon četvrte i nakon poslednje strofe. Strofe se zapravo sastoje iz ponavljanja iste situacije  žrtva neočekivano i naglo ubija nasilnika, samo sa različitim protagonistima.

Dakle, menjaju se uloge nasilnika i žrtava, te tu imamo lopova i vlasnika dućana, silovatelja i umalo silovanu, nasilnika i babu, narkomana i dilera, kockara i domobrana, preljubnika i preljubnikovog kuma, narkomana i njegovog oca.

Ove situacije su oslikane lokalnim bojama, učesnici su lokalci, koristi se lokalni sleng. Rekli bismo da autori vrlo vešto jednu univerzalnu temu, a to je ljudsko nasilje i pitanje njegovog kažnjavanja, konkretnu prikazuju, spuštaju je u okvire hrvatskog primorskog grada. Sama ideja da se pesma nazove po splitskom groblju je neobična i odmah upućuje na posebno mesto dešavanja.

Groblje šta to znači?

A na posebnom mestu dešavanja, groblju, data je mogućnost kažnjenim mrtvim nasilnicima da se izjasne tj. propevaju i otpevaju svoje – imamo genijalni prelaz na prvo lice množine, sablasno javljanje s druge strane, onostrani hor:

Na Lovrincu, na Lovrincu
cili Split je na Lovrincu
kriminalci, mafijaši
lupeži i drogeraši

Na Lovrincu /tu je disko/
/
uvijek isto/
svi smo mrtvi, umrli smo
psihopati, pedofili
na Lovrincu Split je cili

Refren je zarazan i lako se utiskuje u pamćenje, ali ono što je najprivlačnije jeste nepoznanica: ko smo zapravo to horsko mi? Zločinci ili zajedno zločinci i žrtve – svi smo isti, umrli smo…

Nameće se ideja iz Ibzenove drame Kad se mi mrtvi probudimo (u kojoj ogorčena glavna junakinja na jednom mestu kaže: Kad se mi mrtvi probudimo i shvatimo da nikad… nikad nismo ni živeli) ili Džojsovih Mrtvih.

na lovrincu

Da li smo i mi koji nismo doslovno na Lovrincu, zapravo mrtvi – jednog dana bićemo sigurno, naravno nećemo počivati na splitskom Lovrincu, ali da li to nešto menja ukoliko živimo kao da nikad nismo ni živeli?

Pri tome, u pesmi se dosledno održava ironični šaljivo-sablasni ton, ona je sasvim lišena loše patetike, iako se zapravo bavi ozbiljnim temama.

Dans makabr

Književna tema igre mrtvaca (tačnije likovna tema kasnog srednjeg veka) koja i nije naročito zastupljena u rokenrolu data je u posve lokalnoj boji. Naglasak nije na staleškim razlikama među mrtvima (u smrti koja sve izjednačava) već su dans makabr igrači dospeli u disko kolo zbog nasilno okončanog nasilničkog života.

Pesma je vrlo zgodna za učitavanje značenja. Stihovi su nastali sa namerom da svakako karikirano i prenaglašeno opišu tamne strane splitske svakodnevice (Lovrinac je napisan kao reakcija na sva ubojstva, nasilje i pljačke koje iz dana u dan postaju sve bizarnije i na koje su se ljudi već počeli navikavati. Reakcija je na kulturu straha koju mediji provode i potpunu nesposobnost policije i pravne države da se pobrine za svoje građane i kažnjava zločine*), ali premašuju svoju jednostavnu početnu zamisao.

*izvor citata:  http://www.jutarnji.hr/djecaci–mrak-iz-bronxa-na-lovrincu/999280/

Piše: Marija Stojičić Mitić

POSTAVI KOMENTAR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.