San nije odmor, nego kosmička metamorfoza; pretvaranje u tamnu noć. To je tajna sna: spavati znači pretvoriti se u tamu. Živo biće zgasne, kao svetlost, u svom kultu imitira sunce: skrije se, pokrije, zađe.
Spavati mogu samo dobri ljudi, veli Šartije: nesanica je znak zlobe; šta je dobrota? – usaglašenost s velikim redom, sklonost i uživanje u metamorfozi.
Nesanica nije znak starosti, već nemogućnosti za promene.
San je najveća genijalnost, kaže Kjerkegor.
Ali ko sanja, on se vraća, on ima nedovršenih poslova, nije čist: san je uvek ispadanje iz velikog reda.
Slatki Spavač smireno dahće u postelji, spava bez snova, kao ptica s kljunom pod krilom, tako je bespomoćno omamljen, toliko poništen misterijom koja prožima san, u njegovim razbačenim udovima sve je tako teško lako, tako prazno ispunjeno; čarobnjak je začarao sebe samoga, postao je i sebi nevidljiv. Ne čeka oslobađajuću svetlost: u snu nema nikakvog iščekivanja, ne postoji nedostatak, jer kao svaka velika životna činjenica, potpuno je izjednačen sa samim sobom bez ostatka. Spava isto onako kao što je maločas jeo, hodio, voleo, isto onako duboko i osobno: isto onako lako, s uživanjem, prekoračavši sebe sama, zaronjen u veliko Ništa, što Svet i jeste.

Bela Hamvaš

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.