„Najvažnije u komunikaciji jeste da čujemo neizgovoreno.“
Piter Druker

Neverbalna komunikacija

Komunikacija poznaje dva tipa:

  1. verbalnu: putem reči koja može biti usmena ili pisana;
  2. neverbalnu: putem govora tela, izraza lica, boje glasa.

Danas, pojavom društvenih mreža, pojavio se i novi oblik komuniciranja: virtuelno komuniciranje.

Ovakva vrsta razgovora između virtuelnih „prijatelja“ može sakriti njihovo trenutno raspoloženje, izraz lica i gestikulaciju ruku i tela koji su prisutni tokom dopisivanja, a korisnik sa one druge strane ekrana za to ne mora saznati

Ipak, neverbalna komunikacija je najviše prisutna.neverbalna komunikacija

„Kulturna maska“

Američki psiholog, Pol Ekman, istraživao je emocije lica kroz ekperiment u kojem su Amerikanci i Japanci gledali isti film, ali u posebnoj sali u bioskopu. Kako pokazuju reakcije o nesrećama i hirurškim operacijama na filmu?

U toku gledanja filma, kod Japanaca je ušao nepoznati Amerikanac. Tada su osmehivanjem prekrivali negativne izraze lice. Više nego Amerikanci, oni zapravo koriste „kulturnu masku“.

Često može da dođe do prekida komunikacije ako se neverbalna komunikacija ne tumači u skladu sa kulturom, a ni danas nije utvrđeno da li su neki gestovi posledica pripadnosti kulture ili stvar navike.

Na primer, većina muškaraca uvlači prvo desnu ruku u rukav kaputa, dok većina žena uvlači prvo levu ruku. Ovo pokuzuje da muškarci u ovoj situaciju koriste levu moždanu hemisferu, dok žene koriste desnu.

Kulturološke razlike

kulturološke razlike

Ovi signali se razlikuju u zemljama poput:


A

Evropa i Severna Amerika: OK

Sredozemlje, Rusija, Brazil, Turska: Signal rupe, otvora; seksualna uvreda; gej-muškarac

Tunis, Francuska, Belgija: Nula, bezvredno

Japan: novac, novčići


B

Zapadne zemlje: Jedan, Izvinite, vama se obraćam!


C

Britanija, Australija, Novi Zeland, Malta: Steram ti ga.

SAD: Dva

Nemačka: Pobeda

Francuska: Mir


E

Evropa: Dva

Britanija, Australija, Novi Zeland: Jedan

SAD: Konobar!

Japan: Uvredljivo


F

Zapadne zemlje: Četiri

Japan: Uvredljivo


G

Zapadne zemlje: Broj 5

U drugim zemljama: Stoj!


H

Grčka i Turska: Idi do đavola!


I

Sredozemlje: Žena te pravi rogonjom

Malta i Italija: Zaštita od urokljivog oka


J

Grčka: Idi do đavola!

Zapad: Dva


K

Stari Rim: Steram ti ga!

SAD: Sedi na ovo!


L

Evropa: Jedan

Australija: Sedi na ovo! (trzaj naviše)

Grčka: Steram ti ga! (potisak prema napred)

Japan: Muškarac, pet


M

Havaji: Samo opušteno

Holandija: Jesi li za piće?


N

SAD: Volim te


O

Evropa: Predajem se


Izrazi lica i osmesi znače isto skoro u celom svetu. Ekman je na Univerzitetu u Kaliforniji i San Francisku pokazao fotografije osećanja sreće, ljutnje, straha, tuge, gađenja i iznenađenja ljudima koji su pripadali 21 različitoj kulturi.

U 20 od 21 zemlje postojalo je slaganje u pogledu izraza iznenađenja, 19 od 21 u pogledu izraza straha, a 18 od 20 u pogledu izraza ljutnje. Jedina značajna kulturna razlika pokazala se kod Japanaca koji su fotografiju straha opisali kao iznenađenje.

Ekman je otišao i na Novu Gvineju gde je proučavao kulturu Južnog Flora i pleme Dani iz Zapadnog Irinija, koji su potpuno izolovani od ostatka sveta. Došao je do istih rezultata, s tim da i ove kulture nisu razlikovale strah od iznenađenja kao i Japanci.

Razlike u načini pozdravljanja

kulturološke razlike

U poslovnom svetu, Britanci, Australijanci i Amerikanci obično se rukuju prilikom dolaska i potom prilikom odlaska. U većini evropskih kultura rukovaće se međusobno više puta u toku dana, a neki Francuzi provedu čak 30 minuta u toku dana rukujući se.

Indijske, azijske i arapske kulture mogu da zadrže vašu ruku u svojoj i pošto se rukovanje završilo. Nemci i Francuzi vam jednom ili dvaput protresu ruku i potom vrlo kratko zadrže, dok je Britanci protresu tri do pet, a Australijanci pet do sedam puta.

Kad je u pitanju pozdravljanje poljupcem u obraz, Skandinavci se zadovoljavaju jednim, Francuzi uglavnom preferiraju dva, dok će se Arapi poljubiti tri puta.

Osmeh

osmehU SAD-u osmeh je znak da je osoba ljubazna, prijateljski raspoložena i da joj možemo verovati. Ako bi se Japanac nasmešio na fotografisanju za vozačku dozvolu time bi pokazao da svoj posao vozača ne shvata ozbiljno. Za njega je fotografija deo službenog dokumenta i smešak bi pokazao da se prema tako važnom poslu odnosi neozbiljno

U mnogim azijskim zemljama ljudi se smeju kad im je neugodno, kad se izvinjavaju, kad su tužni, sretni, ljuti ili zbunjeni. Zbog toga osmeh nije tako jasno povezan s prijateljstvom i srećom kao u SAD-u.

Vrlo je važno upoznati različite kulture, a u okviru njih neverbalnu komunikaciju. Svaka kultura ima sopstvene norme i običaje koje treba poštovati.

Piše: Aleksandra Krsmanović

POSTAVI ODGOVOR

Upišite komentar!
Upišite svoje ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.