Hiljade polica, milioni knjiga, milijarde stranica, bezboj fotografija i mikrofilmova – smešteni u mnogobrojnim bibliotekama sveta, čuvajući život čitavog čovečanstva. U koraku sa tradicijom, kulturom, istorijom i modernim bitom, stvorene su najlepše biblioteke sveta koje čuvaju sve ljudsko znanje u svojim zidinama.

I ne samo to! Pod njihovim svodovima, naizgled zatvorenim prostorom, čovek dobija slobodu, čitajući, istraživajući i saznavajući ono što ga interesuje, potpomognut fenomenalnim arhitektonskim rešenjima najvećih majstora arhitekture i dizajna.

Mi vas vodimo na put oko sveta, predstavljajući vam neke od najlepših biblioteka sveta.

Biblioteka Triniti koledža (The Library of Trinity College) – Dablin, Irska

Osnovan pod vladavinom Elizabete I kraljice Engleske i Irske davne 1592, Trinity College ne prestaje da fascinira zaljubljenike u biblioteke i knjige, svojom jedinstvenom i velelepnom bibliotekom, najvećoj u zemlji.

Koledž je najpre izgrađen sa namerom da bude jedan u nizu dablinskog univerziteta, ali je ipak ostao jedini i tako je danas sinonim istog.

Najpoznatija prostorija u biblioteci jeste takozvana Dugačka soba, proteže se na 65 metara, u njoj se nalazi oko 200.000 knjiga i desetine statua poznatih filozofa, pisaca i ljudi koji su podržali izgradnju koledža. Tu i posebno mesto zauzima harfa koledža, spravljena tokom 15. veka.

Ovo je jedina biblioteka u državi u kojoj se nalaze sva izdanja koju su ikada objavljenja i sve što se objavljuje, nalazi se ovde i dostupno je svima. Zdušno čuva i jednu od poslednjih kopija Proglašenja Irske Republike, iz 1916. godine.

Izdanje po kome je ova biblioteka možda i napoznatija je Knjiga iz Kelsa (Book of Kells) ili Knjiga Kolmba. Reč je o oslikanom rukopisu četiri Jevanđelja Novog Zaveta na latinskom jeziku i još nekoliko propratnih tekstova, a ime je dobio po mestu u kome je godinama bio čuvan, u jednom manastiru.

Nacionalna biblioteka Austrije (Österreichische Nationalbibliothek)

U dalekom 14. veku, na inicijativu vojvode Albrehta III, nastaje velelepna zgrada, jedna od najposećenijih danas – Nacionalna biblioteka Austrije. Izgrađena pod okriljem Habzburške monarhije 1386.

Ovo bogato arhitektonsko zdanje ne prestaje da stvara sponu između daleke prošlosti i nepredvidljive budućnosti.

Nalazi se u Hofburg palati u Beču i jedna je od najvećih u Austriji. Čuvena i po „Prunksaal“ Sali u kojoj se nalazi statua Karla VI, ova biblioteka ne prestaje da fascinira svojoj arhitektonskom lepotom koja odiše pravim i očuvanim istorijskim dugom čitave jedne nacije.

U sklopu biblioteke nalaze se četiri muzeja –muzej papirusa, sa najvećom zbirkom papirusa na svetu, međunarodni muzej esperanta, muzej austrijske književnosti i muzej globusa.

Danas je jedan od osnovnih zadataka ove biblioteke očuvanje svih izdanja koje poseduje, a smatra se da ih ima oko 7,4 miliona, među njima i dosta srpske građe. S toga se u sklopu nje formirao i Institut za konzervaciju dela, a takođe je biblioteka pokrenula projekat digitalizacije i formiranje digitalne biblioteke, koji finansira Google.

Plan je da se digitalizuje oko 600.000 građe i to ne samo na nemačkom jeziku, već i na mađarskom, češkom, poljskom, francuskom, italijanskom i latinskom jeziku.

Biblioteka Aleksandrina (Maktabat al-Iskandarīyah)

Kao što jedno književno delo svojom umetničkom snagom obnavlja duh svog čitalaca, tako je Aleksandrijska biblioteka uspela da dobije svoje novo otelotvorenje, nastalo na rušenim temeljima nekadašnje države, u vidu nove biblioteke Aleksandrina.

Ona se ponovo sagradila na obali Mediteranskog mora, u Aleksandriji, 2002. godine, upravo sa ciljem da podseća na staru biblioteku i pruži novi vid očuvanja kulture i tradicije.

Zgrada se pruža na jedanaest spratova, sazidana od stakla i betona, i delo je norveške firme Snohet. Specifina je po tome što svojim oblikom podseća na solarni disk, kao i po tome što je u jedan granitni zid uklesana većina svetskih jezika, čime se promoviše nacionalna, kuturna i jezička raznolikost čuvana u ovoj biblioteci.

I u ovoj biblioteci se nalaze četiri muzeja: muzej antikviteta, muzej rukopisa, Sadatov muzej i muzej istorije nauke.

U sklopu Aleksandrine nalazi se najveća javna čitaonica na svetu, kao i specijalizovane dečje čitaonice, čitaonice retkih knjiga, rukopisa i mikrofilmova. Međutim, verovatno je najposećenija „Nobelova soba“, u kojoj možete uživati u biserima svetske književnosti koji su nastali i nagrađivani od 1901. do 2001. godine.

Ovo je bio jedan od većih projekata ovakvog tipa, uloženo je oko 220 miliona dolara u njegovu realizaciju i trajao je oko 20 godina.

Njujorška javna biblioteka, zgrada Stivena A. Švarcmana (New York Public Library: The Stephen A. Schwarzman Building)

Njujorška javna biblioteka je jedinstvena po tome što se nalazi na 92 različite lokacije i poseduje oko 53 miliona izdanja. Druga je po veličini u Sjedinjenim Američkim državama i četvrta u svetu.

Zgrada Stivena A. Švarcmana je jedna od najpoznatijih iz njujorškog opusa. Njen dizajn delo je arhitekata Džona Mervina Karera i Tomasa Hejstingsa, nastalo 1911. godine. Pored celog spoljašnjeg izgleda, ova dvojica umetnika su se pobrinula i za izgled stolica, stolova, svih njenih zidova, svakog njenog dela, pa čak i kanti za smeće.

Među mnogobrojnim čitaonicama, Rose Reading Room je ona koja je najposećenija, pružajući svojim čitaocima pravu udobnost i lepotu svojim velelepno oslikanim muralima otvorenog neba, čija je restauracija trajala do 2016. godine.

Iako je niste posetili, sigurno biste ovu zgradu prepoznali pomoću dva grandiozna, mermerna lava, koja se nalaze na ulazu biblioteke od njenog otvaranja. Nazvani su simboličnim imenima – Strpljenje i Hrabrost, i drugo su ime Švarcmanove zgrade i Njujorške javne biblioteke.

Gradska biblioteka Štutgarta (The Stadtbibliothek Stuttgart)

Centralna biblioteka grada Štutgarta je svoju prvobitnu lokaciju izmenila i sadašnja zgrada sagrađena je 2011. godine.

Yi Architects kompanija je pobedila na konkursu za ovaj projekat i sagradila građevinu u obliku kocke, od stakla i betona, koncipirana kao intelektualni i kulturni centar. Pruža se na devet spratova, sva je u belom, a jedino knjige svojim koloritom unose šarenilo u ovaj beličasti odsjaj. Noću se biblioteka osvetljava u različitim bojama.

Enterijer je inspirisan neoklasičnim delom arhitekte Étienne Boullée i antičkim Panteonom. Sama unutrašnja konstrukcija podseča na antički hram, koji je centralni, dok ga okružuje više manjih „kapela“.

U sklopu ove biblioteke postoji više manjih odeljaka, neki od njih su: dečja biblioteka, muzička biblioteka, umetnička biblioteka, odeljenje za informacionu pismenost itd.

Biblioteka Kanazawa Umimirai (金沢海みらい図書館)

Japan danas može da se pohvali jednom od najlepših i najspecifičnijih biblioteka celog sveta. Ova biblioteka se nalazi u gradu Kanazava, u Ishikawa Prefekturi.

Njena izgradnja je završena 2011. i delo je japanskih arhitekata Kazumi Kudoa i Hiroshi Horiba, za koje su osvojili i nagradu Japanskog arhitektonskog instituta 2013. godine.

Forma u vidu „rupičaste“ kocke je nešto što osvaja pažnju pri prvom pogledu. Po rečima njenih stvaraoca, cilj ovako interesantnog dizajna bio je da se stvori atmosfera koja je pogodna za knjige i njihovo čitanje. Te rupe u zidu daju spoljašnju, prirodnju svetlost i, zajedno sa disanjem knjiga iznutra, proizvode jednu atmosferu mirnoće i opušenosti, sklada kakav treba da poseduje jedna biblioteka.

Zgrada predstavlja jednu konstantnu povezanost knjiga i ljudi koja opstaje bez obzira na promene koje vreme nosi sa sobom kroz istoriju. Ona takođe u svojoj unutrašnjosti poseduje određenu slobodu, jer je to prostor koji čuva ono što je bilo, diše sa onim što je sada i menja se sa onim što dolazi.

Državna biblioteka Viktorije (State Library of Victoria)

Jedno od glavnih zdanja države Viktorija u Australiji jeste upravo biblioteka. Sagrađena je davne 1845. u Melburnu, kao njena javna biblioteka, čime je i najstarija u Australiji, ali i jedna od prve tri biblioteke čije su usluge mogle da se koriste besplatno.

Njena specifičnost je njena unutrašnjost, sazdana od različitih čitaonica.

Kupola je otvorena za upotrebu 1913. Njen oktagonalni oblik je bio namenjen za čuvanje preko milion knjiga i kapacitet od oko 600 čitalaca. 2003. godine njen naziv je promenjen u The LaTrobe Reading Room, u kojoj se nalazi Australijska kolekcija biblioteke.

Pored LaTrobe čitaonice, tu je i Chess reading room, koja obiluje knjigama o istoriji, izučavanju i praksi šaha, zatim Arts Collection Reading Room, koja poseduje knjige, fotografije, studije, snimke i ostale slične materijale koji se odnose na umetnost, muziku i njeno izvođenje; Newspaper Reading Room sa mikrofilmovima u kojima se mogu pronaći članci i novine iz različitih istorijskih perioda.

Narodna biblioteka Srbije

Osnovana je 1832. godine, međutim sama zgrada današnje Narodne biblioteke počela je da se gradi 20. oktobra 1966. godine. Svečano je otvorena aprila 1973. godine.

Stapajući svoje spoljašnje tonove sa okruženjem u kom se nalazi – Karađorđevim parkom i hramom Sv. Save, Narodna biblioteka Srbije odiše otmenošću, stabilnošću i tradicijom jedne narodnosti, njene pismenosti i kulture.

Njena funkcionalnost je raznovrsna kao i materijali kojim obiluje te se mogu uočiti tri posebna odeljka u tome: skladišta, čitalački deo i radni trakt.

Najveći deo zgrade zauzima centralna čitaonica koja daje viziju otvorenosti, slobode, osvetljenosti koju pruža arhitektonski plan. Oko nje su raspoređene manje čitaonice, sa svojim posenim bibliotekama i sadržajima.

Ono što svakom njenom posetiocu ostaje u pamćenju pri prvom odlasku u ovu velelepnu zgradu jeste deo koji izgledom podseća na amfiteatar, pod „otvorenim nebom“ jer je deo krova tu pokriven staklom. Podseća na neko antičko mesto, za uživanje u čitanju i intelektualnom razmenjivanju dobara.

1 COMMENT

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.