Zločini u oblasti umetnosti i kulturnih dobara vremenom su postali unosna preduzetnost sa procenjenim gubicima u milijardama dolara godišnje. U prilog tome govore i činjenice da FBI ima tim koji se bavi tim zločinima.

Naime, postoji arhiva pod nazivom The National Stolen Art File (NSAF), kao i najveća baza privatnih podataka o nestalim i ukradenim umetninama, na čijem sajtu se možete informisati o uslugama i povratku umetničkih dela, osiguravajućim agencijama i agencijama za sprovođenje zakona širom sveta.

Nacističko oduzimanje umetnina

Verovatno najveća krađa umetničkih dela ikada desila se za vreme Drugog svetskog rata. Hitler, kao neuspešni umetnik, želeo je da osnuje muzej evropske umetnosti sa klasičnim delima, dok će degenerisana umetnost, poput modernih dela kubizma, futurizma, dadaizma, biti uništena.

Konfiskovali su umetnine iz mnogobrojnih muzeja, privatnih kolekcija, otimali su od imućnih Jevreja, kako slike tako i književna dela, srebro, zlato, kristal, ukrase, rukopise, nacrte, sklupture, itd. Mnogi muzeji su posle pljačkanja uništeni, organizovane su javne izložbe i prodaje izopačene umetnosti, javna paljenja, aukcije, kako javne tako i privatne.

Ćilibarska soba

Iako je mnogo toga vraćeno u godinama posle rata, procenjuje se da je oko 20% evropske umetnosti oteto, a oko 100,000 predmeta nije nikada nađeno ni vraćeno zakonitim vlasnicima. Od toga su, na primer, neka dela Van Goga, Ćilibarska soba i Rafaelov Portret mladog čoveka (vrednost: 100 miliona dolara).

Među vraćenim nalazi se portret Adele Bloh-Bauer (135 miliona dolara).

Neka značajna dela nalaze se u sumnjivo stečenim zbirkama kolekcionara kao što je na primer, Emil Georg Birle koji se obogatio prodajom oružja Hitleru. U njegovoj zbirci je Pol Sezan Dečak u crvenom prsluku (110 miliona dolara), Edgar Dega, Pol Gogen, Klod Mone, Pjer August Renoar, Amadeo Modiljani, Vinsent Van Gog. I jedno od najpoznatijih vraćenih umetničkih dela jeste Mikelanđelova Bogorodica iz Briža koju su pronašli agenti Monuments Men-a.

Mona Liza

Ako ste mislili da je nemoguće ukrasti najpoznatiju sliku na svetu, varate se!

Avgusta 1911. godine, Mona Liza (100 miliona dolara) je ukradena iz Luvra. Isprva se mislilo da je lopov neko od modernih neprijatelja klasične umetnosti, pa je ispitivan avangardni pesnik Gijom Apoliner, a za njim i Pablo Pikaso. Dokazi nisu postojali.

Dve godine nakon toga, uhapšen je Vićenco Peruđa u pokušaju da se otarasi slike u Italiji. Peruđa je ušao u muzej obučen u radničko odelo, sliku sakrio pod odelo i išetao.

Ono što nije tada shvatao jeste da ju je učinio najpoznatijim umetničkim delom na svetu, kada je osvanula na svim naslovnim stranicama, jer pre toga, nije bila ništa poznatija od ostalih Da Vinčijevih dela.

Kada je uhapšen, rekao je da je pokušavao da bude nacionalni heroj i samo je hteo da vrati sliku svojoj domovini. Bio je osuđen na samo sedam meseci zatvora.

Krađa muzeja The Kunsthal

Pol Gogen „Femme devant une fenêtre ouverte, dite la Fiancée”

Oktobra 2012. godine lopovi su za svega tri minuta odneli sedam vrednih dela, među kojima su Gogen „Femme devant une fenêtre ouverte, dite la Fiancée”, Mone „Charing Cross Bridge, London”, Pikaso „Harlequin Head”.

Ukupna vrednost procenjena je na 24 miliona dolara, a sva dela su uništena. Kada su lopovi uhapšeni, jedan od lopova je priznao da je njegova majka spalila slike u rerni kako bi se otarasila dokaza protiv sina. Iako su pronađeni neki ostaci, nema čvrstih dokaza, pa se slike smatraju nestalim.

Van Gogova dela

Vinsent Van Gog „Cveće maka”

Van Gogova dela nestajala su i u godinama nakon rata. Slika Cveće maka u vrednosti od 55 miliona dolara dva puta je ukradena i smatra se nestalom. Ovo delo jedno je od umetnikovih poslednjih pre nego što je izvršio samoubistvo 1889. godine.

Iz Van Gogovog muzeja 2002. lopovi su odneli dve slike u vrednosti od 3 miliona dolara tako što su se uspeli merdevinama ostavljenim dan pre i izneli ih kroz prozor. Počinioci su uhvaćeni, a Pejzaž u Sheveningenu i Vernici na izlasku iz reformatorske crkve u Nuenenu pronađeni su u Napulju kod mafijaškog klana Kamore tek 2016. godine.

Pikasov Golub

Pablo Pikaso „Golub sa zelenim graškom”

Maja 2010. Godine, u sedam sati ujutru, ukradeno je pet slika u vrednosti od 500 miliona evra.

Lopov je ušao kroz prozor, skinuo slike iz ramova, uključujući i Pikasovu sliku Golub sa zelenim graškom (140 miliona dolara).

Lopov, uplašen, sliku je bacio u kantu za đubre neposredno posle krađe i slika je izgubljena pre nego što su vlasti mogle da reaguju.

Sezanov Dečak u crvenom prsluku

Događaj koji je najviše uzburkao javnost, označen je kao najveća evropska pljačka i u istoriji Švajcarske.

Jednog nedeljnog popodneva 2008. godine, pola sata pre zatvaranja Muzeja fondacije Emila Birlea, tri maskirana muškarca upala su preteći oružjem i velikom brzinom odneli četiri dela u vrednosti od 164 miliona dolara: Pol Sezan Dečak u crvenom prsluku, Vinsent Van Gog Grana kestena u cvatu, Klod Mone Makovi blizu Veteja, Edgar Dega Grof Lepik i njegove kćerke.

Pol Sezan „Dečak u crvenom prsluku”

Osumnjičena je kriminalna grupa Pink Panteri, poznati po pljačkanju svetskih juvelirnica. Malo pre toga, ukradena su dva Pikasova dela iz drugog muzeja, sa kojim su opet bili povezani oni.

Ubrzo posle krađe, pronađen je na parkingu psihijatrijske bolnice u Cirihu napušteni automobil sa slikom Van Goga i Monea na zadnjem sedištu.

Degaova slika je vraćena u tajnosti. Pikasove slike pronađene su u Beogradu 2011. godine, a samo šest meseci kasnije u spektakularnoj poteri pronašli su Sezanovu sliku u istom gradu. Uhapšeni su članovi Pink Pantera kada su pokušali da prodaju sliku, a ona je bila sakrivena ispod krova kamioneta.

Muzej Izabele Stjuart Gardner

Rembrant „Oluja na Galilejskom moru”

Najpoznatija svetska pljačka umetnina, izvršena 1990. godine u vrednosti od 500 miliona dolara, do danas nije rasvetljena.

Dva muškarca maskirana kao policajci, pod izgovorom da se javljaju na poziv, savladali su obezbeđenje i ukrala trinaest dela Rembranta, Vermera, Degaa i Manea, predmete stare 3,000 godina, antikvitete iz dinastije Šang, i to sve za devedeset minuta.

Među nestalim delima je Rembrantovo Oluja na Galilejskom moru (3,4 miliona dolara) i Vermerovo delo Koncert (200 miliona dolara).

Ukradena su dela bez neke logike i smisla, neka isečena iz ramova, druga izbijena, ostavljene su slike mnogo vrednije, svi predmeti su se nalazili na drugom spratu osim Manea, koji je bio na prvom gde detektori pokreta nisu zabeležili nikakve aktivnosti, nije bilo mnogo forenzičkih dokaza, a fizički opis lopova je bio poznat u nekoj meri.

Osumnjičeni su bili sami čuvari muzeja, dileri umetnina, lopovi, mafija, narko karteli, irska vojska, ali niko nije optužen i dela nisu nađena do danas. Slučaj je zastareo pa niko i neće biti optužen. FBI je raspisao nagradu od 10 miliona dolara za informacije koje će dovesti do pronalaska umetnina.

Prazni okviri ukradenih slika vise i danas u muzeju kao podsetnik na krađu i nadu da će se slike jednog dana ipak vratiti.

Prazni ramovi u Muzeju Izabele Stjuart Gardner

Ostavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.